Suđenje Darku Šariću, optuženom za šverc 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u Evropu i pranje 22 miliona evra ušlo je u osmu godinu. Nakon što je Apelacioni sud 2016. godine poništio presudu kojom je bio osuđen na 20 godina zatvora, suđenje je počelo ispočetka, ali je ubrzo usledio još jedan u nizu prekida.
Ročišta su do sada odlagana preko 20 puta, a razlozi su različiti – od nedolaska advokata i članova sudskog veća, do zahteva za izuzećem tužilaca i sudija. Iako su suđenja Šarićevom klanu pravosnažno okončana u Italiji i Urugvaju, gde je ova grupa pored ostalog delovala, u Srbiji jedan od najbitnijih procesa u zemlji - tapka u mestu.
"Taj posupak je jako dobro krenuo, bilo je devet priznanja krivice, sporazuma sa Tužilaštvom, i to na prilično visoke kazne, neki čak i na 12 godina. U međuvremenu su završeni postupci u Italiji i Urugvaju. U Italiji, pred njihovim sudom za mafiju, osuđeno je 10 pripadinika ove grupe. Kod nas međutim dolazi do promene kada se predaje sam prvooptuženi Šarić", kaže novinar lista "Blic" Vuk Cvijić.
Darko Šarić uhapšen je u martu 2014. godine zajedničkom akcijom srpske i crnogorske policije. Nakon što je lociran u Južnoj Americi, bezuslovno se predao, i preko Crne Gore, gde mu je omogućeno da se vidi sa porodicom, prebačen je u Beograd. Ovo hapšenje najavljivao je i tada prvi potpredsednik Vlade, danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Četiri ili pet godina je na slobodi Darko Šarić. Ja vas uveravam da u nedeljama koje dolaze Šarić više neće biti na slobodi", rekao je Vučić desetak dana pre Šarićeve predaje.
Krajem oktobra 2011. Specijalno tužilaštvo Srbije podiglo je petu po redu optužnicu protiv Darka Šarića i njegovih najbližih saradnika, a u Specijalnom sudu u Beogradu fromalno počinje suđenje zbog međunarodnog šverca više od pet tona kokaina i pranja oko 22 miliona evra kokainskog novca. Sedam godina kasnije, kako navodi jedan od advokata odbrane Dragan Plazinić, sve je na početku.
"I kao da se ništa nije dogodilo. Došlo je do promene člana veća. Po zakonu, kada se promeni član veća, proces počinje iznova. Sad po stoti put dajemo uvodnu reč, po stoti put iznosimo odbrane, po stoti put izvodimo dokaze i tako dalje", navodi za Radio Slobodna Evropa Dragan Plazinić.
Suđenje je u septembru 2017. godine počelo ponovo, nakon što je Apelacioni sud poništio presudu kojom je Šarić bio na osuđen 20 godina. Ubrzo je, međutim, prekinuto zbog odlaska sudije Aleksandra Trešnjeva, koji je po odluci predsednika suda Aleksandra Stepanovića, novim rasporedom vraćen u krivično odeljenje Višeg suda.
Trešnjev je drugi sudija iz veća koje sudi Šariću koji je premešten na nižu poziciju. Isto se dogodilo i sudiji Vladimiru Vučiniću, pa je tako od početnog tročlanog veća koje je sudilo narko-bosu ostao samo predsednik veća Siniša Petrović.
Za godinu dana suđenje je odlagano više od 20 puta. Dok Tužilaštvo navodi da je reč o namernim opstrukcijama kako bi Šarić bio pušten iz pritvora, advokati odbrane tvrde da je kriv tužilac koji podnosi, kako navode, besmislene dokazne predloge koje sud usvaja.
"Ne razvlači se, to tako ide. Dokaznih predloga ima mnogo i tužilac od njih ne odustaje. Ne postoji interes da se odugovlači, ali postoji interes da se izvedu dokazi odbrane. Ali, sud neće da izvede dokaze odbrane dok ne izvede dokaze tužilaštva, a dokaza tužilaštva ima milion", kaže advokat Plazinić.
Postupajući tužilac Saša Ivanić, koji je uz predsednika sudskog veća Sinišu Petrovića, jedini ostao na ovom predmetu pak ponavlja da je odgovornost na advokatima.
"Brojna odlaganja glavnog pretresa, a posebno naprasno otkazivanje punomoćja branioca, imaju za cilj odugovlačenje postupka. Sve ovo usmereno je samo na jednu stvar, da se ishoduje puštanje Darka Šarića iz pritvora", izjavio je Ivanić 2017. godine.
Iako saglasan da je odugovlačenje u interesu odbrane, novinar Vuk Cvijić ipak ukazuje na veliki broj kontroverzi koje od samog početka prate ovo suđenje.
