Priredila: Julija Petrovskaja
Počinje 21. Svetsko fudbalsko prvenstvo. Šampionat se prvi put održava u Istočnoj Evropi, i to u jeku političkog sukoba ključnih zapadnih zemalja s domaćinom Mundijala, Rusijom. Zadnjih godina se često govorilo kako je izbor Rusije za domaćina jednog od glavnih sportskih događaja sporan zbog korupcije i diskriminacija u ruskom društvu, kao i aneksije Krima. Ali, u Moskvi smatraju da diplomatski bojkot faktički nije uspeo, mada je nekoliko zemalja zauzelo čvrst stav i njihove delegacije neće prisustvovati otvaranju prvenstva.
Britanske vlasti su najavile diplomatski bojkot u martu, nakon trovanja nervnim gasom u Solsberiju bivšeg sovjetskog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove kćerke. Britanskom stavu se uskoro pridružio Island. Predsednik Poljske Andžej Duda izjavio je da neće prisustvovati otvaranju Prvenstva. Neće doći ni zvanična delegacija Australije koja smatra da je Rusija kriva zbog rušenja malezijskog boinga na letu MH17 iznad Donbasa, na zaraćenom istoku Ukrajine, 2014. godine. U Ukrajini je najavljen bojkot svih sportskih takmičenja na ruskoj teritoriji.
Međutim, uprkos svim teškim optužbama i međunarodnim sankcijama, politički lideri najuticajnih zemalja ostaju u redovnom kontaktu sa Kremljom. A neki od njih su posetili novoizabranog predsednika Vladimira Putina uoči Svetskog prvenstva. Među njima su predsednik Francuske Emanuel Makron, kancelarka Nemačke Angela Merkel, te japanski premijer Šinzo Abe. Nedavni Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu okupio je više od 17.000 ljudi iz 143 zemlje. U međuvremenu, italijanski premijer Đuzepe Konte najavio je reviziju sankcija.
Dobar poklon uoči Mundijala Kremlj je dobio od američkog predsednika Donalda Trampa, koji je na sastanku G7 pozvao da se Rusija vrati u klub najuticajnih država. Taj politički gest zasad neće imati posledica, ali za rusku javnost takve izjave služe kao dokaz da Rusija nije izolovana.
“Zašto uopšte pravimo susret ako Rusije nema? Sviđalo se to vama ili ne, mi moramo da upravljamo svetom”, ubeđivao je Tramp pre nekoliko dana svoje kolege, tokom samita G7 u Kanadi. Na to je Putin uzvratio da Rusija nije ni izlazila iz G8. “Izvolite, mi ćemo biti srećni da vas vidimo u Moskvi”, izjavio je šef ruske države. Dakle, zadnjih dana se moglo učiniti da je politička atmosfera nešto blaža, mada su ruske vlasti pod pritiskom velikog broja negativnih faktora.
- Putin u Austriji, stručnjaci upozoravaju na podjele u EU
- Ruski 'prljavi novac' ugrožava bezbjednost Britanije
Za Kremlj je Svetsko prvenstvo između ostalog izuzetno važan politički događaj, jer je sport jedan od ključnih elemenata njegove državne politike i propagande. Međunarodni sportski događaji, poput fudbalskog šampionata ili Zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine, pre svega moraju da istaknu moć i sjaj Putinove Rusije, smatraju naši sagovornici.
Iako je Olimpijadu u Sočiju obilježio doping skandal, a ruske specijalne službe bile optužene za lažiranje doping testova, Kremlj uporno nastoji da prikaže sav slučaj kao nastavak Hladnog rata Zapada protiv Rusije i pokušaj podrivanja njene moći. Bivši ministar sporta i bivši predsednik Fudbalskog saveza Vitalij Mutko, koji je bio umešan u doping skandal, sačuvao je fotelju zamenika premijera i poverenje Vladimira Putina kao državnik “sa velikim potencijalom”.
Svetska javnost se okreće ka fudbalu, no kritičari Putinovog režima nastoje da preusmere pažnju ka ratobornoj politici Kremlja i kršenju ljudskih prava u Rusiji. Pozivi na bojkot Mundijala preko medija i socijalnih mreža se nastavljaju sve do zadnjeg momenta, mada je ta kritika skoro nevidljiva među brojim izveštajima o putovanju fudbalskih navijača, rasporedu utakmica, te ruskim suvenirima.
