Poslanici u Skupštini Crne Gore izglasali su u četvrtak dvoje sudija Ustavnog suda, Jelenu Ružičić i Predraga Krstonijevića, nakon što duže od pola godine Ustavni sud te zemlje funkcioniše u nepotpunom sastavu.
Kandidate je predložio predsednik Crne Gore Jakov Milatović, koji je prisustvovao sednici i pozvao poslanike da budu odgovorni prema "interesima građana Crne Gore".
Predrag Krstonijević, sudija Višeg suda, izabran je sa 64 glasa podrške, dok je pet poslanika bilo uzdržano, a nijedan protiv.
Za Jelenu Ružičić, sutkinju Vrhovnog suda Crne Gore, glasalo je svih 69 prisutnih poslanika.
Sudije su nakon glasanja položili zakletvu u Skupštini Crne Gore.
Sedam sudija Ustavnog suda bira Skupština dvotrećinskom većinom, od kojih pet predlaže skupštinski Ustavni odbor, a ostala dva predsednik države.
Ustavni sud više od pola godine radi sa šest umesto sedam sudija. Među njima je i sutkinja koja je ostvarila uslove za penziju, ali joj je parlament produžio mandat do izbora naslednika, odnosno na najduže godinu dana.
Nevladine organizacije kritikovale su to što je sutkinji produžen mandat i nakon ispunjenih uslova za penziju i ukazivale na to da sud ne može da donosi odluke o važnim pitanjima, poput inicijativa za ocenu ustavnosti, u nepotpunom sastavu.
Sudije Ustavnog suda i same su pozivale na izbor nedostajućih članova, a na to je u više navrata pozivao i predsednik Crne Gore Jakov Milatović.
I u Rezoluciji Evropskog parlamenta o Crnoj Gori koja je usvojena 17. juna poziva se na ubrzavanje imenovanja u pravosuđu.
Prethodne blokade Ustavnog suda
Od sredine 2022. godine do danas Ustavni sud Crne Gore je većinu vremena proveo u nepotpunom sastavu, što je i ranije kritikovala Evropska unija.
Prva ustavna kriza u Crnoj Gori počela je sredinom 2022. godine kada je u Ustavnom sudu bilo aktivno samo troje sudija.
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države tada su pozvale političke aktere da se dogovore o deblokadi Ustavnog suda bez kog nisu mogli da se održe izbori.
Tek u februaru 2023. postignuta je dvotrećinska većina za izbor troje sudija, dok je sedmi i poslednji sudija izabran u novembru iste godine.
Međutim, godinu kasnije, Skupština je donela odluku o penzionisanju sutkinje Dragane Đuranović. Ta odluka je doneta bez sprovođenja ustavne procedure.
Da nisu ispoštovane procedure prilikom razrešenja te sutkinje, potvrdila je i Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope.
U međuvremenu se dvoje sudija penzionisalo, zbog čega je sud u drugoj polovini 2025. godine radio sa četiri od sedam sudija.