Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije, izjavio je da nema potrebe da se zbog suše proglasi stanje elementarne nepogode. Vlada Vojvodine predložila je da se ovogodišnja suša proglasi elemetarnom nepogodom kako bi se vanrednim merama pomoglo poljoprivrednicima. Usled suše u Srbiji prepolovljen je rod kukuruza i drugih poljoprivrednih kultura zbog čega prete nestašice i poskupljenja hrane i novi pad životnog standarda.
Zbog sušne godine na njivama u većem delu Srbije izgorelo je skoro sve, berbe kukuruza ove jeseni neće biti pa poljoprivrednici u nekim krajevima od osušenih stabljika sada prave stočnu hranu.
Miroslav Kiš, iz Asocijacije poljoprivrednika, kaže da su prinosi opustošeni i da je negde spaljeno i 80 odsto biljne proizvodnje.
„Usevi su ostali mali i bez roda. Na velikom procentu površina uopšte nema roda, ako pričamo o kukuruzu, rod soje biće prepolovljen, šećerne repe takodje, suncokreta će sigurno biti manje bar za trećinu“, kazao je Kiš.
Visoke temperature prouzrokovale su stradanje kasnih hibrida kukuruza koji se prostiru na 1,3 miliona hektara pa se kao katastrofalni bilans suše već sada predvidja šteta od dve milijarde evra. Srbija je prošle godine imala poljoprivredni izvoz vredan 2,7 milijardi dolara, u kom je kukuruza bilo za 450 miliona, a zbog suše taj posao sada će sigurno biti prepolovljen.
Milan Prostran, savetnik u Odboru za poljoprivredu Privredne komore Srbije, smatra da država u ovoj situaciji mora da odigra najzvažniju ulogu.
“Na primer, mogla bi da kontroliše unutrašnji i spoljni promet tih roba da bi se održala prehrambena sigurnost i da se ne bi došlo u situaciju da je potreban uvoz hrane. A trebalo bi primeniti i klasične mere pomoći proizvodjačima, da im se relaksiraju finansijske obaveze, da se odlože ili da se deo toga otpiše”, rekao je Prostran.
Meseci bez kiše najviše su pogodili Vojvodinu, odakle je stigao i zahtev republičkoj vladi da proglasi stanje elementarne nepogode koje bi podrazumevalo mere za pomoć ratarima i regresiranje jesenje setve.
Predrag Kujundžić, poljoprivrednik iz Starog Žednika, veruje da bez takve pomoći ratari ne bi mogli da opstanu.
“Najgore stanje je ovde na severu Bačke. Usevi su izgoreli, i to ne samo kukuruz već i suncokret koji se smatra dosta otpornom kulturom. Prinosi će drastično podbaciti, biće duplo manji nego prošle godine, a možda i lošiji”, pojašnjava Kujundžić.
Jedino što je država do sada obećala jeste da će Ministarstvo poljoprivrede
sagledati posledice suše i predložiti mere. Sa lokalnih nivoa trebalo bi da stignu analize stanja i procene šteta. Za naknadu štete zadužena su ministarstva poljoprivrede i finansija, a iz vlade je najavljeno da će se o tome razgovarati i sa Vladom Vojvodine.
Moguća zabrana izvoza žitarica loša za poljoprivrednike
Kao i na svetskom tržištu, Srbiju najverovatnije očekuje povećaje cena pšenice i kukuruza, koji bi po kilogramu mogao da košta 30 dinara, pa je izvesno i poskupljenje stočne hrane. Zbog manjka kukuruza uzrokovanog sušom kao jedna od mera pominje se zabrana izvoza žitarica, kako ne bi došlo do smanjenja stočnog fonda i nestašice mesa.
Miroslav Kiš upozorava da su poljoprivrednici protiv toga:
“To je urađeno 2007. pa smo dve godine pričali koliku nam je štetu to donelo jer smo izgubili tržište. Prvo što država treba da uradi je da nam plati ono što nam duguje. Subvencije, premije za mleko za prvi kvartal još nisu plaćene. Mleko je već davno popijeno a pare još nismo dobili.”
Posledice katastrofalne suše neće osetiti samo proizvođači, nego i potrošači koji već na jesen mogu da očekuju poskupljenje mesa, hleba, mleka i ostalih prehrambenih proizvoda.
Milan Prostran zaključuje da će u tom slučaju, kao i do sada u sličnim situacijama, država radi očuvanja socijalnog mira pokušati da zadrži minimalne cene hleba i mleka, ali da je pad standarda neminovan.
“Ali će taj cenovni skok na neki način suzbiti loša kupovna moć građana. Ljudi će zbog nemaštine smanjiti kupovinu mnogih roba, pa će se sa finih peciva ili skupih suvomesnatih proizvoda vratiti na hleb i parizer. Neće više trošiti kilogram, dva ili pet kila mesa, već 150 ili dvesta grama”, kaže Prostran.
Na svu muku građane Srbije, a posebno stočare, snašao je još jedan problem - učestali napadi vukova na stada ovaca koji zbog suše u potrazi za hranom dolaze sve bliže naseljenim mestima. Čopori vukova u selu Devići na planini Goliji uništili su stado od 40 ovaca, dok ih je u naselju Veljkovići u Kuršumliji stradalo deset.
“To je bio čopor vukova, napravili su nam ogromnu štetu. U strahu smo, ni malo nam nije svejedno, deca prosto ne mogu da poveruju da postoje vukovi u jednom naselju. Ni najstariji meštani Kuršumlije ne pamte da su na pet minuta od centra grada došli vukovi i napravili ovakav masakr”, kazao je za RSE jedan od građana Kuršumlije.
Zbog sušne godine na njivama u većem delu Srbije izgorelo je skoro sve, berbe kukuruza ove jeseni neće biti pa poljoprivrednici u nekim krajevima od osušenih stabljika sada prave stočnu hranu.
Miroslav Kiš, iz Asocijacije poljoprivrednika, kaže da su prinosi opustošeni i da je negde spaljeno i 80 odsto biljne proizvodnje.
„Usevi su ostali mali i bez roda. Na velikom procentu površina uopšte nema roda, ako pričamo o kukuruzu, rod soje biće prepolovljen, šećerne repe takodje, suncokreta će sigurno biti manje bar za trećinu“, kazao je Kiš.
Visoke temperature prouzrokovale su stradanje kasnih hibrida kukuruza koji se prostiru na 1,3 miliona hektara pa se kao katastrofalni bilans suše već sada predvidja šteta od dve milijarde evra. Srbija je prošle godine imala poljoprivredni izvoz vredan 2,7 milijardi dolara, u kom je kukuruza bilo za 450 miliona, a zbog suše taj posao sada će sigurno biti prepolovljen.
Milan Prostran, savetnik u Odboru za poljoprivredu Privredne komore Srbije, smatra da država u ovoj situaciji mora da odigra najzvažniju ulogu.
“Na primer, mogla bi da kontroliše unutrašnji i spoljni promet tih roba da bi se održala prehrambena sigurnost i da se ne bi došlo u situaciju da je potreban uvoz hrane. A trebalo bi primeniti i klasične mere pomoći proizvodjačima, da im se relaksiraju finansijske obaveze, da se odlože ili da se deo toga otpiše”, rekao je Prostran.
Meseci bez kiše najviše su pogodili Vojvodinu, odakle je stigao i zahtev republičkoj vladi da proglasi stanje elementarne nepogode koje bi podrazumevalo mere za pomoć ratarima i regresiranje jesenje setve.
Predrag Kujundžić, poljoprivrednik iz Starog Žednika, veruje da bez takve pomoći ratari ne bi mogli da opstanu.
“Najgore stanje je ovde na severu Bačke. Usevi su izgoreli, i to ne samo kukuruz već i suncokret koji se smatra dosta otpornom kulturom. Prinosi će drastično podbaciti, biće duplo manji nego prošle godine, a možda i lošiji”, pojašnjava Kujundžić.
Jedino što je država do sada obećala jeste da će Ministarstvo poljoprivrede
sagledati posledice suše i predložiti mere. Sa lokalnih nivoa trebalo bi da stignu analize stanja i procene šteta. Za naknadu štete zadužena su ministarstva poljoprivrede i finansija, a iz vlade je najavljeno da će se o tome razgovarati i sa Vladom Vojvodine.
Moguća zabrana izvoza žitarica loša za poljoprivrednike
Kao i na svetskom tržištu, Srbiju najverovatnije očekuje povećaje cena pšenice i kukuruza, koji bi po kilogramu mogao da košta 30 dinara, pa je izvesno i poskupljenje stočne hrane. Zbog manjka kukuruza uzrokovanog sušom kao jedna od mera pominje se zabrana izvoza žitarica, kako ne bi došlo do smanjenja stočnog fonda i nestašice mesa.
Miroslav Kiš upozorava da su poljoprivrednici protiv toga:
“To je urađeno 2007. pa smo dve godine pričali koliku nam je štetu to donelo jer smo izgubili tržište. Prvo što država treba da uradi je da nam plati ono što nam duguje. Subvencije, premije za mleko za prvi kvartal još nisu plaćene. Mleko je već davno popijeno a pare još nismo dobili.”
Posledice katastrofalne suše neće osetiti samo proizvođači, nego i potrošači koji već na jesen mogu da očekuju poskupljenje mesa, hleba, mleka i ostalih prehrambenih proizvoda.
Milan Prostran zaključuje da će u tom slučaju, kao i do sada u sličnim situacijama, država radi očuvanja socijalnog mira pokušati da zadrži minimalne cene hleba i mleka, ali da je pad standarda neminovan.
“Ali će taj cenovni skok na neki način suzbiti loša kupovna moć građana. Ljudi će zbog nemaštine smanjiti kupovinu mnogih roba, pa će se sa finih peciva ili skupih suvomesnatih proizvoda vratiti na hleb i parizer. Neće više trošiti kilogram, dva ili pet kila mesa, već 150 ili dvesta grama”, kaže Prostran.
Na svu muku građane Srbije, a posebno stočare, snašao je još jedan problem - učestali napadi vukova na stada ovaca koji zbog suše u potrazi za hranom dolaze sve bliže naseljenim mestima. Čopori vukova u selu Devići na planini Goliji uništili su stado od 40 ovaca, dok ih je u naselju Veljkovići u Kuršumliji stradalo deset.
“To je bio čopor vukova, napravili su nam ogromnu štetu. U strahu smo, ni malo nam nije svejedno, deca prosto ne mogu da poveruju da postoje vukovi u jednom naselju. Ni najstariji meštani Kuršumlije ne pamte da su na pet minuta od centra grada došli vukovi i napravili ovakav masakr”, kazao je za RSE jedan od građana Kuršumlije.