Pobednik uglednih književnih nagrada “Ruski Booker” i “Velika knjiga” Mihail Šiškin pozvao je demokratske zemlje da bojkotuju Svetsko prvenstvo. Šiškin je u intervjuu švajcarskom listu “Tages- Anzeiger” istakao da se sport u Rusiji shvata kao “nastavak rata”. Prema rečima pisca, Vladimir Putin može zloupotrebiti Svetsko fudbalsko prvenstvo, kao što je ranije zloupotrebio Olimpijske igre u Sočiju. “Učešće fudbalskih ekipa biće predstavljeno kao znak solidarnosti sa autoritarnim režimom. Svetsko prvenstvo nije za lizanje Putinovih čizama”, rekao je Šiškin. Pisac je precizirao da je nakon igara u Sočiju Rusija anektirala Krim, a zatim je započela oružani sukob u istočnoj Ukrajini.
Uoči Mundijala, zvezda Liverpula Mohamed Salah je prvi upao u političku zamku gostoljubljivog domaćina. Bio je primoran da se uslika sa čečenskim predsednikom Ramzanom Kadirovim, koji je pod američkim sankcijama zbog ličnog učešća u represijama, mučenjima i ubistvima. Branitelji ljudskih prava u Rusiji smatraju Kadirova odgovornim za masovne egzekucije homoseksualaca u Čečeniji, a njegovu privatnu vojsku optužuju zbog ratnih zločina na istoku Ukrajine. “Svetski kup još nije ni počeo, ali je već postao sredstvo za pranje najgorih kriminalaca”, smatra predstavnik Human Rights Watch Endru Strolajn.
Human Rights Watch je jedna od najuglednijih organizacija za ljudska prava, koja je ranije pozvala svetske lidere da bojkotuju svečano otvaranje fudbalskog prvenstva u Rusiji.
Dok ruske vlasti iskorištavaju veliki sportski događaj i poznate ličnosti za promociju svoje politike, oponenti Putinovog sistema to smatraju prilikom za ukazivanje na nepravdu i nepoštovanje ljudskih prava. Zadnjih dana u centru priče je slučaj ukrajinskog reditelja Olega Sencova, koji se suprotstavio pripajanju Krima u martu 2014. godine, a potom bio osuđen na 20 godina zatvora zbog “terorizma”. Sencov je pre mesec dana počeo štrajk glađu i zatražio od ruskih vlasti oslobađanje svih ukrajinskih političkih zatvorenika. Prema ocenama medija, u ruskim zatvorima se nalaze oko 80 ukrajinskih građana, kojih smatraju političkim taocima Kremlja. Putin je prošlog četvrtka izjavio da za sada ne razmišlja o razmeni zatvorenika.
Zbog pojačanih mera bezbednosti u Moskvi su za vreme trajanja Svetskog prvenstva zabranjeni mitinzi, uključujući i akcije u podršku Sencova. Ovih dana posmatrači sećaju se sovjetskog disidenta Anatolija Marčenka, koji je štrajkovao glađu 117 dana 1986. godine. Marčenko je bio osuđen za “anti-sovjetsku agitaciju i propagandu”. On je zatražio oslobađanje svih političkih zatvorenika u SSSR-u, ali njegov su zahtev vlasti ispunili tek nakon njegove smrti. Prema rečima advokata Olge Dinze, Oleg Sencov je spreman da umre.
“Naravno, danas nema ništa važnije od spašavanja Olega Sencova, koji umire štrajkujući glađu”, napisao je na svom Fejsbuk profilu novinar i reditelj Andrej Lošak. “Gosti Svetskog prvenstva 2018. godine trebaju da znaju da se u ovoj gostoljubljivoj zemlji praktikuje tortura. FSB hapsi mlade antifašiste, ih tuku i muče strujom. Posle takve torture čovek je spreman da prizna svašta, čak i da je u sastavu terorističke grupe nameravao da digne u vazduh Mauzolej na Crvenom trgu tokom Svetskog prvenstva. Naravno, da vlasti ne potvrđuju slučajeve mučenja, ali to potvrđuju tragove premlaćivanja i opekotine na telima optuženih... Evo šta treba da zna, pored rasporeda utakmica, svaki strani navijač koji je došao ovde”, stoji u poruci Andreja Lošaka. Na taj način on je pokušao da privuče pažnju javnosti prema, navodno, izmišljenom slučaju “Mreža”, u kome je 9 ljudi uhapšeno zbog “terorizma”, a neki od njih su prošli kroz mučenja.
No, zaštitnici ljudskih prava su svesni da u fudbalskoj euforiji njihov glas neće biti presudan.
“Ko će biti kriv ako Sencov umre: lično Putin, Putinov režim, političari iz različitih zemalja koji ništa nisu učinili kako bi ga spasili, ili svi mi zajedno? Fudbal je multi-milijardni biznis i polje za politički marketing, a Svetsko prvenstvo je glavni događaj na koji se čekalo četiri godine... Izjave u podršku Sencova tokom takmičenja mogu uništiti karijeru svakog fudbalera. “Fudbal bez politike” u ovoj situaciji zvuči kao “Novac ne smrdi”. Niko neće da trpi milijardne gubitke kako bi spasio nečiji život”, smatra publicistkinja i pisac Jelisaveta Aleksandrova-Zorina.
Ruski politikolozi smatraju da snažan politički bojkot Svetskog prvenstva nije trebalo očekivati, jer zapadni partneri nastoje sačuvati mogućnost dijaloga sa Rusijom u periodu krize, bez obzira na sve negativne faktore, koji utiču na imidž ruskih vlasti.
“Celokupna slika nije povoljna za Rusiju, posebno u svetlu istrage uništavanja 'Boinga' na nebu iznad Donbasa i 'slučaja Skripalj', kao i novih zapadnih sankcija protiv ruskog biznisa. Aneksija Krima, učešće Rusije u ratu u Ukrajini, mešanje u evropske i američke izbore preko sajber-napada, sve to ima isključivo negativne posledice po Rusiju”, govori za Balkanski servis RSE politolog Ivan Preobraženski.
Većina svetskih lidera ne smatra Rusiju pretnjom po bezbednost njihovih zemaljaIvan Preobraženski
Naš sagovornik podsetio je da je bojkot Olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine, zbog ulaska sovjetske vojske u Afganistan, bio mnogo značajniji. “Sada nema zajedničkog stava međunarodne zajednice, nema zajedničkog stava čak ni u zapadnim zemljama. Većina svetskih lidera ne smatra Rusiju pretnjom po bezbednost njihovih zemalja. Uprkos mnogim negativnim događajima, Rusija se i dalje doživljava kao strana sa kojom se može pregovarati i postići dogovor. Glavni problemi koncentrisani su oko Ukrajine, ali Rusija je spremna da pregovara po drugim bezbednosnim pitanjima, recimo, oko Sirije. Problem je, iako s velikim gubicima, lokalizovan. Stoga zapadne zemlje ne smatraju Rusiju agresorom, koji će proširiti svoje vojne aktivnosti. Dakle, oni smatraju da nisu potrebne dodatne ozbiljne mere”, kaže sagovornik RSE.
Drugi naš sagovornik, profesor Moskovske škole društvenih i ekonomskih nauka Vasilij Žarkov smatra da “liberalni partneri Kremlja polaze od principa inkluzije: ne treba izolovati Rusiju, pokušaćemo da je uključimo u dijalog kao teškog tinejdžera, to je bolje nego direktna konfrontacija”. “Sve prognoze ukazuju da će jaz između razvijenih zemalja i Rusije, u svim oblastima, samo povećati u narednim godinama. Zašto bi Zapad ulazio u konfrontaciju sa zemljom koja nema ozbiljnog potencijala?”, kaže Žarkov. S druge strane, smatra on, dosadašnja politika smirenja nije dala ozbiljne rezultate, a sam Putin se neće zaustaviti.
Nakon Svetskog prvenstva Rusija će nastaviti put ka samoizolovanju. Beskompromisnost u spoljnoj politici i jačanje pritiska na opoziciju unutar zemlje je jedina moguća strategija za Kremlj, kažu mnogi posmatrači.
“Situacija oko ukrajinskih političkih zatvorenika u ruskim zatvorima, razbijanje antiputinskih protesta, kao i pooštravanje mera u oblasti kulture i obrazovanja pokazuju da je zabrinutost zbog jačanja represije apsolutno opravdana”, smatra Vasilij Žarkov. Kao rezultat, imaćemo sve manje privatnih visokoškolskih ustanova i sve manje prostora za dijalog i građanske aktivnosti. Još jedan problem je pooštravanje ograničenja pod izgovorom borbe protiv terorizma.
“Borba protiv terorizma je veoma plodno polje, uvek se nađe razloga za nova ograničenja i jačanje pritiska na različite grupe, uključujući i opoziciju. U slučaju Olega Sencova, koji je optužen bez ozbiljnih dokaza, vlasti su stvorili veoma opasan presedan. Treba se setiti 1930-ih godina i masovnih represija u SSSR-u, kada su ljudi pod torturom priznavali da su agenti više obaveštajnih službi, iako to izgleda apsurdno”, kaže Žarkov.
“Pritisci će se sigurno nastaviti. Već smo čuli kako ruske specijalne službe izmišljaju 'pripreme za državni udar'. Strategija borbe protiv opozicije se promenila, izgleda da korišćenje ilegalnih metoda borbe od strane vlasti faktički postaje norma. Narednih meseci će doći do povećanja pritiska na društvene mreže, na blogere, na sve one koji ne podržavaju sadašnju politiku režima, a nakon Svetskog prvenstva treba očekivati i nove restriktivne mere ”, kaže za RSE Ivan Preobraženski.
Facebook Forum