Ivica Petrović, bivši šef operative u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), koji je vodio istragu narko-kartela neposredno pred hapšenje Šarića, degradiran је na mesto operativca BIA u Obrenovcu. Istražni sudija Dragan Lazarević koji je potpisivao odbrenja za prisluškivanja i mere nadzora premešten je 2014. godine na drugu funkciju.
"Onda kreće sa odugovlačenjem postupka. Očito je da je u interesu odbrane i samih optuženih da postupak ovoliko traje jer to vidimo i po rezultatima. Svi koji su bili uhapšeni, sem Darka Šarića koji se naknadno predao, su u međuvremenu pušteni da se brane sa slobode. Postupak za pranje para se takođe razvlači. Sama odbrana nema kapacitet za takvu opstrukciju, uzimajući u obzir ove smene ljudi koji su vodili istrage i dolazimo do zaključka da je to na nekoj višoj instanci", navodi Cvijić.
Za Darka Šarića, šira javnost u regionu prvi put je čula u oktobru 2009. godine, kada je u zajedničkoj akciji "Balkanski ratnik" američke agencije DEA, srpske BIA i policije Urugvaja na jahti u luci Santjago Vaskes, 25 kilometara zapadno od Montevidea, zaplenjeno preko dve tone kokaina.
Tada su uhapšeni jedan urugvajski i jedan srpski državljanin, koji su pokušali da kokain sa jahte prebace na prekookeanski brod, čija je destinacija bila zapadna Evropa. Paralelno, beogradska policija uhapsila je pripadnike Šarićeve grupe koji su se zatekli u Srbiji.
Sam Darko Šarić, koji je čak šest puta zbog različitih krivičnih dela bio osuđen pred sudom u Pljevljima, 2005. godine dobio je državljanstvo Srbije, srpski pasoš i ličnu kartu. U januaru 2010. godine za njim je raspisana međunarodna poternica. Mesec dana kasnije iz Crne Gore je stigla vest da je ilegalno napustio teritoriju te zemlje, nekoliko dana pre nego što je crnogorskom birou Interpola dostavljena poternica.
Tužilaštvo za organizovani Srbije podiglo je aprila 2010. optužnicu, a u oktobru iste godine u Crnoj Gori je, na osnovu italijanske poternice, uhapšen Šarićev rođeni brat, Duško. Poternica ga tereti da je u Italiji bio organizator grupe koja je u toj zemlji preprodavala kokain.
"U pitanju je čist kriminal, organizovan na visokom nivou jer imamo već pravosnažne presude u drugim zemljama, u Urugvaju i Italiji, i imamo devet priznanja krivice koji to jasno govore. Ti ljudi su priznali da su deo klana i šta su radili", podvlači Vuk Cvijić.
Šariću isto sudsko veće maratonski dugo sudi i za pranje kokainskog novca i njegovo prebacivanje u legalne tokove kroz privatizacije srpskih preduzeća. Sudilo mu se i za falsifikovanje dokumenata, ali je taj proces posle deset godina zastareo.
Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević ocenjuje da odugovlačenje postupka protiv Darka Šarića nema veze sa razumnim rokom.
"Mi imamo i zadatak iz Evrope da upristojimo naše pravosuđe jer će na putu prema Evropi prva prepreka biti upravo nezavisnost pravosuđa i vladavina prava, a vladavina prava se ne može zamisliti bez nezavisnog suda. Sudovi moraju da budu ne samo nezavisni i samostalni nego moraju da sude u jednom razumnom roku. Ako vi čekate 10 godina da dobijete presudu onda je to jako dugo na čekanju ta pravda", navodi Ivošević.
Šarić presudu čeka u pritvoru, gde su uslovi znatno blaži nego u zatvoru na izdržavanju kazne. Poslednji put, suđenje je odloženo zbog bolesti jednog od branilaca. Iz suda najavljuju da će od marta, suđenja biti održavana svakog meseca, uz najmanje 10 sudećih dana. Ipak, ni to nije garancija da će suđenje jednom od najvećih narko-bosova u regionu, konačno dobiti epilog.
Za odavanje poverljivih informacija iz istrage grupi Darka Šarića, optužen je i Branko Lazarević, bivši šef kabineta današnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Ivice Dačića, ali ni ovo suđenje već nekoliko godina ne odmiče dalje od početka.
Prema optužnici, Lazarević je Šarićevom saradniku Rodoljubu Raduloviću, poznatijem kao Miša Banana, otkrio da se telefonski razgovori članova grupe prisluškuju i snimaju. Njihovi presretnuti razgovori, međutim, prema naknadnoj sudskoj odluci, nisu uvršteni u dokaze.
Sa Radulovićem se sastajao i sam Ivica Dačić, tada kao ministar policije, i to u vreme kada se protiv Radulovića vodila međunarodna istraga za šverc kokaina. Tužilaštvo Dačića nikada nije saslušalo.
Facebook Forum