Dostupni linkovi

Tači i Krasniqi se izjasnili da nisu krivi pred sudom u Hagu


Hašim Tači i Jakup Krasnići pred Specijalnim sudom u Hagu, 9. novembar 2020. (kombo foto)

Bivši kosovski predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci) izjasnio se 9. novembra da nije kriv pred Specijalnim sudom u Hagu o optužnici koja ga tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

“Optužnica je potpuno neosnovana. Ja se izjašnjavam da nisam kriv ni po jednoj tački optužnice”, izjavio je Tači.

Optužnica specijalnog tužilaštva sa sedištem u holandskoj prestonici, bivšeg predsednika Kosova tereti sa 10 tačaka, od kojih 6 tačaka potpadaju u zločine protiv čovečnosti a 4 tačke obuhvataju ratne zločine.

Bivši kosovski predsednik ima veliku ekipu branitelja, koji dolaze iz SAD, Francuske Velike Britanije i Kosova, a prisutan u sudnici je bio samo advokat David Hooper (Dejvid Huper) iz Londona. On je prigovorio na način kako je objavljena optužnica tako što prema njemu, odbrana nije dobila adekvatno obaveštenje unapred da će početi postupak.

“Sve ovo je moglo bolje da se izvede. Ova dela su učinjena 22 godina ranije a sud radi na ovome pet ili šest godina i vi ste imali optužnicu barem pre šest meseci a mi smo tek saznali u četvrtak ili u sredu uveče. Nije bilo moguće da dovedemo ceo tim u sudnicu. Sa naše strane ne možemo da shvatimo nikako zašto ova ustanova deluje na ovakav način”, istakao je advokat Hooper.

Tačijeva odbrana je pokrenula pitanje odsustva ključnih elemenata zbog čega su osnovane specijalne komore sa sedištem u Hagu.

“Gde se nalaze optužbe za krađu ljudskih organa u priči o Žutoj kući koja je bila tako značajna za pokretanje osnivanja ovog suda, nakon kao što znamo dramatične polovine stranice u knjizi Carle del Ponte a zatim u izveštaju Dicka Marttyja. Ova optužba ne samo da je ogromna mrlja za Kosovo i Kosovare već je takođe bila osnova za osnivanje ovog kosovskog suda”, podvukao je Hooper uz opasku da u tom sudu u Hagu nema ničeg kosovskog.

Odbrana je podsetila sudsko veće na saradnju sa ovim sudom koji je bivši kosovski predsednik demonstrirao godinama i nazvao Tačija “babicom pri rođenju ovog suda”.

Tačijev advokat je najavio da će zatražiti njegovo privremeno puštanje na slobodu istakavši da nema razloga da on bude u pritvoru.

Tužilaštvo je već najavilo da će da se protivi zahtevu za privremeno puštanje na slobodu. Kako su najavili predstavnici tužilaštva, oni će se pozvati na prirodu i težinu optužbi i “kao postojanje sredstva a i mreže koja bi omogućila optuženom da pobegne ili da ometa postupak”. Između ostalog, tužilaštvo je spomenulo da je Tači onog dana kada je obavešten o tome da će biti uhapšen, pomilovao dvojicu osuđenih za ubistvo jednog navodnog (srpskog-jugoslovenskog) saradnika.

Odbrana je takođe prigovorila na redigovanu verziju optužnice koja je predata optuženom i odbrani čime “nije jasno kojim se svim optužbama Tači tereti”.

Adovak David Hooper je najavio da će u toku pretresa pokrenuti i karaker Hašima Tačija i između ostalog izneo citate iz knjige američkog senatora Bob Dola o Tačijevoj ulozi u toku rata ali i o ocenama tadašnjeg američkog predsednika i izabranog predsednika SAD Joe Bidena koji je par godina ranije Hašima Tačija uporedio sa Georgem Washingtonom.

Tužilaštvo je najavilo da će pozvati sve one koje će citirati odbrana a koji su hvalili ulogu Hašima Tačija.

Od oslobodioca do optuženika: Ko je Hašim Tači?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:10 0:00

Inače fotografi koji rade za instituciju suda su bili u prilici da na početku zasedanja slikaju optuženog. Sudija je od njih zatražio da se Hašim Tači ne slika zajedno sa stražarima.

Podsetimo, Specijalno tužilaštvo u Hagu je 24. juna potvrdilo da je dva meseca ranije, odnosno 24. aprila, predalo optužnicu o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečanstva protiv kosovskog predsednika.

Sudija prethodnog postupka je imao šest meseci na raspolaganju da potvrdi (u celosti ili delimično) ili odbaci optužnicu. Rok je istekao u subotu 24. oktobra. Prema saopštenju specijalnog suda u Hagu, optužnica protiv bivšeg kosovskog predsednika je potvrđena 26. oktobra.

Na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto je optužnica potvrđena dva dana nakon isteka zakonskog roka, predstavnici Specijalnog suda su objasnili da je poslednji dan, bio u toku vikenda.

“Prema Poslovniku o postupku i dokazima, svaki poslednji dan roka koji pada na vikend, smatraće se sledećim radnim danom (pravilo 9 (4) Pravilnika). Kako je 24. oktobra bila subota, odluka je podneta sledećeg radnog dana, tj. u ponedeljak, 26. oktobra”, odgovorio je za RSE, Michael Doyle (Majkl Dojl), portparol specijalnih veća Kosova.

Pored Tačija, u istoj optužnici za ista dela se terete i njegovi saradnici iz perioda rata, Jakup Krasnići (Krasniqi), Kadri Veseli (Veselji) kao i Redžep Seljimi (Rexhep Selimi).

Krasniqi se izjasnio da nije kriv

Krasnići je prvi od optuženih koji se pojavio u prostorijama Specijalnog suda u Hagu. On je uhapšen dan pre Tačija, odnosno 4. novembra. Ranije danas, 9. novembra, on se izjasnio da nije kriv za dela za koja se tereti pred Specijalnim sudom u Hagu.

“Ja želim da ponovim ovde da se ne osećam krivim niti odgovornim za bilo koju od optužbi iz tačaka potvrđene optužnice. Nisam kriv ni za šta što se nalazi u potvrđenoj optužnici. Ja se izjašnjavam da nisam kriv. Nema ničega što može da mi se prebaci”, izjavio je Krasnići pred sudskim većem.

Bivši portaprol OVK i bivši predsednik kosovske skupštine se u ponedeljak prvi put pojavio pred sudijom iz prethodnog postupka nakon što je optužnica protiv njega potvrđena 4. novembra kada je on i uhapšen i prebačen u Hag.

Optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u periodu 1998. i 1999. godine na Kosovu, je naglasio da se čini velika prevada prema kosovskom narodu.

“Optužnica je uvreda za nas i naš narod jer mi smo se jako dugo, u situaciji kada se odlučivalo o životu i smrti, opredelili tome da stvorimo svoju državu u saradnji sa NATO, EU i UN. Mi svi zajedno smo bili udruženi oslobodilački poduhvat, mi smo bili poduhvat stvaranja države. A udruženi zločinački poduhvat su bili ne samo srbi u Srbiji već i rukovodsovo u Beogradu i oni koji su podržavali politiku Beograda”, rekao je Krasnići.

Sud je inače po sudskoj dužnosti odredio braniteljicu Venkateswari Alagendra, iz Malezije, za Krasnićija koja se iz Kuala Lumpura javila video vezom.

Krasnići, kako je sam naveo, prvobitno je planirao da se sam brani, što se ne dozvoljava po pravilniku ovog Specijalnog suda.

Jakup Krasnići je imao primedbe na tretman od trenutka hapšenja prošle nedelje na Kosovu pa sve do prvog pojavljivanja pred sudskim većem.

“Vi nas nazivate učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata. Danas želim da izjavim da nikad u životu, ni u jednom slučaju nisam se ponašao prema ljudima na onaj način na koji su se prema meni ponašali u pritvorskoj jedinici i u prevozu do ove zgrade. Ja se nikad nisam tako odnosio prema ljudima”, rekao je Krasnići u sudnici.

Podsetivši prisutne da je bivši jugoslovenski režim njega osudio u dva navrata, 1979. i 1982., Krasnići je ocenio da su oni “bili pravičniji nego vi danas ovde”.

"Tokom sednice za prvo pristupanje sudu, sudija za prethodni postupak proverava da li su ispoštovana prava optuženog, uključujući i njegovo pravo na pravno zastupanje, kao i da li optuženi razume optužbe za koje se tereti", saopšteno je iz Specijalizovanih veća Kosova.

U utorak, 10. novembra, pred Haškim sudom pojaviće se Redžep Seljimi, a u sredu, 11. novembra, Kadri Veselji. Njih dvojica zajedno sa Tačijem su uhapšeni i prebačeni u Hag, istog dana, 5. novembra.

Optužnica navodi da su se ratni zločini nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode, surovog postupanja, mučenja i ubistva, kao i zločini protiv čovečnosti kao što su zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni vršili najmanje od marta 1998. do septembra 1999. godine.

“Na nekoliko lokacija širom Kosova, kao i u Kukesu i Cahanu u severnoj Albaniji, pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) izvršili su krivična dela iz optužnice nad stotinama civila i lica koji nisu učestvovala u neprijateljstvima”, stoji u datom saopštenju i precizira da se među žrtvama našli “Srbi, Romi i Aškalije, katolici, civili za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima ili da komuniciraju sa Srbima; Albanci koji su podržavali Demokratsku ligu Kosova (pokojnog predsednika Ibrahima Rugove) ili bili povezani sa tom partijom, kao i sa drugim strankama za koje se smatralo da su protiv OVK”.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG