Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Tajkuni ne reaguju na ekonomski patriotizam


Miroslav Mišković, biznismen sa Ivicom Dačićem, zamenikom predsednika Vlade, Foto: Vesna Anđić
Dan nakon što je ih je predsednik države, Boris Tadić, pozvao da vrate pare i biznis u Srbiju srpski tajkuni ćute. Država uvek može da donese zakon kojim bi onemogućila izbegavanje plaćanja poreza preko of-šor kompanija u inostranstvu, kažu ekonomski eksperti, ali istovremeno upozoravaju da je upravo država omogućila tim istim tajkunima povlašćen položaj.

U međuvremenu pojedini mediji objaljuju da je srpski biznismen Miroslav Mišković u završnim pregovorima o prodaji svog trgovinskog lanca, što je izgleda bio povod za Tadićevu reakciju.

Kompanija Delta demantovala je navode da je Delta Holding u završnim pregovorima sa belgijskom kompanijom o prodaji trgovinskog lanca Delta Maksi, ali ne i interesovanja i ponude za vlasnički udeo u toj kompaniji.

Država uvek može da kaže da za te firme postoje pravila ponašanja u zemlji u kojoj deluju, znači u ovom slučaju u Srbiji.
Novosadski nedeljnik Akter piše da je biznismen Miroslav Mišković u završnim pregovorima o prodaji dela Delta maksija, pozivajući se na dobro obaveštene izvore i precizirajući da je belgijska Louis Delhaize grupa na korak od većinskog paketa akcija Maksija od 51 odsto. Transakcija bi mogla da bude obavljena preko Miškovićeve firme koja je registrovana na Kipru.

Time bi ovaj poznati tajkun, još iz Miloševićevog vremena, ponovo izbegao plaćanje poreza na kapitalnu dobit kao što je učinio kada je „Delta banku“ prodao italijanskoj “Intezi“, jer iza celokupnog “Delta holdinga” stoji kiparska of-šor kompanija „Hemslejd“. Po zakonu, naime, kada nerezident prodaje kapital nerezidentu, ne plaća 10 odsto poreza na kapitalnu dobit.

Vladimir Gligorov
Vladimir Gligorov
, istraživač u Bečkom institutu za međunarodna ekonomska istraživanja, kaže za RSE da država uvek može da donese zakon kojim reguliše problem izbegavanja plaćanja poreza preko of-šor kompanija na šta je predsednik države pozvao Vladu:

“Država uvek može da kaže da za te firme postoje pravila ponašanja u zemlji u kojoj deluju, znači u ovom slučaju u Srbiji. Razlog zbog kojeg se veliki broj kompanija u Evropi odlučuje da ima sedište u jednoj ili drugoj zemlji, jeste taj što one naravno korsite i usluge zemalja u kojima se nalaze, i to je suština cele te priče. Nije samo oporezivanje nego i šta se za to oporezivanje dobije”.

Srpski biznismeni, koji su nedavno nudili Vladi da iz patriotizma pomognu propalim srpskim firmama, danas na poziv predsednika države da pokažu ekonomski patriotizam i vrate pare i biznis u zemlju ostaju bez reči. Koliko ne žele da govore o tome pokazuje i Zoran Drakulić, koji je izbegao da se pojavi na obeležavanju šezdesetogodišnjice Valjaonice bakra u Sevojnu, i dana firme, čiji je vlasnik od 2004.

Podređivanje državnog interesa privatnom

Njegovi saradnici kažu da neće komentarisati Tadićev poziv jer mu nije jasno šta je predsednik države hteo da kaže. Ovi najmoćniji domaći biznismeni, poput Miškovića i Drakulića, zatim Milana Beka i Miodraga Kostića, koji su čak došli u sukob sa sada već odlazećim guvernerom tražeći da deo deviznih rezervi preusmeri u privredu, u zemlji nemaju skoro ništa u vlasništvu, a svoje matične firme vode na Kipru, Britanskim Devičanskim Ostrvima i u Holandiji.

Uostalom upravo onima, koje predsednik tobože zove na patriotizam, država omogućuje kršenje zakona i podređivanje državnog interesa privatnom.
Ova praksa je veoma uobičajena u svetu, objašnjava Gligorov ali ističe i jednu specifičnost srpskih tajkuna:

“Ova praksa nije vezana samo za Rusiju, skoro je bilo jedno istraživanje o tome koliko američke kompanije plaćaju porez u Americi i rezultat je bio porazan. Dakle, ne plaćaju jer su registrovane na jednom ili drugom ostrvu. U Srbiji je situacija takva da su to preduzetnici koji s jedne strane, praktično vladaju zemljom, a s druge strane, drže pare izvan zemlje. To nije naročito uobičajena situacija”,
zaključuje Gligorov.

No, da li je poruka predsednika Tadića dovoljno snažna da uveri gađane da će država okončati privilegovani položaj najjačih biznismena. To je naša Novka Ilić proveravala u Užicu:



Verica Barać, Foto: Vesna Anđić
Slike nasmejanih i zadovoljnih prvih ljudi države i najbogatijih privrednika ipak su izgleda još uvek snažno urezane u pamćenje. Zato Verica Barać, predsednica Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije podseća da je reč o onim biznismenima koji su uz pomoć vlasti godinama svoj privatni interes nametali opštem ineteresu:

“Pogledajte samo Miškovićeve nezakonistosti u preuzimanju C marketa i Luke Beograd, mogućnost koju je tim nezakonitostima stekao, da je godinama monopolista na srpskom tržištu, da svoje dobavljače može da plati za šest meseci, a ne mora ni onda, jer oni neće imati zaštitu ni jedne državne institucije. Uostalom upravo onima, koje predsednik tobože zove na patriotizam, država omogućuje kršenje zakona i podređivanje državnog interesa privatnom. Pa, samo na preuzimanju akcija Luke Beograd država je kao vlasnik 50 odsto akcija oštećena za preko 21 milion evra”.


Ako država smatra da ono što njeni preduzetnici rade nije u njenom intetresu onda treba da donese odgovarajuće propise a ne da se bavi apelima, zaključuje Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja.

Pročitajte i ovo:
Beograd ne reaguje na Subotićeve navode
Subotić otvorio novo poglavlje u ratu tajkuna
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG