„Dosta toga je ovde jeftinije. Sir, meso, čokolada, rakija, garderoba...“, priča nam, dok prebira po pijačnoj tezgi, Ištvan Kromer iz mađarskog grada Kiškinhalaša, koga srećemo na čuvenoj subotičkoj buvljoj pijaci.
Ovo mesto nedaleko od same granice Srbije i Mađarske decenijama unazad je bilo poznato kao odredište najčešće građana Srbije koji su tu pronalazili mnogo toga, ili kako vole da kažu od igle do lokomotive, po jeftinijim cenama nego u redovnim prodavnicama.
Kao odredište tog tipa proslavilo se u devedesetim i vremenu međunarodne izolacije Srbije, a ono što ga danas razlikuje od tog doba jeste što ovde dolaze ne samo ovdašnji nego u sve većem broju i građani susedne Mađarske.
Kromer je jedan od njih: “Dolazimo dva-tri puta godišnje. Imamo dosta poznanika koji su takođe redovni kupci. Ovde se, recimo, može naći veoma dobra i jeftina odeća, koja kod nas košta dvostruko više, a pri tom nije tako kvalitetna kao ova. Zaista, na pijaci ima svega, mozeš razgledati od jutra do mraka, i pronaći sve što ti je potrebno.“
Zapravo, aktuelni podaci Akacionarskog društva Tržnice, u okviru koje posluje popularni "Buvljak", govore da su najbolji kupci upavo posetioci iz Mađarske.
Odmah za njima su Subotičani, ali ne zaostaju ni građani iz drugih krajeva Srbije, takođe i iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine…
Mađari dolaze uglavnom vikendom, organizovano, posebnim autobusima, naravno i automobilima i vozovima.
Kako kaže Margareta Juhas iz mađarskog gradića Morahaloma šoping turisti iz te države nisu ovde samo zbog kupovine.
„Meni se ovde takođe sviđa i atmosfera, filing koji čini ova gužva, užurbanost, kao i odlična hrana. Obožavamo hranu sa roštilja, ali obavezno ovde pojedemo i burek koji se u Mađarskoj ne pravi. Kasnije odemo u grad u neki fini restoran gde je hrana isto tako jako dobra. Dolazimo ovde porodično i sve nam se veoma dopada“, navodi Juhas.
Utisak je da na buvljaku nema čega nema. Na oko 1.700 tezgi nudi se oko 50 hiljada artikala, dok dobar deo prodajnog prostora, predstavlja klasična buvlja pijaca sa starom robom i antikvitetima koji se teško mogu pobrojati.
U aktuelnoj ekonomskoj situaciji, kada većina građana jedva može dopola da popuni čuvenu potrošačku korpu, svakako najveća je gužva u delu gde se prodaje hrana. Tu i dalje možete kupiti mađarske sireve, šunku, kobasice, po cenama primerenim kućnom budžetu.
Milka Lazarević poreklom iz Užica, na jugozapadu Srbije, vlasnica je restorana u Mađarskoj na samo 700 metara od državne granice. Takođe, ona je i mađarska državljanka, te je sa lica mesta svedok o aktuelnim trendovima i tokovima srpsko-mađarske trgovine.
„Mnogi se pitaju gde je tu logika. Evo gde je logika. U Mađarskoj postoje veletrgovine gde mogu kupovati samo registrovane firme i u kojima mnogi Mađari ne mogu da kupuju. Oni koji rade na buvljaku imaju nekakve papire i oni kupuju u tim marketima po nižoj ceni, a uz to na granici pošto kupuju velike količine robe, imaju pravo na povraćaj poreza od nekih dvadeset odsto. Oni na kraju imaju računicu da prodaju po znatno nižim cenama“, objašnjava Lazarević.
Osnova konkurentnosti buvljaka je dakle mogućnost povraćaja mađarskog poreza na dodatu vrednost (PDV) ukoliko se roba kupuje na veliko, a uz to, u mađarskim supermarketima na samo stotinak metara od graničnog prelaza svakodnevne su akcijske prodaje robe.
Kada se sve sabere, pogotovo uz uobičajene trgovačke marže u domaćim prodavnicama, logično je što vikendom kroz buvljak prođe i do desetak hiljada kupaca. Sve to svakako donosi i dobru zaradu trgovcima ovom robom, koje država iako posluju dobrim delom u sivoj zoni, bez privjavljenih prodavaca za tezgama - prećutno toleriše. Razlog bi mogao biti i taj što od buvljaka živi preko hiljadu subotičkih porodica.
Facebook Forum