Dostupni linkovi

Srpsko - crnogorski odnosi: od "dva oka" do "dva suseda"


Predsednik Srbije Boris Tadić susreo se u Beogradu sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem, 18. maj 2009.

U Beogradu se poseta crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića komentariše kao znak početka normalizacije odnosa između dve države nakon, praktično, prekida diplomatskih odnosa zbog priznanja Kosova, devetog oktobra prošle godine, dan nakon što su Ujedinjene nacije (UN) prihvatile inicijativu Srbije da Međunaordni sud da svoje mišljenje o nezavisnom Kosovu.

Šta je Srbija dobila proterivanjem ambasadora Makedonije i Crne Gore, potezom koji je svojevremeno žestoko kritikovan, koja otvorena pitanja čekaju dva predsednika? Da li će ono što učine Tadić i Vujanović u Beogradu biti pomućeno otvaranjem crnogorske ambasade u Prištini? Da li je na pomolu novo nerazumevanje zbog najave Beograda da u maloj susednoj državi otvori čak tri konzulata u tri grada u kojima većinski žive građani koji se potpisuju kao Srbi?

Srbija očekuje odluku o vraćanju proterane ambasadorke Anke Vojvodić, ili dolasku nove ličnosti u ambasadu koja nije zatvorena ali koja je mesecima bez glavnog domaćina. Očekuje se da političari počnu da rešavaju neka vrlo praktična pitanja važna za život običnih ljudi u obe zemlje.

Pitanje dvojnog državljanstva, položaja studenata, pre svega iz Crne Gore u Srbiji, pozicije srpske manjine u Crnoj Gori i crnogorske u Srbiji. Očekuje se da u okviru obnove infrastrukture krenu radovi i na prometnom putu Beograd-Podgorica i na prometnoj pruzi Beograd-Bar kako bi turisti lakše do najbližeg parčeta mora.

Bogat program posete visokog gosta iz Crne Gore, najpre susret sa domaćinom, predsednikom Srbije, pa zatim sa premijerom i članovima Vlade, pa trećeg dana poseta vojvođanskom mestu Lovćenac sa karakterističnim imenom koje otkriva ko su većinski stanovnici, protiče i u znaku dva skrivena pitanja: da li najava otvaranja crnogorske ambasade u Prištini može da ponovo zakomplikuje srpsko-crnogorske odnose? Dušan Janjić:
Dušan Janjić

"Pretpostavljam da bi Filip Vujanović trebalo, ako već Boris Tadić bude bežao od te teme, da pokrene to pitanje i odluči, zapravo, zavisno od odgovora na to pitanje, da li će poslati diplomatu, odnosno, ambasadora u Beograd. Jer mislim da je to ključni test za Beograd."

Analitičar, Vatroslav Vekarić:

"To se, verovatno, trenutno neće svideti Beogradu, što je razumljivo, ali s druge strane, mislim da je to manji problem od samog akta priznanja. Prema tome, ne verujem da će ta činjenica nešto bitno naškoditi."

I drugo, s obzirom na to da je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić najavio otvaranje konzulata u tri grada Crne Gore, države koja se gotovo može prepešačiti, da li je još jedan nesporazum na pomolu? Dušan Janjić smatra da će dva predsednika, iako to nije u njihovoj nadležnosti, morati o tome da razgovaraju, i to objašnjava na sledeći način:

"Ta ideja je, naravno, u Crnoj Gori doživljena kao politička bomba. Očekivanje u crnogorskoj javnosti, stvoreno ovom izjavom, je tako veliko da će oni tražiti i taj odgovor. I mislim da je zbog toga Vujanović insistirao da u programu posete bude poseta Lovćencu."

Neuobičajen je zahtev da jedna država otvara tri predstavništva na tako maloj teritoriji, iako je tamošnji broj ljudi koji smatra Srbiju svojom maticom veliki. Bilo bi dobro da se iz toga ne izvuku zaključci o nekakvom novom paternalizmu iz Beograda...
O ideji tri konzulata u tri crnogorska grada, analitičar Vatroslav Vekarić kaže:

"U svakom slučaju, neuobičajen je zahtev da jedna država otvara tri predstavništva na tako maloj teritoriji, iako je tamošnji broj ljudi koji smatra Srbiju svojom maticom veliki. Bilo bi dobro da se iz toga ne izvuku zaključci o nekakvom novom paternalizmu iz Beograda – ja se ne usuđujem da o tome tako zaključujem – ali se takvi zaključci možda neće moći izbeći."


U ponovnom preispitivanju onoga što se događalo na relaciji Beograd-Podgorica, od vremena proglašenja nezavisnosti Crne Gore u maju 2006, propraćene glasnom ćutnjom uvređenog i ostavljenog partnera, u Srbiji se misleći ljudi ponovo sudaraju sa činjenicom da su se u politiku, od koje se očekuje da bude pragmatična u korist svojih građana, umešale emocije. Analitičar Vatroslav Vekarić:

"Razne uvređenosti su kategorija koja nekako ne ide u taj domen državne politike."

Da ne bismo bili nepravedni, emocija nisu lišeni ni građani. Evo kako Kragujevčani odgovaraju na naše pitanje šta u srpsko-crnogorskim odnosima ostade od "dva oka u glavi"?

"Srbija i Crna Gora nikada nisu bila 'dva oka u glavi' niti će biti. To je samo bilo po rečima naših političara."


"Baš su me iznenadili Crnogorci zato što nas smatraju za ništa, za Milu Đukanovića Srbi nisu ništa."

"Ne bi trebalo ni da budemo, i to je diskutabilno koliko smo nekad i bili ta 'dva oka u glavi'. Na kraju krajeva, sad smo međunarodno priznate dve nezavisne države, tako da bi jednom za svagda trebalo da se rešimo tih sentimentalnosti."


Šta je problem Srbije, kad su susedi u pitanju, osim emocija? Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da Beograd mora da preispita svoj stav bez pokrića koji potiče još iz Miloševićevog vremena:
Nerealno viđenje uloge Srbije u regionu. Da vas podsetim da svako malo neko od takozvanih demokratskih lidera kaže kako je Srbija lider na Balkanu, i slične gluposti.

"Nerealno viđenje uloge Srbije u regionu. Da vas podsetim da svako malo neko od takozvanih demokratskih lidera kaže kako je Srbija lider na Balkanu, i slične gluposti."


Sve u svemu ostaće, i nakon odlaska visokog gosta, pitanje sa kojim se suočava domaća javnost: šta je postigla Srbija proterivanjem ambasadora, kada posle nekoliko meseci te odnose pokušava da normalizuje, a da se u međuvremenu ništa nije promenilo, kad je o Kosovu, dakle, predmetu spora, reč. Vatroslav Vekarić:

"Očigledno je da nije postigla mnogo. To je više bio, da tako kažem, simbolički akt neslaganja."

Dakle, mnogo pitanja i nešto emocija prati posetu crngoroskog predsednika, ne bi nas čudilo da je to obostrano, jer, ipak Filip Vujanović je došao u svoj rodni grad, grad u kome je završio škole, proveo studentske dane i dobio prvo zaposlenje.

Sada, kao predsednik susedne države, došao je, verujemo, u, i njemu lično, ni malo neprijatnu misiju – da obnovi pokidane veze sa bliskim susedom.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG