Dostupni linkovi

Štrajkom glađu za opstanak novosadske televizije


Maja Pavlović: Izdržaću koliko god treba, pod nadzorom sam lekara

Vlasnica i direktorka televizije Kanal 9 iz Novog Sada Maja Pavlović najavila je da će štrajk glađu nastaviti u Beogradu ukoliko do 3. maja ne bude odgovora na njene zahteve.

Zbog problema sa kojima se suočava tražila je sastanak sa premijerkom Srbije Anom Brnabić i predsednicom Ustavnog suda Vesnom Ilić Prelić.

Vlasnica novosadske televizije štrajkuje glađu već treću nedelju jer smatra da državni organi onemogućavaju rad te televizije. Ona traži da se reši položaj lokalnih emitera i okončanje sudskih predmeta, čije nerešavanje, kako tvrdi, onemogućava opstanak ove televizije.

Iz kabineta premijerke Srbije Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobio komentar u vezi sa najavom vlasnice novosadske televizije da će štrajk glađu nastaviti u Beogradu.

A Maja Pavlović, posle 17 dana od stupanja u štrajk glađu, za RSE kaže da neće prekinuti ovaj vid protesta.

„Izdržaću koliko god treba, pod nadzorom sam lekara, s obzirom na to da ne uzimam hranu osećam se malo iscrpljeno, malo mi je teško da govorim, usporena sam, ali drugih zdravstvenih problema nemam“, rekla je Pavlović.

Novinarska i medijska udruženja pozvala su premijerku, ali i sudstvo da reaguju na ove zahteve, a Maju Pavlović da prekine sa štrajkom glađu.

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je pre nedelju dana da je spremna da pomogne i da sa svakim razgovara, ali da ne sme i ne može da se meša u sudske odluke.

„U vezi sa slučajem direktorke novosadskog TV Kanala 9 Maje Pavlović spremna sam da pomognem i razgovaram ali, koliko sam upoznata, njen zahtev je da sud donese presudu“, navela je Brnabić.

Maja Pavlović posle 11 meseci pauze po drugi put štrajkuje glađu. Zbog oduzimanja lokalne frekvencije vodi postupak pred Upravnim sudom, a godinama ukazuje da su takse za autorska prava nerealno visoke za lokalne medije.

U maju prošle godine prekinula je prvi štrajk glađu sa nadom da je otpočeo proces usaglašavanja i izmena medijskih zakona koji će, kako je rekla, omogućiti lokalnim i regionalnim medijima da opstanu. To je izjavila posle sastanka sa predstavnicama ministarstava informisanja i telekomunikacija, Regulatornog tela za elektronske medije i Emisione tehnike i veza.

„Nama je nezakonito oduzeta lokalna frekvencija, (2015. godine, prim. aut.) primorani smo da budemo regionalna televizija, i sasvim suprotno konkursu koji je raspisan kada smo dobijali frekvenciju i koji nam je dao dozvolu na lokalnu frekvenciju na osam godina, u sedmoj godini su oni rekli da to više ne važi, Srbija više nema uslove da ima lokalne medije, morate biti regionalni, morate plaćati desetostruko veće naknade. Mi smo protiv toga pokrenuli upravni spor, koji nije rešen već pet godina“, kaže danas Pavlović.

Objašnjava da se drugi postupci odnose na takse SOKOJ-a (Organizacija muzičkih autora Srbije) i OFPS-a (Organizacija proizvođača fonograma Srbije).

'Naplaćuju nenormalno visoke naknade.'
- Maja Pavlović

„Oni naplaćuju nenormalno visoke naknade, te takse danas za jednu lokalnu televiziju iznose oko 600 hiljada dinara (oko 5.000 evra) mesečno. Ovo je nerealno“, kaže vlasnica Kanala 9 i dodaje da uz ove namete lokalna preduzeća otkazuju ugovore o reklamiranju, a lokalni preduzetnici joj govore da „nije pametno“ da se reklamiraju kod njih.

„Sve su to načini da nas primoraju da radimo kako danas vlast očekuje od medija, a ne nezavisno i nepristrasno, puštajući da se na našem programu čuje kako stav vlasti, tako i stav opozicije“, naglašava Pavlović.

Branka Dragović Savić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine ističe da ovaj problem koji muči Kanal 9, muči i ostale lokalne medije u Srbiji.

„I pošto nemamo ni sudsko rešenje na ovu situaciju već godinama, evidentno je da je reč o nekoj vrsti pritiska na medije“, ocenjuje Dragović.

Prema istraživanju Fondacije Slavko Ćuruvija iz 2018. godine pokušaji kontrole od strane oglašivača odražavaju se pre svega kroz otkazivanje reklama i neplaćanja mediju za oglašavanje dok neke državne institucije odbijaju da daju informacije medijima. Prema studiji ove Fondacije osim medija, pritisak trpe i novinari: trećina novinara u Srbiji suočava se sa odbijanjem funkcionera da daju izjavu ili intervju, a čak 48 odsto ih se susrelo sa uvredama od strane predstavnika organa vlasti.

Glavni poverenik Sindikata Nezavisnost za pokrajinski javi servis, Radio televiziju Vojvodine, Darko Šper kaže za RSE, da su osim opstrukcije rada novinara, prisutni i ekonomski pritisci na medijske radnike.

„Karakteristično je za Srbiju da novinari zarađuju ispod prosečne plate u odnosu na republički prosek i samim tim su i finansijski ugroženi, ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem. Ne prođe mesec da ne dobijemo molbu za sindikalnu pozajmicu. Došli smo do ivice, nakon toga ne znam šta sledi našoj novinarskoj profesiji. Gledam novinare koji gube svoje kuće, prodaju svoje nekretnine“, kaže Šper.

Prema analizi Fondacije Slavko Ćuruvija plate novinara su manje nego pre pet godina. Trećina anketiranih novinara navodi da su im sužena i radna prava, pogoršani su uslovi rada, a i njihova lična bezbednost u gorem stanju nego ranije.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG