Nejl Bakli (Financial Times) Priredio Dragan Štavljanin
Jugoistočna Evropa – pre svega zemlje bivše Jugoslavije – verovatno će biti na sporoj putanji oporavka od ekonomske krize, konstatuje Nejl Bakli (Neil Buckley) u “Fajnenšel Tajmsu” (Financial Times).
Ti problemi mogu biti dodatno iskomplikovani zbog, po svemu sudeći, umanjeih izgleda članstva u EU za zemlje bivše Jugoslavije - osim Hrvatske. Nužnost suočavanja sa posledicama krize i problemima dugova pojačava bojazan da slabi želja vodećih članica EU za daljim proširenjem.
Štefan File, evropski komesar za proširenje, izjavio je da ima onih koji se zalažu za okretanje EU prema sebi.
"Ali, to bi bilo protiv interesa ovih zemalja i definitivno protiv interesa Evropske Unije“, kaže File.
Štefan Fila, Komesar za proširenje Evropske unije
Nigde nije globalna recesija tako snažno uzdrmala neku ekonomiju kao što je to u baltičkoj državi Letonija. Dok je ova bivša sovjetska republika preduzela najžešće mere štednje – kako bi svoju valutu vezala za evro i očuvala nade za pristupanje jedinstvenoj valuti – njena ekonomija je opala za 18 procenata. Nezaposlenost je skočila na 23 odsto. Plate u javnom sektoru su smanjene za četvrtinu.
Ipak, ovovog meseca vladajuća koalicija desnog centra ponovo je pobedila na izborima osvojivši pri tom još veći broj glasova nego na prethodnim. Proruska stranka koja je igrala na kartu razočarenja prozapadno orijentisanom elitom i protržišnom politikom, ostvarila je neznatni dobitak.
Ovakav rezultat poslao je nekolikko poruka. On simbolizuje stoicizam građana širom centralne i istočne Evrope i ukazuje na važnost pravovremene globalne pomoći - iako s teškim preduslovima – čime je sprečen ekonomski krah od kojeg se strahovalo pre 18 meseci. To je znak da se vraća poverenje u region koji je najviše pretrpeo od finansijske krize.
Time se takođe ukazuje da želja za čvršćom integracijom sa Evropskom Unijom kao i članstvom u evrozoni, nije umanjena zbog ekonomskog pada. Ovakav ishod izbora u Letoniji, takođe, daje nadu da su politički održive mere štednje u dugovima opterećenim zemljama na periferiji evrozone, kao što su Grčka i Irska, i da je moguć novi rast.
Ali u Letoniji, kao i svim zemljama bivšeg komunističkog bloka, predstoji trnovit put izlazka iz krize. Oporavak je veoma ranjiv i osetljiv na bilo kakvo dalje usporavanje u evrozoni, koja je glavno izvozno tržište za ovu regiju. Poljska, koja je nekoliko stotina milja južno od Letonije, jedina je članica EU koja je izbegla receciju i u toku je ubrzan oporavak njene ekonomije. Postoji zabrinutost od zaostajanja jugoistoka Evrope, naročito zemalja bivše Jugoslavije, ugrožavajući tako delikatnu političku stabilnost na Balkanu.
Balkanske blokade
Predsednik Srbije Boris Tadić iznenadio je ovog meseca čak i svoje sledbenike smelim predviđanjem da ova zemlja može postati članica Evropske Unije do 2016 godine. Većina građana je to odbacila kao čistu laž.
"Tadić i njegova proevropska koalicija samo kupuju vreme do izbora u 2012," kaže Braca Grubačić, analitičar iz Beograda.
„Oni nemaju ideju šta drugo da rade“, kaže on.
Od početka globalnog usporavanja, iščezle su nade u masovna strana ulaganja, povratak brzog rasta i brz put ka članstvu u EU. Dogovor minisatra EU ove sedmice da zatraže mišljenje od Evropske komisije o pokretanju pregovora sa Srbijom – mali je korak, ali ne čini uopšte verovatnim njen ulazak u EU do 2016. godine.
Nekoliko kompanija se preselillo iz EU u Srbiju u potrazi za jeftinom radnom snagom. U Srbiji je prosečna plata pala ispod 330 evra. No, sa produžavanjem političkih problema i malo verovatnim članstvom pre 2025, Srbija bi mogla potonuti dublje u siromaštvo, upozorava Grubačić.
U regionu još uvek razdiranim etničkim sporovima, slabljenje „evropske perspektive“, takođe nosi rizik od ponovnog nasilja.
Dok Srbija i Kosovo traže nedostižnu formulu za suživot, različite struje unutar Bosne i Hercegovine i Makedonije nisu se dogovorile o bilo čemu, osim o integracijama EU.
U poslednjoj deceniji, perspektiva eventualnog članstva je bio glavni podsticaj za mir i stabilnost Balkana. Neodobravanje iz Brisela vodilo je padu nekada jake Srpske radikalne stranke – tvrdokornih nacionalista i saveznika Slobodana Miloševića, ratnog lidera koji je smenjen 2000. godine. Obećanje italijanskog proizvođača automobila „Fiata“ od skoro milijardu evra, pomogla je u uveravanju radničke klase da prihvati prozapadne Tadićeve vizije 2008 (na izborima).
Kurt Basuner, politički analitičar
Vizna liberalizacija za putovanje u većinu zemalja EU omogućila je Srbima, Crnogorcima i Makedoncima – mada ne i Bošnjacima koji nemaju drugo državljanstvo (osim BiH) – ponovno sticanje sloboda koje su izgubili raspadom Jugoslavije.
No, najviše stabilizirajući uticaj EU na Balkanu je njen novac. Evropska investiciona banka je upumpala u poslednje dve godine više novca na Balkan nego ikad ranije. Slična suma se očekuje i sledeće godine.
Suština politike EU prema Balkanu je: "Mi ne želimo bilo kakve probleme", kaže Kurt Basuner (Bassuener), američki politički analitičar sa sedištem u Sarajevu.
Bakir Izetbegović, umereni političar koji je pobedio na izborima za predstavnika Bošnjaka u tročlanom Predsedništu BiH, 3. oktobra, kaže da balkanske države uče da budu bolji susedi.
"Mi smo u centru Evrope", dodaje on. „Na ovaj ili onaj način, EU mora da nas na kraju apsorbuje“.
Dva zaključka za budućnost
Centralna i istočna Evropa je „posebno teško pogođena krizom, iako smo svedoci ponovnog ekonomskog rasta u pojedinim zemljama. Oporavak je i dalje spor, dugotrajan i daleko od toga da je osiguran u drugim državama“, kazao je bivši češki premijer Jan Fišer, sada potpredsednik Evropske banke za obnovu i razvoj.
Ipak, oživljavanje mnogih ekonomija je opet učinio delove ove regije atraktivnom destinacijom za investitore na tržišta u usponu.
Centralnoevropski proizvođači sa niskim troškovima vraćaju se kao konkurencija onima u Aziji. Može se, takođe, naučiti lekcija kako su rešavane prethodne krize na tržištima u razvoju – bez oglašavanja da država da ne mogu da vraćaju dugove (sovereign defaults) i u pojedinim slučajevima izbegavanje devalvacije valute – za suočavanje sa budućim krizama svuda u svetu.
Uočljive su pozitivne promene od početka prošle godine. Nivo nacionalnog duga u centralnoj i istočnoj Evropi je generalno niži nego dalje na Zapadu. No, previše se uljuljkivalo na izobilju kredita sredinom 2000.-ih koji je omogućio visok rast, ali je to vodilo pucanju potrošačkog balona, pre svega kada je reč o nekretninama, i stvorilo ogromni tekući deficit u mnogim zemljama.
Pošto su krediti i trgovina zamrznuti nakon što je američka investiciona banka Lejman braders (Lehman Brothers) propala u septembru 2008, domaćinstva su prepuštena samima sebi da finansiraju velike dugove. S obzirom da su bila indeksirana u evrima ili švajcarskim francima, opterećenja su rasla zbog pada vrednosti lokalnih valuta. Postoji bojazan da će strane banke koje dominiraju bankarskim sektorom u tim zemljama, povući sredstva kako bi poduprle domaće, odnosno finansije država iz kojih dolaze.
Pravljena su poređenja sa krizom u istočnoj Aziji krajem 1990.-ih. Strahovalo se, takođe, da recesija može diskreditovati tržišni kapitalizam – ka kojem je bivši komunistički blok težio u dve decenije tranzicije.
U stvari, nije bilo ekonomskog kraha u regionu – iako su zemlje kako što su Letonija, Estonija, Litvanija i Ukrajina iskusile privredni pad retko viđen u miru. No, druge su doživele manji pad od pojedinih zapadnoevropskih zemalja.
Nekoliko velikih banka je propalo, ali nije bilo sistemske bankarske krize, oglašavanja nemogućnosti vraćanja dugova. Samo je nekoliko vlada palo. Sporadični ulični protesti su uglavnom bili manje nasilni od demonstracija u Grčkoj protiv mera štednje. Populističke ili ekstremističke vlade su ostvarile sporadične dobitke. Mada je mađarska ultradesničarska Jobik partija dobila veću podršku, na izborima u ovoj zemlji kao i Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Letoniji ove godine ojačao je desni centar.
Delimično brza i koordinisana globalna akcija je povukla regiju od ponora. Na londonskom samitu Grupe 20 vodećih razvijenih i zemalja u usponu u aprilu 2009, osigurana su sredstva Međunarodnom monetarnom fondu od 52 milijardi evra za podršku zemljama, uključujući Mađarsku, Rumuniju, Letoniju i Ukrajini. Međunarodne finansijske institucije okupile su se u okviru takozvane „Bečke inicijative“ kako bi osigurale da se strane banke ne povuku iz regiona.
Naročito je centralna Evropa imala koristi od podsticajnih paketa sa Zapada. Nemački program finansiranja zamene polovnih automobila nije podstakao rast prodaje domaćih ekskluzivnih automobila, već jeftinih kompakntih (hatchback) proizvođenih i sklapanihh u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj.
Ako ništa drugo, ekonomski pad je ubrzao premeštanje poslovanja iz zapadne Europe ka centralnim i istočnim delovima kontinenta sa nižim troškovima. Primer visokog profila je Del (Dell), američki proizvođač kompjutera, koji je premestio proizvodnju iz Irske u Lođ u Poljskoj. Poljska fabrika je nedavno prodata tajvanskom Fokskonu (Foxconn).
Multinacionalne kompanije nastavljaju započete projekte. Oko 20 km od Lođa, švajcarsko-švedska ABB grupe izgradila je dva proizvodna pogona usred krize. Prokter i Gembl (Procter & Gamble) je u blizini pre godinu dana otvorio postrojenja za proizvodnju kozmetike – što je najveći pogon u Evropi ovog američkog giganta.
„Firme koje su uložile novac tokom ove recesije su pobednici“, kaže Artur Rdzanek, izvršni direktor ABB postrojenja.
Građani regije su dočekali veliki gubitak radnih mesta i smanjenje plata s prigušenim nezadovoljstvom i protestima. Pojedinci i preduzeća i dalje servisiraju dugove.
Dmitrij Gourov, ekonomista zaposlen u austrijskoj Unikredit (UniCredit) banci, inače poreklom Belorus, kaže: „Gledajte kroz šta su prošle ove zemlje tokom 1990.-ih, sa raspadom Sovjetskog Saveza i tranzicijom ka tržišnoj ekonomiji – te uspomene su još uvek veoma sveže. Ljudi na različite načine doživljavaju krizu“.
Postoje dva glavna zaključka koja se tiču budućnosti. Prvo, dostizanje zapadnog nivoa prosperiteta će biti duži i kompleksniji proces nego što se to činilo pre ove ekonomske krize. Oskudniji, skuplji krediti, u kombinaciji sa usporenim zapadnim rastom – kao i potrebom da se smanji rastući budžetski deficit – značiće sporiji privredni rast u ovoj regiji.
Kao i mnogi ekonomisti, Tomas Vizer (Thomas Wieser), predsedavajući Odbora EU koji priprema predloge ekonomske i finansijske politike za ministre, smatra da će istočne članice Unije imati 2 procenta manji godišnji rast nego pre krize.
"No, njihovih 5 posto godišnjeg rasta pre krize bilo je neodrživ. Ako budu imale 3 odsto održivog rasta, to je dobro“, dodaje on.
Druga lekcija je da će se neke centralno i istočnoevropske zemlje brže približiti zapadnim od drugih. Izbori, odnosno potezi povučeni u početnim fazama tranzicije, sada rezultiraju njihovim različitim dostignućima.
Oporavak u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Sloveniji - poslednje dve su već u evrozoni – izuzetno je snažan. Velike investicije pre krize, pretvorile su ove zemlje u proizvodne centre sa niskim troškovima.
Andreas Trihl (Treichl), glavni izvršni direktor austrijske Erste banke, kaže da ove zemlje osećaju korist od integracije u lanac snabdevanja.
"Oni izvoze u Nemačku ono što je Nemačka nekada izvozila u druge zemlje", kaže Trihl.
Drugu grupu čine baltičke zemlje Letonija, Litvanija i Estonija, koje nastoje da zadrže svoje valute vezane za evro, isključuju mogućnost devalvacije. To ih prisiljava na mučno smanjenje plata i cena u cilju obnove konkurentnosti koja je uzdrmana jer su troškovi rasli i pre krize.
Muke kroz koje su prošle, sada omogućavaju boljitak. Estonija će od januara sledeće godine biti članica evrozone. U susednoj Letoniji, koja je počela da smanjenjuje budžet pre mnogih, beleži se ekonomski rast u prva dva tromesečja ove godine.
Morten Hansen iz Stokholmske škole za ekonomiju u Rigi, kaže: „Neke zemlje još uvek govore šta će uraditi, druge su još u fazi odbijanja da se suoče sa realnošću. Ovde (u Letoniji) smo poodmakli u suočavanju sa krizom, i dno je dostignuto“.
Mađarska i Rumunija, koje su dobile podršku MMF-a, nastoje da primene mere štednje – kako bi ispunile postavljene ciljeve Fonda o visini budžetskog deficita - dok istovremeno pokušavaju da podstaknu ponovni rast. MMF i EU su suspendovali ovog leta izveštaj o finansiranju mađarskog programa u visini od 20 milijardi evra, zbog neslaganja oko prirode i tempa smanjenja deficita.
Rumunski premijer Emil Boc suočio se ove sedmice sa glasanjem o poverenju svojoj vladi zbog insistiranja na merama štednje. Mađarska očekuje ove godine mlaki rast, dok će rumunska privreda opet opasti.
Jugoistočna Evropa – pre svega zemlje bivše Jugoslavije – verovatno će biti na sporoj putanji. Snažan priliv kredita pre krize omogućio im je sličnu stopu rasta kao u centralnoj Evropi između 2005.- 2008. godine. Ali, njihov rast započinjao je od veoma niske osnovice. Zbog sukoba su odložene reforme, a što je vodilo izrazitoj deindustrijalizaciji.
U međuvremenu, veliki deo ulaganja, nije odlazio u proizvodnju već u građevinarstvo i turizam. Ove države “nemaju dovoljno roba za izvoz i suočiće se sa mnogo više poteškoća kako bi ponovo izašle iz recesije”, kaže Peter Havlik sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Ti problemi mogu biti dodatno iskomplikovani zbog po svemu sudeći umanjenih izgleda članstva u EU za zemlje bivše Jugoslavije - osim Hrvatske, koja je na putu da se pridruži u roku od dve do tri godine. Nužnost suočavanja sa posledicama krize i problemima dugova pojačava bojazan da slabi želja vodećih članica EU za daljim proširenjem.
U razgovoru za „Fajnenšel Tajms“ (Financial Times), Štefan File, evropski komesar za proširenje, izjavio je ima onih koji se zalažu za okretanje (EU) prema sebi. No, „to bi bilo protiv interesa ovih zemalja i definitivno protiv interesa Evropske Unije“, kaže on.
Jugoistočna Evropa – pre svega zemlje bivše Jugoslavije – verovatno će biti na sporoj putanji oporavka od ekonomske krize, konstatuje Nejl Bakli (Neil Buckley) u “Fajnenšel Tajmsu” (Financial Times).
Ti problemi mogu biti dodatno iskomplikovani zbog, po svemu sudeći, umanjeih izgleda članstva u EU za zemlje bivše Jugoslavije - osim Hrvatske. Nužnost suočavanja sa posledicama krize i problemima dugova pojačava bojazan da slabi želja vodećih članica EU za daljim proširenjem.
Štefan File, evropski komesar za proširenje, izjavio je da ima onih koji se zalažu za okretanje EU prema sebi.
"Ali, to bi bilo protiv interesa ovih zemalja i definitivno protiv interesa Evropske Unije“, kaže File.
Nigde nije globalna recesija tako snažno uzdrmala neku ekonomiju kao što je to u baltičkoj državi Letonija. Dok je ova bivša sovjetska republika preduzela najžešće mere štednje – kako bi svoju valutu vezala za evro i očuvala nade za pristupanje jedinstvenoj valuti – njena ekonomija je opala za 18 procenata. Nezaposlenost je skočila na 23 odsto. Plate u javnom sektoru su smanjene za četvrtinu.
Ipak, ovovog meseca vladajuća koalicija desnog centra ponovo je pobedila na izborima osvojivši pri tom još veći broj glasova nego na prethodnim. Proruska stranka koja je igrala na kartu razočarenja prozapadno orijentisanom elitom i protržišnom politikom, ostvarila je neznatni dobitak.
Ovakav rezultat poslao je nekolikko poruka. On simbolizuje stoicizam građana širom centralne i istočne Evrope i ukazuje na važnost pravovremene globalne pomoći - iako s teškim preduslovima – čime je sprečen ekonomski krah od kojeg se strahovalo pre 18 meseci. To je znak da se vraća poverenje u region koji je najviše pretrpeo od finansijske krize.
Time se takođe ukazuje da želja za čvršćom integracijom sa Evropskom Unijom kao i članstvom u evrozoni, nije umanjena zbog ekonomskog pada. Ovakav ishod izbora u Letoniji, takođe, daje nadu da su politički održive mere štednje u dugovima opterećenim zemljama na periferiji evrozone, kao što su Grčka i Irska, i da je moguć novi rast.
Ali u Letoniji, kao i svim zemljama bivšeg komunističkog bloka, predstoji trnovit put izlazka iz krize. Oporavak je veoma ranjiv i osetljiv na bilo kakvo dalje usporavanje u evrozoni, koja je glavno izvozno tržište za ovu regiju. Poljska, koja je nekoliko stotina milja južno od Letonije, jedina je članica EU koja je izbegla receciju i u toku je ubrzan oporavak njene ekonomije. Postoji zabrinutost od zaostajanja jugoistoka Evrope, naročito zemalja bivše Jugoslavije, ugrožavajući tako delikatnu političku stabilnost na Balkanu.
Balkanske blokade
Predsednik Srbije Boris Tadić iznenadio je ovog meseca čak i svoje sledbenike smelim predviđanjem da ova zemlja može postati članica Evropske Unije do 2016 godine. Većina građana je to odbacila kao čistu laž.
"Tadić i njegova proevropska koalicija samo kupuju vreme do izbora u 2012," kaže Braca Grubačić, analitičar iz Beograda.
„Oni nemaju ideju šta drugo da rade“, kaže on.
Od početka globalnog usporavanja, iščezle su nade u masovna strana ulaganja, povratak brzog rasta i brz put ka članstvu u EU. Dogovor minisatra EU ove sedmice da zatraže mišljenje od Evropske komisije o pokretanju pregovora sa Srbijom – mali je korak, ali ne čini uopšte verovatnim njen ulazak u EU do 2016. godine.
Nekoliko kompanija se preselillo iz EU u Srbiju u potrazi za jeftinom radnom snagom. U Srbiji je prosečna plata pala ispod 330 evra. No, sa produžavanjem političkih problema i malo verovatnim članstvom pre 2025, Srbija bi mogla potonuti dublje u siromaštvo, upozorava Grubačić.
U regionu još uvek razdiranim etničkim sporovima, slabljenje „evropske perspektive“, takođe nosi rizik od ponovnog nasilja.
Dok Srbija i Kosovo traže nedostižnu formulu za suživot, različite struje unutar Bosne i Hercegovine i Makedonije nisu se dogovorile o bilo čemu, osim o integracijama EU.
U poslednjoj deceniji, perspektiva eventualnog članstva je bio glavni podsticaj za mir i stabilnost Balkana. Neodobravanje iz Brisela vodilo je padu nekada jake Srpske radikalne stranke – tvrdokornih nacionalista i saveznika Slobodana Miloševića, ratnog lidera koji je smenjen 2000. godine. Obećanje italijanskog proizvođača automobila „Fiata“ od skoro milijardu evra, pomogla je u uveravanju radničke klase da prihvati prozapadne Tadićeve vizije 2008 (na izborima).
Vizna liberalizacija za putovanje u većinu zemalja EU omogućila je Srbima, Crnogorcima i Makedoncima – mada ne i Bošnjacima koji nemaju drugo državljanstvo (osim BiH) – ponovno sticanje sloboda koje su izgubili raspadom Jugoslavije.
No, najviše stabilizirajući uticaj EU na Balkanu je njen novac. Evropska investiciona banka je upumpala u poslednje dve godine više novca na Balkan nego ikad ranije. Slična suma se očekuje i sledeće godine.
Suština politike EU prema Balkanu je: "Mi ne želimo bilo kakve probleme", kaže Kurt Basuner (Bassuener), američki politički analitičar sa sedištem u Sarajevu.
Bakir Izetbegović, umereni političar koji je pobedio na izborima za predstavnika Bošnjaka u tročlanom Predsedništu BiH, 3. oktobra, kaže da balkanske države uče da budu bolji susedi.
"Mi smo u centru Evrope", dodaje on. „Na ovaj ili onaj način, EU mora da nas na kraju apsorbuje“.
Dva zaključka za budućnost
Centralna i istočna Evropa je „posebno teško pogođena krizom, iako smo svedoci ponovnog ekonomskog rasta u pojedinim zemljama. Oporavak je i dalje spor, dugotrajan i daleko od toga da je osiguran u drugim državama“, kazao je bivši češki premijer Jan Fišer, sada potpredsednik Evropske banke za obnovu i razvoj.
Ipak, oživljavanje mnogih ekonomija je opet učinio delove ove regije atraktivnom destinacijom za investitore na tržišta u usponu.
Centralnoevropski proizvođači sa niskim troškovima vraćaju se kao konkurencija onima u Aziji. Može se, takođe, naučiti lekcija kako su rešavane prethodne krize na tržištima u razvoju – bez oglašavanja da država da ne mogu da vraćaju dugove (sovereign defaults) i u pojedinim slučajevima izbegavanje devalvacije valute – za suočavanje sa budućim krizama svuda u svetu.
Uočljive su pozitivne promene od početka prošle godine. Nivo nacionalnog duga u centralnoj i istočnoj Evropi je generalno niži nego dalje na Zapadu. No, previše se uljuljkivalo na izobilju kredita sredinom 2000.-ih koji je omogućio visok rast, ali je to vodilo pucanju potrošačkog balona, pre svega kada je reč o nekretninama, i stvorilo ogromni tekući deficit u mnogim zemljama.
Pošto su krediti i trgovina zamrznuti nakon što je američka investiciona banka Lejman braders (Lehman Brothers) propala u septembru 2008, domaćinstva su prepuštena samima sebi da finansiraju velike dugove. S obzirom da su bila indeksirana u evrima ili švajcarskim francima, opterećenja su rasla zbog pada vrednosti lokalnih valuta. Postoji bojazan da će strane banke koje dominiraju bankarskim sektorom u tim zemljama, povući sredstva kako bi poduprle domaće, odnosno finansije država iz kojih dolaze.
Pravljena su poređenja sa krizom u istočnoj Aziji krajem 1990.-ih. Strahovalo se, takođe, da recesija može diskreditovati tržišni kapitalizam – ka kojem je bivši komunistički blok težio u dve decenije tranzicije.
U stvari, nije bilo ekonomskog kraha u regionu – iako su zemlje kako što su Letonija, Estonija, Litvanija i Ukrajina iskusile privredni pad retko viđen u miru. No, druge su doživele manji pad od pojedinih zapadnoevropskih zemalja.
Nekoliko velikih banka je propalo, ali nije bilo sistemske bankarske krize, oglašavanja nemogućnosti vraćanja dugova. Samo je nekoliko vlada palo. Sporadični ulični protesti su uglavnom bili manje nasilni od demonstracija u Grčkoj protiv mera štednje. Populističke ili ekstremističke vlade su ostvarile sporadične dobitke. Mada je mađarska ultradesničarska Jobik partija dobila veću podršku, na izborima u ovoj zemlji kao i Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Letoniji ove godine ojačao je desni centar.
Delimično brza i koordinisana globalna akcija je povukla regiju od ponora. Na londonskom samitu Grupe 20 vodećih razvijenih i zemalja u usponu u aprilu 2009, osigurana su sredstva Međunarodnom monetarnom fondu od 52 milijardi evra za podršku zemljama, uključujući Mađarsku, Rumuniju, Letoniju i Ukrajini. Međunarodne finansijske institucije okupile su se u okviru takozvane „Bečke inicijative“ kako bi osigurale da se strane banke ne povuku iz regiona.
Nekoliko velikih banka je propalo, ali nije bilo sistemske bankarske krize, oglašavanja nemogućnosti vraćanja dugova. Samo je nekoliko vlada palo. Sporadični ulični protesti su uglavnom bili manje nasilni od demonstracija u Grčkoj protiv mera štednje. Populističke ili ekstremističke vlade su ostvarile sporadične dobitke
Naročito je centralna Evropa imala koristi od podsticajnih paketa sa Zapada. Nemački program finansiranja zamene polovnih automobila nije podstakao rast prodaje domaćih ekskluzivnih automobila, već jeftinih kompakntih (hatchback) proizvođenih i sklapanihh u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj.
Ako ništa drugo, ekonomski pad je ubrzao premeštanje poslovanja iz zapadne Europe ka centralnim i istočnim delovima kontinenta sa nižim troškovima. Primer visokog profila je Del (Dell), američki proizvođač kompjutera, koji je premestio proizvodnju iz Irske u Lođ u Poljskoj. Poljska fabrika je nedavno prodata tajvanskom Fokskonu (Foxconn).
Multinacionalne kompanije nastavljaju započete projekte. Oko 20 km od Lođa, švajcarsko-švedska ABB grupe izgradila je dva proizvodna pogona usred krize. Prokter i Gembl (Procter & Gamble) je u blizini pre godinu dana otvorio postrojenja za proizvodnju kozmetike – što je najveći pogon u Evropi ovog američkog giganta.
„Firme koje su uložile novac tokom ove recesije su pobednici“, kaže Artur Rdzanek, izvršni direktor ABB postrojenja.
Građani regije su dočekali veliki gubitak radnih mesta i smanjenje plata s prigušenim nezadovoljstvom i protestima. Pojedinci i preduzeća i dalje servisiraju dugove.
Dmitrij Gourov, ekonomista zaposlen u austrijskoj Unikredit (UniCredit) banci, inače poreklom Belorus, kaže: „Gledajte kroz šta su prošle ove zemlje tokom 1990.-ih, sa raspadom Sovjetskog Saveza i tranzicijom ka tržišnoj ekonomiji – te uspomene su još uvek veoma sveže. Ljudi na različite načine doživljavaju krizu“.
Postoje dva glavna zaključka koja se tiču budućnosti. Prvo, dostizanje zapadnog nivoa prosperiteta će biti duži i kompleksniji proces nego što se to činilo pre ove ekonomske krize. Oskudniji, skuplji krediti, u kombinaciji sa usporenim zapadnim rastom – kao i potrebom da se smanji rastući budžetski deficit – značiće sporiji privredni rast u ovoj regiji.
Kao i mnogi ekonomisti, Tomas Vizer (Thomas Wieser), predsedavajući Odbora EU koji priprema predloge ekonomske i finansijske politike za ministre, smatra da će istočne članice Unije imati 2 procenta manji godišnji rast nego pre krize.
"No, njihovih 5 posto godišnjeg rasta pre krize bilo je neodrživ. Ako budu imale 3 odsto održivog rasta, to je dobro“, dodaje on.
Druga lekcija je da će se neke centralno i istočnoevropske zemlje brže približiti zapadnim od drugih. Izbori, odnosno potezi povučeni u početnim fazama tranzicije, sada rezultiraju njihovim različitim dostignućima.
Oporavak u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Sloveniji - poslednje dve su već u evrozoni – izuzetno je snažan. Velike investicije pre krize, pretvorile su ove zemlje u proizvodne centre sa niskim troškovima.
Andreas Trihl (Treichl), glavni izvršni direktor austrijske Erste banke, kaže da ove zemlje osećaju korist od integracije u lanac snabdevanja.
"Oni izvoze u Nemačku ono što je Nemačka nekada izvozila u druge zemlje", kaže Trihl.
Drugu grupu čine baltičke zemlje Letonija, Litvanija i Estonija, koje nastoje da zadrže svoje valute vezane za evro, isključuju mogućnost devalvacije. To ih prisiljava na mučno smanjenje plata i cena u cilju obnove konkurentnosti koja je uzdrmana jer su troškovi rasli i pre krize.
Muke kroz koje su prošle, sada omogućavaju boljitak. Estonija će od januara sledeće godine biti članica evrozone. U susednoj Letoniji, koja je počela da smanjenjuje budžet pre mnogih, beleži se ekonomski rast u prva dva tromesečja ove godine.
Morten Hansen iz Stokholmske škole za ekonomiju u Rigi, kaže: „Neke zemlje još uvek govore šta će uraditi, druge su još u fazi odbijanja da se suoče sa realnošću. Ovde (u Letoniji) smo poodmakli u suočavanju sa krizom, i dno je dostignuto“.
Mađarska i Rumunija, koje su dobile podršku MMF-a, nastoje da primene mere štednje – kako bi ispunile postavljene ciljeve Fonda o visini budžetskog deficita - dok istovremeno pokušavaju da podstaknu ponovni rast. MMF i EU su suspendovali ovog leta izveštaj o finansiranju mađarskog programa u visini od 20 milijardi evra, zbog neslaganja oko prirode i tempa smanjenja deficita.
Rumunski premijer Emil Boc suočio se ove sedmice sa glasanjem o poverenju svojoj vladi zbog insistiranja na merama štednje. Mađarska očekuje ove godine mlaki rast, dok će rumunska privreda opet opasti.
Muke kroz koje su prošle baltičke zemlje, sada omogućavaju boljitak. Estonija će od januara sledeće godine biti članica evrozone. U susednoj Letoniji, koja je počela da smanjenjuje budžet pre mnogih, beleži se ekonomski rast u prva dva tromesečja ove godine
Jugoistočna Evropa – pre svega zemlje bivše Jugoslavije – verovatno će biti na sporoj putanji. Snažan priliv kredita pre krize omogućio im je sličnu stopu rasta kao u centralnoj Evropi između 2005.- 2008. godine. Ali, njihov rast započinjao je od veoma niske osnovice. Zbog sukoba su odložene reforme, a što je vodilo izrazitoj deindustrijalizaciji.
U međuvremenu, veliki deo ulaganja, nije odlazio u proizvodnju već u građevinarstvo i turizam. Ove države “nemaju dovoljno roba za izvoz i suočiće se sa mnogo više poteškoća kako bi ponovo izašle iz recesije”, kaže Peter Havlik sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Ti problemi mogu biti dodatno iskomplikovani zbog po svemu sudeći umanjenih izgleda članstva u EU za zemlje bivše Jugoslavije - osim Hrvatske, koja je na putu da se pridruži u roku od dve do tri godine. Nužnost suočavanja sa posledicama krize i problemima dugova pojačava bojazan da slabi želja vodećih članica EU za daljim proširenjem.
U razgovoru za „Fajnenšel Tajms“ (Financial Times), Štefan File, evropski komesar za proširenje, izjavio je ima onih koji se zalažu za okretanje (EU) prema sebi. No, „to bi bilo protiv interesa ovih zemalja i definitivno protiv interesa Evropske Unije“, kaže on.