Dostupni linkovi

Stenogrami i kamenogrami: Iz beležnice Dobrice Ć. - Moj obračun sa mnom


Predrag Lucić
- Pa dobro, Dobrice, šta je ono, majku mu?

- Koje ono, Dobrice moj dobri?

- Pa ono što čitam u novinama: da si ti još pre trideset godina predlagao... kako da kažem... podelu Kosova?

- Kad si to čito?

- Pre nekoliko dana, ne mogu tačno da se setim.

- A ja pomislio da nisi možda pre trideset godina...

- Naopako bilo. Pa u kojim novinama to onda da čitam: u Rilindji?

- Šta, bre, lupaš?! Kako ćeš da čitaš u Rilindji kad ne znaš ni reč albanskog?!

- Pa nisi to valjda reko na albanskom?

- Koje?

- Pa to... kako da kažem... da Kosovo treba da se podeli...

- Nisam ja to uopšte reko.

- To sam i mislio. Novine ko novine, znači, lažu.

- Pa ne lažu, Dobrice moj dobri i pošteni, ne lažu.

- Kako ne lažu, pobogu, Dobrice, kad objavljuju nešto što nit si reko nit bi u ludilu reko?!

- Nisam reko, al sam predložio.

- Kome si predložio? Gde si predložio?

- Pa sebi sam predložio, onako za sebe.

- Kako ja onda za to ne znam?

- Možda se zaturilo negde među nama.

- Gde je moglo da se zaturi?

- U mom dnevniku. Ja sam zapiso, al utaman... Niko da pročita... Evo, ni ja lično to nisam pročito.

- Naravski da nisi. Pa nisi s uma sišo da čitaš te gluposti!

- Dobro kažeš, Dobrice moj dobri, dobro kažeš... Da je to neko pročito u ono zlo vreme zla, moglo je da me košta glave. Sva sreća što sam bio zabranjen pisac.

- Kako zabranjen?

Dobrica Cosić u SANU, Beograd ,27. april 2010.
- Pa onako, lepo... Samog sebe nisam smeo da čitam, od straha da se ne povedem za lošim primerom, pa da ne zabrazdim na put bez povratka...

- Šta si to onda piso, crni Dobrice?

- Pa piso sam da će „Kosovo za jednu ili dve decenije postati albanska zemlja“ i da „ono mora da bude podeljeno sa Albancima“. Završen citat.

- Aman, Dobrice, nisi valjda?

- Jesam, Dobrice moj dobri, jesam...

- Auuuuu... Leleeeee...

- Šta sad tu lelečeš?! Napiso pa napiso. Važno da niko nije pročito.

- Pa ja sam pročito, Dobrice...

- Gde si pročito? Kad si pročito?

- Pa sad... u novinama.

- Đavola bi ti pročito da se ja nisam setio.

- Baš sam to hteo da te pitam: kako si se toga setio?

- Pa tako što sam omatorio. Kad čovek izlapi, onda se seti svega što bi najrađe zaboravio.

- Nisi ti, Dobrice, bio mator kad si se setio... kako da kažem... podele Kosova.

- Al sam mator sad kad sam se setio da sam se setio. A ispostavilo se da sam se kasno setio.

- Tako ti je to sa Kosovom oduvek. Lepo kaže naša pesma: „Kasno Marko na Kosovo stiže!“

- Koji Marko?

- Pa drug Marko, i onaj drugi Marko, svaki Marko...

- Pusti sad Marka, Dobrice moj dobri. Daleko je Marko.

- Dobro kažeš... Stvarno, Dobrice, šta ti bi pa da napišeš to o... kako da kažem... podeli Kosova?
Dobrica Cosić u vreme dok je bio predsednik Federativne Republike Jugoslavije u njegovoj kancelariji 1993. godine, bez datuma

- Ni ja sam ne umem da objasnim. Valjda inspiracija.

- Čime si se inspiriso? Enverom Hodžom?

- Nemoj da vređaš! Inspiriso sam se, šta ja znam, inspiracijom valjda...

- Đavo me odneo ako se ti nisi inspiriso sa dve flaše „Skenderbega“... U novinama piše da si predložio podelu Kosova u odnosu 77 prema 33 odsto u korist Srbije.

- Pa šta je tu loše?

- Kako: šta?! Da ja tebe nešto pitam, Dobrice...

- Pitaj.

- Je li tebi, čoveče, Kosovo Srbija?

- Šta pitaš gluposti?! Razume se da jeste.

- Pa kako onda Srbija uopšte može da se deli, kako ti kažeš, u korist Srbije?

- A u čiju korist da se deli? U korist Slovenije?

- Nemoj da psuješ, Dobrice, lepo te molim! A drugo i drugo, umeš li ti da sračunaš koliko je 77 odsto plus 33 odsto?

- Paaaa... 110 odsto.

- E, otkud ti, molim te, Dobrice, Srbija od 110 odsto?

- Dobrice moj dobri i pošteni, pa ne može o Srbiji da se razmišlja u granicama proste aritmetike...

- Nego u granicama čega?

- U granicama ničega. Srbija postoji van svakih granica, naročito van ovih smešnih državnih. I uostalom nije to 110 odsto Srbije već je to 110 odsto Kosova.

- Otkud Kosovu 110 odsto?! Pa toliko ne bi zapaso ni onaj Vlasi!

- E, to sam ja, vidiš, smislio da se Vlasi ne doseti.

- Da se ne doseti čega: Preševa i Bujanovca?

- Pusti, bre, sve je to Srbija.

- Šta je Srbija?

- Kako: šta?! Ludaku jedan, jesmo li rekli da je Kosovo Srbija?

- Jesmo.

- Pa ako je Kosovo Srbija, i ako se Kosovo podeli 77 prema 33 odsto u korist Srbije, šta je tu onda sporno?

- Pa sporno je onih 33 odsto. Sporno je što se uopšte deli.

- Ne razumeš ti to, Dobrice moj dobri i blentavi, ništa ti ne razumeš...

- Šta ja ne razumem?

- Ne razumeš da se Kosovo ne deli nego množi.

- Kako se množi?

- Pa deobom, eto kako. Jel vidiš da se namnožilo do 110 odsto?

- Vidim.

- Sigurno vidiš?

- Vidim... kako ne bih video...

- E pa u tim godinama i možeš samo da gledaš.
  • 16x9 Image

    Predrag Lucić

    Rođen je 1964. u Splitu. Jedan je od osnivača i kreatora "Feral Tribunea" - glasila hrvatskih anarhista, protestanata i heretika.

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG