Katja Moskvič (preveo Mihailo Rakić)
''Skype'', program koji pruža usluge internet telefonije i video konferencije, nakon 10 godina postojanja vidno je promenio naše živote i način komuniciranja. Mogućnost da jednu osobu vidite ''uživo'' iako je ona na drugom kraju sveta je za mnoge uteha, ali vrlo često dolazi i do zloupotrebe putem ovog vida komuniciranja.
''Skype'' je nastao pre 10 godina.
Ovaj servis za četovanje (chat) nije bio prvi koji je omogućio ljudima da obavljaju glasovne pozove preko interneta.
Ali kada je omogućeno da ljudi preko svojih kompjutera besplatno razgovaraju koristeći ''peer-to-peer (P2P)'' tehnologiju (što znači da je ona sve većom upotrebom poboljšana), ova ideja je vidno zaživela.
Danas se ''voip'' (engleska skraćenica za ''internet telefoniju'') i video čet podrazumevaju. ''Skype'' se suočava sa velikom konkurencijom, uključujući i ''Google Hangouts'', ''Apple Facetime'', ''Blackberry BBM'', ''Tango'' i ''Viber''.
Ipak, na ovu godišnjicu možda vredi razmisliti o uticaju koje tehnologija danas ima na živote ljudi.
Uzmimo primer mladenaca Lu Jang i Hamida Sirhana iz Londona. Kada su odlučili da imaju bebu, Lu je bila svesna da njeni roditelji, koji žive u Kini, neće biti u mogućnosti da ih posećuju tako često.
Ispostavilo se da njen otac i majka nisu mogli da dođu u posetu ni kada je rođena njena prva ćerka Jasmina.
Ipak, video pozivi omogućili su baki i deki da upoznaju svoju unuku, iako su bili u dalekom Pekingu.
''Pričamo sa njima svake večeri, i to je jedini način da oni vide kako im unuka raste'', priča Lu Jang.
''Oni trenutno ne mogu sebi da priušte put do Londona, a ni mi, takođe, ne možemo da priuštimo sebi put do Pekinga.''
Jang dodaje da je ona i u mnogo ozbiljnije svrhe koristila ovaj vid tehnologije. Do nedavno je radila u jednoj londonskoj dobrotvornoj ustanovi koja pomaže prognanim novinarima širom sveta.
''To je jedini, ali i jedinstven način da budete u kontaktu sa pojedinim novinarima iz država u kojima vlada represivan režim, poput država iz bivšeg Sovjetskog Saveza'', objašnjava Jang.
''Oni prosto mogu biti ubijeni ako neko pokuša da ih kontaktira preko telefona i razgovara na temu o kojoj oni pišu, jer su to uglavnom teme koje se tiču korupcije i kriminala.''
Robot lekari
Ovaj vid komunikacije takođe je od velike koristi bio i za lekare.
Primera radi, Dr Maniš Batra iz jedne dečje bolnice u Sijetlu (SAD) rutinski je obavljao razgovore sa ''Kivoko'' bolnicom, koja se nalazi u jednom od ruralnih predela Ugande, kako bi svojim stručnim mišljenjem pomogao lokalnim doktorima u lečenju pacijenata.
On kaže da je putem video razgovora na mnogo lakši način mogao da objasni neke komplikovane procedure, nego što bi to mogao imejlom (e-mail) ili eventualno glasovnim pozivom.
Tim istraživača sa tehnološkog ''Masačusets Instituta (MIT)'' u Sjedinjenim Američkim Državama pokušava da unapredi ovaj vid komunikacije kroz svoju ogranak kompaniju ''iRobot''.
Oni su razvili ''regulator mašinu za odobravanje'' koja funkcioniše tako što klizi po bolničkim hodnicima i omogućava pacijentima da dobiju potrebne lekove koji se nalaze u nekoj drugoj zgradi. Kako bi to bilo omogućeno pacijentima, robot je napravljen sa ekranom od 38 cm, mikrofonom i ugrađenom kamerom koja je povezana sa video-konferencijskim ''Cisco Telepresence'' sistemom.
''Tu je starenje stanovništva, posebno u razvijenim državama, zatim imamo krizu oko troškova pružanja zdravstvene nege, a tu je i robot tehnologija. Spajanjem te tri stvari došlo se do rešenja'', navodi u izjavi za BBC Džef Bek, operativni direktor ''iRobot'' kompanije.
Naravno, starijim pacijentima možda se neće baš dopasti ideja da im je doktor ''teleportovan'' u konsultant-mašine.
Dobre i loše strane
Tehnološki gigant ''Microsoft'' kupio je 2011. godine ''Skype'' za 8,5 milijardi. Mark Žilet, korporativni podpredsednik ''Microsofta'' za ''Skype'', priča svoju omiljenu priču o tome kako tehnologija može da ''spoji zajedno živote ljudi''.
''Pre godinu dana video sam nekoliko portreta na kojima su ljudi okačili svoje laptop kompjutere na projektor i (pomoću softvera) okupili porodicu zajedno na jedno mesto'', kaže Žilet.
''To je bila razdvojena porodica iz Severne Koreje i Kine. Oni nikada ne bi mogli na neki drugi način da budu zajedno. To je bio jedan tako vizuelan i živopisan prikaz video moći koja prevazilazi zakone geografije.''
Ali uz sve koristi koje ima, postoji i loša strana tehnologije video razgovora.
Početkom ove nedelje australijski vojni kadet je proglašen krivim zbog korišćenja ''Skype-a'' kojim je, bez njenog znanja, snimao sebe i koleginicu tokom seksa u prostoriji drugih studenata.
Incident je naveo vladu da naredi široku istragu o prisustvu seksizma u vojsci.
Takođe, postoje i brojni primeri ljudi koje ovakve programe koriste kako bi nagovorili maloletnike na razne stvari, onda ih usnimili ili fotografisali, a potom ih tim materijalom ucenjivali.
''Činjenica da ljudi ovu vrstu softvera mogu koristiti na ovaj način, a da im se pritom teško ulazi u trag, znači da je on, ponekad u velikoj meri, sklon zloupotrebi,'' upozorava Džon Kar, sekretar za internet bezbednost britanske ''Koalicije dobrotvornih ustanova za decu''.
''Zato roditelji moraju objasniti svojoj deci da budu pažljivi kada biraju s kim će razgovarati preko interneta.''
Međutim, on dodaje da je njemu u jednom slučaju video poziv bio ''spasonosan''.
Imigrantska policija Britanije odbila je da pusti u zemlju Kambodžanina, inače partnera njegove trudne ćerke, pre rođenja njihove ćerke – iako je njihova želja bila da se ona rodi u Engleskoj.
S obzirom na to on nije bio u mogućnosti da prisustvuje ovom radosnom danu, ali je pomoću tableta sebi olakšao okolnosti i omogućio da ne bude u potpunosti isključen od događanja u tom danu.
''Putem ''Skype-a'' instaliranog na ''iPed-u'' mogao je sa minutom zakašnjenja da gleda kako mala Ivi dolazi na svet dok je još bila povezana sa pupčanom vrpcom i, nakon toga, njen osmeh dok se odmara na na izmorenim maminim grudima,'' priseća se Kar.
''Jedan od prvih glasova koje je Ivi čula bio je tatin glas iz dalekog Khmera. Babice, koje su tome prisustvovale, jako su se raznežile.''
''Skype'', program koji pruža usluge internet telefonije i video konferencije, nakon 10 godina postojanja vidno je promenio naše živote i način komuniciranja. Mogućnost da jednu osobu vidite ''uživo'' iako je ona na drugom kraju sveta je za mnoge uteha, ali vrlo često dolazi i do zloupotrebe putem ovog vida komuniciranja.
''Skype'' je nastao pre 10 godina.
Ovaj servis za četovanje (chat) nije bio prvi koji je omogućio ljudima da obavljaju glasovne pozove preko interneta.
Ali kada je omogućeno da ljudi preko svojih kompjutera besplatno razgovaraju koristeći ''peer-to-peer (P2P)'' tehnologiju (što znači da je ona sve većom upotrebom poboljšana), ova ideja je vidno zaživela.
Danas se ''voip'' (engleska skraćenica za ''internet telefoniju'') i video čet podrazumevaju. ''Skype'' se suočava sa velikom konkurencijom, uključujući i ''Google Hangouts'', ''Apple Facetime'', ''Blackberry BBM'', ''Tango'' i ''Viber''.
Ipak, na ovu godišnjicu možda vredi razmisliti o uticaju koje tehnologija danas ima na živote ljudi.
Uzmimo primer mladenaca Lu Jang i Hamida Sirhana iz Londona. Kada su odlučili da imaju bebu, Lu je bila svesna da njeni roditelji, koji žive u Kini, neće biti u mogućnosti da ih posećuju tako često.
Ispostavilo se da njen otac i majka nisu mogli da dođu u posetu ni kada je rođena njena prva ćerka Jasmina.
Ipak, video pozivi omogućili su baki i deki da upoznaju svoju unuku, iako su bili u dalekom Pekingu.
''Pričamo sa njima svake večeri, i to je jedini način da oni vide kako im unuka raste'', priča Lu Jang.
''Oni trenutno ne mogu sebi da priušte put do Londona, a ni mi, takođe, ne možemo da priuštimo sebi put do Pekinga.''
Jang dodaje da je ona i u mnogo ozbiljnije svrhe koristila ovaj vid tehnologije. Do nedavno je radila u jednoj londonskoj dobrotvornoj ustanovi koja pomaže prognanim novinarima širom sveta.
''To je jedini, ali i jedinstven način da budete u kontaktu sa pojedinim novinarima iz država u kojima vlada represivan režim, poput država iz bivšeg Sovjetskog Saveza'', objašnjava Jang.
''Oni prosto mogu biti ubijeni ako neko pokuša da ih kontaktira preko telefona i razgovara na temu o kojoj oni pišu, jer su to uglavnom teme koje se tiču korupcije i kriminala.''
Robot lekari
Ovaj vid komunikacije takođe je od velike koristi bio i za lekare.
Primera radi, Dr Maniš Batra iz jedne dečje bolnice u Sijetlu (SAD) rutinski je obavljao razgovore sa ''Kivoko'' bolnicom, koja se nalazi u jednom od ruralnih predela Ugande, kako bi svojim stručnim mišljenjem pomogao lokalnim doktorima u lečenju pacijenata.
On kaže da je putem video razgovora na mnogo lakši način mogao da objasni neke komplikovane procedure, nego što bi to mogao imejlom (e-mail) ili eventualno glasovnim pozivom.
Tim istraživača sa tehnološkog ''Masačusets Instituta (MIT)'' u Sjedinjenim Američkim Državama pokušava da unapredi ovaj vid komunikacije kroz svoju ogranak kompaniju ''iRobot''.
Oni su razvili ''regulator mašinu za odobravanje'' koja funkcioniše tako što klizi po bolničkim hodnicima i omogućava pacijentima da dobiju potrebne lekove koji se nalaze u nekoj drugoj zgradi. Kako bi to bilo omogućeno pacijentima, robot je napravljen sa ekranom od 38 cm, mikrofonom i ugrađenom kamerom koja je povezana sa video-konferencijskim ''Cisco Telepresence'' sistemom.
''Tu je starenje stanovništva, posebno u razvijenim državama, zatim imamo krizu oko troškova pružanja zdravstvene nege, a tu je i robot tehnologija. Spajanjem te tri stvari došlo se do rešenja'', navodi u izjavi za BBC Džef Bek, operativni direktor ''iRobot'' kompanije.
Naravno, starijim pacijentima možda se neće baš dopasti ideja da im je doktor ''teleportovan'' u konsultant-mašine.
Dobre i loše strane
Tehnološki gigant ''Microsoft'' kupio je 2011. godine ''Skype'' za 8,5 milijardi. Mark Žilet, korporativni podpredsednik ''Microsofta'' za ''Skype'', priča svoju omiljenu priču o tome kako tehnologija može da ''spoji zajedno živote ljudi''.
''Pre godinu dana video sam nekoliko portreta na kojima su ljudi okačili svoje laptop kompjutere na projektor i (pomoću softvera) okupili porodicu zajedno na jedno mesto'', kaže Žilet.
''To je bila razdvojena porodica iz Severne Koreje i Kine. Oni nikada ne bi mogli na neki drugi način da budu zajedno. To je bio jedan tako vizuelan i živopisan prikaz video moći koja prevazilazi zakone geografije.''
Ali uz sve koristi koje ima, postoji i loša strana tehnologije video razgovora.
Početkom ove nedelje australijski vojni kadet je proglašen krivim zbog korišćenja ''Skype-a'' kojim je, bez njenog znanja, snimao sebe i koleginicu tokom seksa u prostoriji drugih studenata.
Incident je naveo vladu da naredi široku istragu o prisustvu seksizma u vojsci.
Takođe, postoje i brojni primeri ljudi koje ovakve programe koriste kako bi nagovorili maloletnike na razne stvari, onda ih usnimili ili fotografisali, a potom ih tim materijalom ucenjivali.
''Činjenica da ljudi ovu vrstu softvera mogu koristiti na ovaj način, a da im se pritom teško ulazi u trag, znači da je on, ponekad u velikoj meri, sklon zloupotrebi,'' upozorava Džon Kar, sekretar za internet bezbednost britanske ''Koalicije dobrotvornih ustanova za decu''.
''Zato roditelji moraju objasniti svojoj deci da budu pažljivi kada biraju s kim će razgovarati preko interneta.''
Međutim, on dodaje da je njemu u jednom slučaju video poziv bio ''spasonosan''.
Imigrantska policija Britanije odbila je da pusti u zemlju Kambodžanina, inače partnera njegove trudne ćerke, pre rođenja njihove ćerke – iako je njihova želja bila da se ona rodi u Engleskoj.
S obzirom na to on nije bio u mogućnosti da prisustvuje ovom radosnom danu, ali je pomoću tableta sebi olakšao okolnosti i omogućio da ne bude u potpunosti isključen od događanja u tom danu.
''Putem ''Skype-a'' instaliranog na ''iPed-u'' mogao je sa minutom zakašnjenja da gleda kako mala Ivi dolazi na svet dok je još bila povezana sa pupčanom vrpcom i, nakon toga, njen osmeh dok se odmara na na izmorenim maminim grudima,'' priseća se Kar.
''Jedan od prvih glasova koje je Ivi čula bio je tatin glas iz dalekog Khmera. Babice, koje su tome prisustvovale, jako su se raznežile.''
