Autori kompilacije dokumenata koja je procurila u medije, a u kojoj se nalaze novi navodi svedoka o trgovini ljudskim organima na Kosovu i drugim zločinima, nisu istražitelji Haškog tribunala, potvrđeno je našem radiju u tom sudu.
Ti poverljivi spisi koji su u Srbiji pokrenuli lavinu naslova o „klanju Srba“ i „žmurenju međunarodne“ zajednice, predstavljaju, prema saznanjima Radija Slobodna Evropa, kompilaciju različitih dokumenata koji potiču iz arhive UNMIK-a.
Pojedini strani i domaći mediji tvrde kako su došli u posed poverljivih dokumenta koji ukazuju da su Ujedinjene nacije još 2003. godine raspolagale izveštajem o navodnoj trgovini organima na Kosovu i u Albaniji, i svedočanstvima o drugim zločinima počinjenim tokom 1999. godine.
Neki od tih tajnih dokumenata, ispisanih na oko 30 strana, datirani su na 30. oktobar 2003. godine i navodno su poslati faksom tadašnjem šefu istrage Haškog tribunala Patricku Lopezu Terresu od strane Eamonna Smytha, tadašnjeg šefa misije Haškog tribunala u Prištini i Skoplju.
Frederick Swinnen, specijalni savetnik glavnog tužioca Haškog tribunala Sergea Brammertza, kaže za Radio Slobodna Evropa da se ovde očigledno radi o poverljivim dokumentima, ali dodaje:
Frederick Swinnen„Možemo potvrditi da je prva strana, memorandum faksa poslatog Lopezu Teresu od strane Smita, izgleda zaista potekla iz kancelarije našeg tužilaštva, iako ima referentni broj koji nije naš. Međutim, svi ostali objavljeni poverljivi dokumenti nisu naši. Dakle, nismo mi autori tih dokumenata nego su oni nama poslati, taj materijal je do nas stigao iz drugog izvora. Otuda ne mogu komentarisati sadržaj tih dokumenata, ali mogu potvrditi da su već u to vreme postojali iskazi o trgovini organima."
UNMIK je još 2003 poslao Haškom tribunalu informacije i svoja sopstvena saznanja o navodima o zločinima sadržanim u izveštaju specijalnog izaslanika Saveta Evrope Dicka Martyja, a 2008. godine i EULEX-u, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Olivier Salgado, portparol UNMIK-a, a na pitanje da li je UNMIK autor dokomenata koji su procurili u medije ovako je odgovorio:
“To ne mogu da komentarišem.”
Nedovoljni dokazi
Poverljivi materijal koji su mediji objavili predstavlja autentične dokumente UNMIK-a, kaže za Radio Slobodna Evropa Jose Pablo Baraybar, šef Kancelarije UNMIK-a za nestala lica i forensiku, koji je na tu funkciju došao u junu 2002. godine i ostao na njoj narednih pet godina.
“Da, ti objavljeni dokumenti su dokumenti UNMIK-a koje smo mi, naravno, predali Haškom tribunalu. Vidim u njima imena (bez prezimena) nekih žrtava i sećam se nekih od tih imena. Ja sam te dokumente dobio između 2002. i 2003. godine - uglavnom 2002 - a već 2003. godine smo radili na tome da uključimo i druge aktere u planove da uđemo u Albaniju. Ovi dokumenti su, dakle, pretvoreni u memo format i poslati Haškom tribunalu upravo u vreme koje je označeno na objavljenom faks memorandumu. Nadali smo se i tražili da Tribunal interveniše i pomogne s obzirom da mi nismo imali jurisdikciju da istražujemo u Albaniji. Trebao nam je neki akter sa jačim mišićima”, kaže Baraybar.
Haško tužilaštvo je, podsetimo, zajedno sa UNMIK-om, istražilo famoznu“žutu kuću”, ali bivši tužilac Geoffrey Nice kaže za Radio Slobodna Evropa da pronađeni materijal, koji je kasnije po instrukcijama Tužilaštva uništen, nije mogao poslužiti kao odlučujući dokazni materijal za otvaranje istrage.
Geoffrey NiceNice se nije bavio tim slučajem, ali povodom iskaza u objavljenim poverljivim dokumentima iznosi sledeću ocenu:
“Naravno, jedna je stvar uništiti, odnosno, degradirati prazne bočice lekova i drugi materijal pronađen u žutoj kući, koji po oceni istražitelja nisu mogli predstavljati dovoljne dokaze, ali dobiti, a onda izgubiti, uništiti ili preći preko navoda svedoka koju upućuju na tako ozbiljne zločine – bilo bi nešto mnogo ozbiljnije.”
Zašto Tužilaštvo u Hagu nije temeljnije istraživalo navode o zločinima počinjenim tokom 1999? Zašto se o prikupljenim iskazima svedoka pet godina ćutalo – sve do pojave memoara Carle del Ponte – pitamo Fredericka Swinnena.
„Uloga haškog tužilaštva je već tada bila veoma limitirana. Imali smo problem jurisdikcije. Uprkos tome, mi smo te navode ispitivali zato što smo hteli da ustanovimo da li postoji veza između njih i istrage u slučajevima Limaja i Haradinaja. Pravno gledano, međutitim, dokazi su bili nedovoljni te se nisu mogli dovesti u vezu sa tim istragama. Primera radi, mi nikad nismo imali imena svedoka i na to je bivša glavna tužiteljka već ukazivala. Dakle, imali smo činjenice i to veoma detaljno opisane, ali bez imena svedoka nismo mogli izgraditi pravno valjane i čvrste dokaze. i još jedna stvar nas je ograničavala. Već krajem 2004. godine morali smo da okončamo sve istrage jer nam je to naložio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija", rekao je on.
Ti poverljivi spisi koji su u Srbiji pokrenuli lavinu naslova o „klanju Srba“ i „žmurenju međunarodne“ zajednice, predstavljaju, prema saznanjima Radija Slobodna Evropa, kompilaciju različitih dokumenata koji potiču iz arhive UNMIK-a.
Pojedini strani i domaći mediji tvrde kako su došli u posed poverljivih dokumenta koji ukazuju da su Ujedinjene nacije još 2003. godine raspolagale izveštajem o navodnoj trgovini organima na Kosovu i u Albaniji, i svedočanstvima o drugim zločinima počinjenim tokom 1999. godine.
Neki od tih tajnih dokumenata, ispisanih na oko 30 strana, datirani su na 30. oktobar 2003. godine i navodno su poslati faksom tadašnjem šefu istrage Haškog tribunala Patricku Lopezu Terresu od strane Eamonna Smytha, tadašnjeg šefa misije Haškog tribunala u Prištini i Skoplju.
Frederick Swinnen, specijalni savetnik glavnog tužioca Haškog tribunala Sergea Brammertza, kaže za Radio Slobodna Evropa da se ovde očigledno radi o poverljivim dokumentima, ali dodaje:
UNMIK je još 2003 poslao Haškom tribunalu informacije i svoja sopstvena saznanja o navodima o zločinima sadržanim u izveštaju specijalnog izaslanika Saveta Evrope Dicka Martyja, a 2008. godine i EULEX-u, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Olivier Salgado, portparol UNMIK-a, a na pitanje da li je UNMIK autor dokomenata koji su procurili u medije ovako je odgovorio:
“To ne mogu da komentarišem.”
Nedovoljni dokazi
Poverljivi materijal koji su mediji objavili predstavlja autentične dokumente UNMIK-a, kaže za Radio Slobodna Evropa Jose Pablo Baraybar, šef Kancelarije UNMIK-a za nestala lica i forensiku, koji je na tu funkciju došao u junu 2002. godine i ostao na njoj narednih pet godina.
“Da, ti objavljeni dokumenti su dokumenti UNMIK-a koje smo mi, naravno, predali Haškom tribunalu. Vidim u njima imena (bez prezimena) n
"Nadali smo se i tražili da Tribunal interveniše i pomogne s obzirom da mi nismo imali jurisdikciju da istražujemo u Albaniji. Trebao nam je neki akter sa jačim mišićima”, kaže Baraybar.
Haško tužilaštvo je, podsetimo, zajedno sa UNMIK-om, istražilo famoznu“žutu kuću”, ali bivši tužilac Geoffrey Nice kaže za Radio Slobodna Evropa da pronađeni materijal, koji je kasnije po instrukcijama Tužilaštva uništen, nije mogao poslužiti kao odlučujući dokazni materijal za otvaranje istrage.
“Naravno, jedna je stvar uništiti, odnosno, degradirati prazne bočice lekova i drugi materijal pronađen u žutoj kući, koji po oceni istražitelja nisu mogli predstavljati dovoljne dokaze, ali dobiti, a onda izgubiti, uništiti ili preći preko navoda svedoka koju upućuju na tako ozbiljne zločine – bilo bi nešto mnogo ozbiljnije.”
Zašto Tužilaštvo u Hagu nije temeljnije istraživalo navode o zločinima počinjenim tokom 1999? Zašto se o prikupljenim iskazima svedoka pet godina ćutalo – sve do pojave memoara Carle del Ponte – pitamo Fredericka Swinnena.
„Uloga haškog tužilaštva je već tada bila veoma limitirana. Imali smo problem jurisdikcije. Uprkos tome, mi smo te navode ispitivali zato što smo hteli da ustanovimo da li postoji veza između njih i istrage u slučajevima Limaja i Haradinaja. Pravno gledano, međutitim, dokazi su bili nedovoljni te se nisu mogli dovesti u vezu sa tim istragama. Primera radi, mi nikad nismo imali imena svedoka i na to je bivša glavna tužiteljka već ukazivala. Dakle, imali smo činjenice i to veoma detaljno opisane, ali bez imena svedoka nismo mogli izgraditi pravno valjane i čvrste dokaze. i još jedna stvar nas je ograničavala. Već krajem 2004. godine morali smo da okončamo sve istrage jer nam je to naložio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija", rekao je on.
