Dostupni linkovi

Tužilaštvo i odbrana se žalili na presudu Stanišiću i Simatoviću


Izricanje prvostepene presude Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću u Hagu, 30. jun 2021.

I Tužilaštvo u Hagu i odbrana bivših čelnika Službe državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića i Franka Simatovića uputili su žalbu na prvostepenu presudu suda u Hagu, kojom su Stanišić i Simatović osuđeni na 12 godina zatvora za podržavanje i pomaganje ratnih zločina u opštini Bosanski Šamac u Bosni i Hercegovini 1992. godine.

Stanišiću i Simatoviću je prvostepenu zatvorsku kaznu 30. juna izrekao Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, naslednik Haškog tribunala.

Dok Tužilaštvo traži povećanje kazne, odbrane Stanišića i Simatovića traže da se ona ukine u žalbenom postupku.

Šta traži Tužilaštvo?

Tužilaštvo navodi kako je Mehanizam za međunarodne krivične sudove propustio da Simatovića i Stanišića proglasi krivima i odgovornima kao članovima udruženog zločinačkog poduhvata. Takođe, smatraju da je sudsko veće pogrešilo u tome što nije utvrdilo da su Stanišić i Simatović delili istu nameru potrebnu za udruženi zločinački poduhvat.

U žalbi Tužilaštva se navodi kako se veće nije oslanjalo na relevantne i već dokazane dokaze.

Tužilaštvo zahteva da ih se proglasi krivima kao članove udruženog zločinačkog poduhvata i da im se poveća zatvorska kazna.

Navode i kako je veće pogrešilo što Stanišića i Simatovića nisu proglasili krivima za pomoć i za podržavanje zločina u Krajini, Zvoniku, Doboju i Sanskom Mostu. U žalbi traže da se ovo ispravi i da se oni proglase krivima i po ovim tačkama optužnice, pa da se poveća kazna shodno tome.

Šta traži odbrana?

Kako je navedeno u žalbi Stanišićevih branilaca, koja je 6. septembra dostavljena sudu u Hagu, traži se ukidanje presude po osam žalbenih osnova. Uz obrazloženje svakog od osnova, Stanišićeva odbrana smtra da je došlo do "činjeničnih grešaka i povrede prava".

Četiri žalbena osnova odnose se na presudu, a četiri na visinu izrečene kazne.

"Uočene greške Pretresnog veća imale su značajan uticaj na utvrđivanje kazne koja je izrečena gospodinu Stanišiću", navodi se u žalbi u kojoj se traži da Žalbeno veće "ukine kaznu i izrekne novu presudu".

U žalbi Simatovićeve odbrane, navodi se da je Pretresno veće "pogrešilo u primeni zakona, u vezi sa položajem i ulogom optuženog Franka Simatovića", kao i da je napravilo "činjenične greške i pogrešilo u primeni prava kada je utvrdilo da je Simatović odgovoran za pomaganje i podržavanje zločina počinjenih u Bosanskom Šamcu".

Takođe, navodi se da je Pretresno veće "pogrešilo kada je Simatoviću nametnulo preteranu i neadekvatnu kaznu od 12 godina zatvora".

Za šta su osuđeni Stanišić i Simatović?

Prvostepenu presudu Stanišiću i Simatoviću, kojom su osuđeni na po 12 godina zatvora za podržavanje i pomaganje ubistava, deportacije i progona u opštini Bosanski Šamac u Bosni i Hercegovini u proleće 1992. godine, izreklo je tročlano sudsko veće na čelu sa sudijom Bartonom Holom sa Bahama. Na prvostepenu presudu pravo žalbe imaju i tužilaštvo i odbrana.

Kako se navodi u prvostepenoj presudi, zločine nad nesrpskim stanovništvom u Bosanskom Šamcu počinile su srpske snage, uz pomoć paravojnih formacija. U zločinima je učestvovala specijalna jedinica Srbije "Crvene beretke", pod kontrolom Simatovića i Stanišića.

Ovo je prvi put da je sud u Hagu utvrdio odgovornost zvaničnika Srbije za neki od ratnih zločina u Bosni i Hercegovini.

Sud je utvrdio da su Stanišić i Simatović znali za udruženi zločinački poduhvat koji je imao za cilj trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikih delova teritorija Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Međutim, nije dokazano da su njih dvojica bili deo tog zločinačkog poduhvata.

Presuda u junu 2021. godine izrečena je nakon ponovljenog suđenja. U prvom postupku, Stanišić i Simatović su 2013. godine oslobođeni krivice, a nakon toga je naloženo ponavljanje postupka.

Optužnica je Simatovića i Stanišića teretila za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1995. godine.

Tužilaštvo tvrdi da su Stanišić i Simatović stajali iza zloglasnih ratnih formacija - "Crvenih beretki", Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića-Arkana, poznatije kao "Tigrovi" i "Škorpiona", koji su počinili teške zločine tokom ratova devedesetih.

Suđenje Stanišiću i Simatoviću je najduži postupak u istoriji suda u Hagu.

Stanišić i Simatović krivi za pomaganje ratnih zločina
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:49 0:00

XS
SM
MD
LG