Svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb) otkrio je najstariju crnu rupu ikada otkrivenu, koja je nastala tako brzo posle Velikog praska da dovodi u pitanje naše razumevanje kako se formiraju ove svemirska tela, izjavili su u sredu astronomi.
Crna rupa je energično gutala svoju galaksiju samo 430 miliona godina posle rođenja univerzuma tokom perioda koji se naziva kosmička zora, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nejčr (Nature).
Time je ona 200 miliona godina starija od bilo koje druge uočene masivne crne rupe, rekao je za AFP koautor studije i astronom Univerziteta Kembridž Jan Šolc (Scholtz).
Takođe ima 1,6 miliona puta veću masu od Sunca.
Tačno kako je imala vremena da tako brzo naraste posle Velikog praska pre 13,8 milijardi godina, pružiće nove informacije "za sledeću generaciju teorijskih modela" s ciljem da objasne šta stvara crne rupe, rekao je Šolc.
Kao i sve crne rupe, ona je nevidljiva i može se otkriti samo preko ogromnih eksplozija svetlosti koje nastaju kada proždire obližnju materiju.
Upravo je takvo svetlo omogućilo svemirskom teleskopu Habl (Hubble) da 2016. uoči galaksiju GN-z11, koja se nalazi u smeru sazvežđa Veliki medved.
U to vreme GN-z11 je bila najstarija – i stoga najudaljenija – galaksija ikada posmatrana. Međutim, Habl nije primetio crnu rupu u njenom centru.
Džejms Veb je 2022. prevazišao Habl kao najmoćniji svemirski teleskop, čime je pokrenut nov niz otkrića.
Ne samo da je uočio crnu rupu u srcu GN-z11, već je Džejms Veb otkrio i galaksije još dalje u vremenu i prostoru, koje su takođe veće nego što se mislilo da je moguće.
Crna rupa je energično proždirala GN-z11 tokom kosmičke zore, perioda koji je usledio odmah posle "mračnog doba" univerzuma, kada su se prvi put rodile zvezde i galaksije.
Za nastanak supermasivnih crnih rupa u centru galaksija obično su potrebne stotine miliona, ako ne i milijarde godina.
Zato se postavlja pitanje kako je ta crna rupa mogla da nastane tako brzo.
Koautor studije Stefan Šarlo (Stephane Charlot), astrofizičar s francuskog Instituta za astrofiziku u Parizu, sugerisao je da su crne rupe u ranom univerzumu mogle da se formiraju na drugačiji način od onih novijih.
Jedna teorija je da su rođene ogromne usled eksplozije posebno masivnih zvezda koje su postojale samo u ranom univerzumu, rekao je on za AFP.
Ili su mogle nastati "direktnim kolapsom gustog oblaka gasa, bez prolaska kroz fazu formiranja zvezda", dodao je on.
Jednom rođena, crna rupa bi bila u stanju da proždire obilan gas u blizini, što bi izazvalo moćni nalet rasta.
Šolc je naglasio da ono što je dosad otkriveno o crnoj rupi GN-z11 "ne isključuje nijedan od tih scenarija".
On se nada da će Džejms Veb – i drugi teleskopi koji su na putu, kao što je Euklid Evropske svemirske agencije – otkriti više ovih crnih rupa u najranijim svetlucanjima univerzuma.
Izvor: AFP
