Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Problematično pitanje je imovina preduzeća


Imovina Srbije u drugim republikama daleko je veće vrednosti od imovine svih republika u Srbiji, kažu poznavaoci ove tematike. Najveća vrednost imovine je ona čiji su vlasnici građani, a veliku vrednost imaju i srpska preduzeća u Hrvatskoj u vidu odmarališta. U Srbiji kažu da su spremni da reše sve što nije podeljeno.

Kaže se da je svaka rasprava o nasledstvu bolna i duga. Tako da države bivše SFRJ još uvek dele ostatke diplomatske imovine, finansije, arhive, imovinu preduzeća, stečena prava. O tome se upravo ovih dana razgovara u Beogradu.

Srbija je spremna da se reši sve što nije podeljeno, izjavio je visoki predstavnik za sukcesiju Gašo Knežević. Možda su za javnost najatraktivnije lokacije u Evropi i SAD, u vidu diplomatskih i konzularnih predstavništava.

No, Dragomir Popov, direktor nekadašnje Savezne direkcije za imovinu kaže za naš program da je imovina Srbije u drugim republikama daleko veće vrednosti od imovine svih republika u Srbiji.

„Radi se o ogromnoj imovini i ogromnoj vrednosti stanova, pre svega, ljudi koji su napustili bivše republike. To se pre svega odnosi na vojna lica. I dan danas 2009. godine nismo razrešili problem tih ljudi koji su imali svoje stanove. Najveća vrednost imovine je imovina građana, odnosno imovinska prava građana na korišćenje stanova. Međutim, tu Hrvatska uopšte, a ni Slovenija, ni Bosna i Hercegovina nisu pristupile pitanju rešavanja. S druge strane, velika vrednost imovine se nalazila u Hrvatskoj, preduzeća iz Srbije u odmaralištima. Međutim, Hrvatska je vrlo brzo posle odvajanja donela zakon o pretvorbi imovine.“


Iako je 95 od 100 procenata imovine već podeljeno ostalo je otvoreno nekoliko bitnih pitanja. Pre svega je problematično pitanje imovine preduzeća u drugim državama, od kojih su neka u međuvremenu prodata.

To još uvek nije rešeno zbog nepostojanja volje, objašnjava nekadašnji prvi čovek Savezne direkcije za imovinu Dragomir Popov, naglašavajući da su glavne države u tom procesu Srbija i Hrvatska.

„Srbija je uporno želela da uspostavi kontrolu nad svom imovinom preduzeća iz drugih republika. Ok je to što je Srbija 91. rekla – čekaj da se to ne razvuče, jer bi se to, na neki način, raznim zloupotrebama izgubilo iz imovine. Međutim, kada smo pristupili sporazumu o sukcesiji i kada smo kazali, prihvatamo da vratimo i da nam se vrati, onda je trebalo da mi budemo prvi ti koji ćemo da vratimo imovinu. Prošle godine, ako se sećate, 2008. su obnovili tu uredbu i ponovo želeli da upravljaju. Koji su razlozi, osim ako nije nekakvih interesa pojedinaca? A Hrvati to nisu hteli jer su pouzimali, pa prodavali i isto tako raznoraznim kanalima raspodelili imovinu Srbije. Mi smo verovatno štitili nečije interese, a Hrvati su štitili interese onih kojima su tu imovinu prodali.“
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG