Dostupni linkovi

Ova godina bila je ekonomski jedna od najboljih u poslednjih dve i po decenije, pokazuju procene Republičkog zavoda za statistiku.

Međutim, dobre statističke pokazatelje ne prati odgovarajući standard građana, koji još uvek čekaju da dostignu kvalitet života kakav su imali pre četvrt veka.

Gordana Milošević-Jeftović, diplomirana pravnica, pre četvrt veka je radila uKadrovskoj službi nekadašnje kragujevačke fabrike „Zastava automobili“. Kako kaže za Radio Slobodna Evropa, sama činjenica da je u međuvremenu ostala bez posla i nade da će ga ikada više pronaći dovoljno govori kako je živela nekada, a kako danas.

„Što se mene lično tiče ja te statističke podatke, koji govore o ekonomskom napretku, uopšte ne osećam. Ja ne radim od 2010. godine, i od tada je počelo moje propadanje, veće nego posle 1990. godine“, kaže Milošević-Jeftović.

Naša sagovornica naglašava da je, bez obzira na optimističke statističke podatke, vreme od pre četvrt veka bilo za građane neuporedivo bolje i humanije nego danas jer su imali veći standard i pristojno su živeli.

Nikada mi nismo bili prebogati, ali smo imali nov automobil, koji i danas vozimo. Imali smo novca za letovanje i zimovanje. Mogli smo deci nešto da priuštimo za Novu godinu i da izađemo negde na doček. Ja to sada ne mogu“, kaže ona.

Profesor Petar Veselinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu kaže za naš program da se životni standard od pre četvrt veka ne može posmatrati u istoj ravni sa današnjim zbog drugačijeg privrednog ambijenta i makroekonomskog okruženja.

„Životni standard stanovništva danas i pre više od četvrt veka prosto ne može da se uporedi, jer ipak je to bio jedan stabilan ekonomski sistem, do početka tranzicije, koji je projektovao značajan životni standard. Možda i na nerealnim osnovama, možda i na osnovama kredita koje je uzimala bivša Jugoslavija, ali u tom trenutku to je bio dosta veći životni standard nego što ga ima stanovništvo Srbije u ovom trenutku“, ističe Veselinović.

Iz perspektive naše sagovornice Gordane Milošević-Jeftović današnji položaj njene porodice izgleda kao da im je u međuvremenu kroz život protutnjao uragan koji je odneo skoro sve što su nekada stekli, ostavljajući za sobom pustoš.

„Ništa u kući ne radi. Ni šporet, ni struja, ni mašina za sudove... U stvari rade samo dve sijalice i dva utikača. Imamo i mali šporet na kome radi jedna ringla. Na njemu i dan danas kuvamo ručak“, priča naša sagovornica.

U vreme kada je imala siguran posao i pristojnu platu njena potrošačka korpa je bila prepuna raznovrsnih proizvoda i namirnica.

„Sve sam mogla da kupim. Meso, mleko, sokove, pavlake, šunke, majoneze“.

Danas to izgleda potpuno drugačije.

„Uglavnom kupujemo suve koske koje koštaju 171 dinar kilogram. Uz njih spremam krompir, šargarepu i drugo povrće, pa ispada da se hranimo zdravo“, kaže Milošević-Jeftović.

Prema navodima profesora Petra Veselinovića, najnoviji makroekonomski pokazatelji u globalu pokazuju da je Srbija poprilično napredovala u reformskom procesu, ali da će građani morati još da popričekaju na bolji životni standard.

„Međutim, još uvek je to porilično daleko, imajući u vidu da se sada, metaforički rečeno, još uvek pravi konstrukcija kuće, a životni standard će doći kada se unese nameštaj, televizor, frižider i ostala tehnika“, zaključuje Veselinović.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG