Dostupni linkovi

Pet stvari o štrajku advokata u Beogradu


Štrajk podrazumeva obustavu rada, sem specifičnih manjih pravnih intervencija

Advokati u Beogradu započeli su 24. decembra štrajk, koji će, kako su najavili trajati do ispunjenja zahteva.

Štrajk podrazumeva obustavu rada, sem specifičnih manjih pravnih intervencija, kojima će štiti klijente u sporovima.

Zahtevi advokata se odnose na izmene Zakona o parničnom postupku, pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa troškovima banaka, kao i poreske obaveze advokata.

Isti zahtevi bili su povod da advokati više puta tokom 2021. protestuju; u junu su blokirali saobraćajnice, a u septembru upali u sedište najvišeg suda u Srbiji Vrhovnog kasacionog suda (VKS) u Beogradu.

Ko štrajkuje i šta štrajk podrazumeva?

Odluku da obustave rad doneli su beogradski advokati koji, prema rečima predstavnika Advokatskog protestnog odbora Miroslava Živkovića, čine 50 odsto članstva Advokatske komore Srbije – koja okuplja sve advokate u državi.

U Beogradu se takođe nalaze i najvažniji sudovi i pravne institucije, te štrajk znači odlaganje suđenja u svim beogradskim sudovima. Takođe, do odlaganja će doći i u drugim slučajevima u kojima su angažovani advokati iz Beograda.

Iz Advokatske komore Srbije u telefonskom razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) 22. decembra je rečeno da se za sada neće javno oglašavati povodom štrajka beogradskih advokata.

Živković iz protestnog odbora je najavio 22. decembra da će se protestu verovatno pridružiti i advokatske komore iz drugih gradova.

On je rekao da će do odluke o obustavi rada advokata na teritoriji cele Srbije doći preko svake komore pojedinačno.

"Sledeće nedelje je skupština Advokatske komore Zaječara, a zatim očekujemo i skupštine advokatskih komora Niša i Kragujevca koje će nas podržati", rekao je tada Živković.

Obustava se odnosi na sve sudske postupke uključujući i takozvane pritvorske predmete, postupke prema maloletnicima i postupke po privremenim merama.

U toku obustave rada advokati mogu da sačinjavaju pismene podneske koji su vezani za rok i u situaciji kada bi stranka izgubila pravo na podnošenje tužbe ili bi joj bila naneta nenadoknadiva šteta.

Za sada se Ministarstvo pravde Srbije po ovom pitanju nije oglašavalo.

Zašto advokati traže povlačenje izmena Zakona o parničnom postupku?


Ovaj zahtev izveo je više stotina advokata na ulice Beograda u junu 2021, a spor advokata i Ministarstva pravde u vezi sa izmenama ovog zakona i dalje je aktuelan.

Advokati su 22. decembra saopštili da će obustava rada trajati dok se Nacrt izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku u celosti ne povuče iz javne rasprave.

“Da li imate novca da platite sudsku taksu? Ako imate, možete podneti tužbu, ako nemate, ne možete podneti tužbu”, ovako je u junu advokat iz Beograda Ilija Kantar objasnio RSE razloge protesta advokata.

Ministarstvo pravde objavilo je u maju Nacrt zakona. Reč je, inače, o zakonu kojim se utvrđuje pod kojim uslovima građani mogu da ostvare prava pred sudom.

Advokati su, između ostalog, ukazali na to da nacrt sadrži spornu odredbu kojom se traži da se sudska taksa naplati unapred.

Blokadom saobraćaja do izmene zakona
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:10 0:00

To znači da, ukoliko građanin koji je, na primer, podneo tužbu, ne plati taksu u određenom roku, njegova tužba će biti povučena. Dosadašnja praksa je bila da se takse plaćaju po okončanju postupka.

Advokati takođe traže da se formira nova radna grupa Ministarstva pravde koja radi na zakonu, jer smatraju da u postojećoj advokatura nije adekvatno predstavljena.

U obrazloženju izmena zakona, koje je pisalo Ministarstvo pravde, navodi se da se one donose kako bi se unapredila efikasnost sudova.

„Apsolutno su netačni navodi da zaposleni koji ostane bez posla i nema sredstava da plati sudsku taksu neće imati pristup sudu jer u toj vrsti sporova se ona ni ne naplaćuje“, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde iz juna i dodaje da se takse, inače, ne naplaćuju egzistencijalno ugroženim građanima.

U saopštenju se ističe i da se izmenama zakona sprečava da advokati, na primer u masovnim sporovima građana sa bankama oko naknada, podnose više tužbi kako bi povećali advokatske troškove, koje imaju prilikom svakog slučaja.

„Građani svoja prava ostvaruju kroz jednu tužbu, a ostale se podnose isključivo radi advokatskih troškova. Na taj način dolazi do enormnog bespotrebnog gomilanja sporova, čime se onemogućava suđenje u razumnom roku u svim ostalim predmetima“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Šta je problem sa sporovima građana protiv banaka u Srbiji?

Pravni stav Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa troškovima banaka od 16. septembra smanjio je, prema mišljenju advokata, šansu da građani dobiju sporove protiv banaka.
Ova odluka utiče na više desetina hiljada tužbi protiv banaka koje se odnose na to što banke, osim kamata, građanima koji podižu kredite naplaćuju dodatno i razne naknade, kao što su troškovi obrade kredita ili osiguranje kredita.

Naime, Vrhovni kasacioni sud dopunio je svoju odluku iz 2018. i odlučio da banke imaju pravo da naplaćuju naknade na ime troškova obrade i osiguranja kredita, bez obaveze da navode strukturu i visinu pojedinačnih troškova od kojih se te naknade sastoje.

To znači da banke nisu obavezne da na sudu dokazuju da, na primer, troškovi obrade kredita, koji banka naplaćuje građanima uopšte postoji i da li ti troškovi odgovaraju naknadama koje se naplaćuju.

Pet stvari koje trebate znati o sporu advokata i banaka u Srbiji
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:47 0:00

Advokati, koji zastupaju građane u sporovima protiv banaka, takođe strahuju da neće moći da naplate svoje troškove od građana koji izgube na sudu, pa su zbog toga u više navrata protestovali u septembru.

Zahtev protesta od 24. decembra je i da se otkloni spomenuti stav Vrhovnog kasacionog suda kojim je, prema navodima predstavnika advokatskog protesnog odbora, "iz korena promenjen stav koji je nalagao bankama da, kao i svi učesnici u platnom prometu, moraju da dokažu stvarnost troškova".

Udruženje banaka Srbije je u septembru pozdravilo ovu odluku Vrhovnog kasacionog suda. U saopštenju tog udruženja se navodi i da su banke izrazile spremnost da, ako dobiju sudski spor koji je u toku, ne naplaćuju od korisnika njene troškove.

Šta je problem sa poreskim obavezama advokata?


Još jedan zahtev advokata iz Beograda je i da se poreske obaveze, posebno mladih advokata, vrate na nivo iz 2018. godine.

„Mladi advokati koji se upisuju u Komoru sada u startu imaju oko 30.000 dinara ( oko 255 evra) poresku obavezu i izdatak za doprinose (mesečno za socijalno osiguranje, prim. aut.), što je veliko opterećenje“, rekao je predstavnik Advokatskog protestnog odbora Miroslav Živković na konferenciji za novinare 22. decembra.

On je dodao da spomenuta obaveza za poreze i doprinose za mlade advokate ranije iznosila oko 11.000 dinara mesečno (93 evra).

Šta je postignuto dosadašnjim protestima?

Advokati su u julu organizovali proteste zbog predloga tumačenja seta zakona u Skupštini Srbije.

Donošenjem tog tumačenja bi se, kako su tvrdili advokati, doveli u pitanje sporovi građana protiv banaka.

Tumačenja zakona zauzimala su stav koji je išao u korist bankama dozvoljavajući im da naplaćuju naknadu obrade kredita i ostalih usluga, bez obaveze da o visini takse i njenoj svrsishodnosti polemišu sa klijentima.

Nakon pritiska dela stručne javnosti, građana i opozicije, tumačenja su 5. jula povučena iz skupštinske procedure.

Ipak, dva meseca kasnije, u septembru, Vrhovni kasacioni sud doneo je pravni stav sličan ovom tumačenju zakona u delu u kom dozvoljava bankama da naplaćuju troškove osiguranja i obrade kredita, navodeći da ne moraju na sudu da dokazuju da ti troškovi postoje.

Advokati su nakon donošenja ovog pravnog stava opet u više navrata protestovali i obustavljali rad u septembru.

Zbog Nacrta zakona o parničnom postupku objavljenog u maju, advokati su u junu blokirali neke od saobraćajnica u Beogradu, a tada u protestima nije učestvovalo najveće strukovno udruženje – Advokatska komora Srbije.

Ove izmene zakona i dalje su u obliku nacrta, odnosno još nisu upućene poslanicima u Skupštini na razmatranje.

XS
SM
MD
LG