U lista “Politika” pojavila se informacija da ekspertska grupa po nalogu nadležnog državnog organa ispituje ima li u “Srpskom filmu” reditelja Srđana Spasojevića i scenariste Aleksandra Radivojevića elemenata krivičnog dela. Film je, inače, izazvao kontroverzna reagovanja ali je dobio nagradu za scenario u Vrnjačkoj banji, stručnu nagradu FIPRESCI koju dodeljuju kritičari.
Mi smo pokušali da proverimo informaciju najpre u Republičkom tužilaštvu koje nas je uputilo na MUP Srbije. U MUP-u su nam, opet, rekli da informaciju treba da dobijemo u Tužilaštvu.
Inače, „Srpski film“ je priča o snimanju porno filma koji obiluje scenama eksplicitnog i brutalnog nasilja i seksa. Scenarista Aleksandar Radivojević objašnjava šta je hteo da kaže o srpskom društvu danas:
„Ovaj film je rentgen srpske stvarnosti, dakle on ne preslikava već prikazuje unutrašnju stvarnost Srbije. Film je fikcija, filmska realnost koja kroz metaforu, alegoriju zapravo, prikazuje kakve su stvari iznutra. Pacijent možda, kad ga vidimo, izgleda normalno, ali unutra se rak raširio, metastazirao a to ne vidimo kad gledamo čoveka spolja. Da bismo videli te anomalije zato moramo skalpelom da prodremo unutra i onda, kad otvorimo čoveka, vidimo da rak divlja, da su metastaze posvuda. Taj pacijent je Srbija. To je ono što smo mi hteli da kažemo ovim filmom.“
Aleksandar Radivojević podseća da u Srbiji ne postoji cenzura. O reakcijama kritike i publike kaže:
„Reackije domaće kritike su sjajne. Dobili smo prvu nagradu za scenario u Vrnjačkoj banji . Reakcije publike su, naravno, raznovrsne. Nekima je film fantastičan, a neki bi nas vešali na Terazijama.„
Pomeranje granica
„Srpski film“ je prikazivan na nekoliko svetskih festivala, dobio je poziv i za prestižan festival u Hamburgu. Na nedavno održanom "Frajt festu” u Londonu, film nije prikazan s obzirom na to da su britanski distributeri ovog ostvarenja i organizator festivala želeli da prikažu integralnu verziju filma, a ne onu koju je odobrio Britanski odbor za klasifikaciju filmova (BBFC), kraću za oko 4 minuta bez nekih najbrutalnijih scena nasilja.
„Ne treba zaboraviti da je ta britanska cenzura svojevremeno već imala slične stavove prema „Ljubavnom slučaju..“ Makavejeva iz 1967 ili „Misetriji organizma“ iz 1974., delima koja su, bez obzira na tadašnje mišljenje britanske cenzure, ostala kao trajna vrednost svetske kinematografije. Sa nekim ostvarenjima se pomeraju granice“, kaže za naš program Borislav Anđelić, predsednik srpske sekcije kritičara FRIPESCI.
Anđelić podseća da u Srbiji nema cenzure, da je on u principu protiv nje, a i ako bi bila tačna informacija da neko radi na proceni filma, to je zakasnelo jer se prikazuje u bioskopima a prikazan je i na nekoliko domaćih festivala. O samom filmu kaže:
„Scene nasilja u ovom filmu su, po meni, preterane, bez obzira što autori tvrde da je reč o metafori jednog društva i jednog vremena. Nezgodna strana svega je što je naslov ovog filma „Srpski film“ . Tako da ta metafora implicite ima šire durštveno političke i ostale konotacije. Doduše, mladi autori imaju pravo da pokušavaju da nađu svoj prostor na domaćoj i svetskoj filmskoj sceni.“
U Ministarstvu kulture nismo uspeli da dobijemo informaciju da li je tačno da grupa eskperata pregleda film.
Mi smo pokušali da proverimo informaciju najpre u Republičkom tužilaštvu koje nas je uputilo na MUP Srbije. U MUP-u su nam, opet, rekli da informaciju treba da dobijemo u Tužilaštvu.
Inače, „Srpski film“ je priča o snimanju porno filma koji obiluje scenama eksplicitnog i brutalnog nasilja i seksa. Scenarista Aleksandar Radivojević objašnjava šta je hteo da kaže o srpskom društvu danas:
„Ovaj film je rentgen srpske stvarnosti, dakle on ne preslikava već prikazuje unutrašnju stvarnost Srbije. Film je fikcija, filmska realnost koja kroz metaforu, alegoriju zapravo, prikazuje kakve su stvari iznutra. Pacijent možda, kad ga vidimo, izgleda normalno, ali unutra se rak raširio, metastazirao a to ne vidimo kad gledamo čoveka spolja. Da bismo videli te anomalije zato moramo skalpelom da prodremo unutra i onda, kad otvorimo čoveka, vidimo da rak divlja, da su metastaze posvuda. Taj pacijent je Srbija. To je ono što smo mi hteli da kažemo ovim filmom.“
Aleksandar Radivojević podseća da u Srbiji ne postoji cenzura. O reakcijama kritike i publike kaže:
„Reackije domaće kritike su sjajne. Dobili smo prvu nagradu za scenario u Vrnjačkoj banji . Reakcije publike su, naravno, raznovrsne. Nekima je film fantastičan, a neki bi nas vešali na Terazijama.„
Pomeranje granica
„Srpski film“ je prikazivan na nekoliko svetskih festivala, dobio je poziv i za prestižan festival u Hamburgu. Na nedavno održanom "Frajt festu” u Londonu, film nije prikazan s obzirom na to da su britanski distributeri ovog ostvarenja i organizator festivala želeli da prikažu integralnu verziju filma, a ne onu koju je odobrio Britanski odbor za klasifikaciju filmova (BBFC), kraću za oko 4 minuta bez nekih najbrutalnijih scena nasilja.
„Ne treba zaboraviti da je ta britanska cenzura svojevremeno već imala slične stavove prema „Ljubavnom slučaju..“ Makavejeva iz 1967 ili „Misetriji organizma“ iz 1974., delima koja su, bez obzira na tadašnje mišljenje britanske cenzure, ostala kao trajna vrednost svetske kinematografije. Sa nekim ostvarenjima se pomeraju granice“, kaže za naš program Borislav Anđelić, predsednik srpske sekcije kritičara FRIPESCI.
Anđelić podseća da u Srbiji nema cenzure, da je on u principu protiv nje, a i ako bi bila tačna informacija da neko radi na proceni filma, to je zakasnelo jer se prikazuje u bioskopima a prikazan je i na nekoliko domaćih festivala. O samom filmu kaže:
„Scene nasilja u ovom filmu su, po meni, preterane, bez obzira što autori tvrde da je reč o metafori jednog društva i jednog vremena. Nezgodna strana svega je što je naslov ovog filma „Srpski film“ . Tako da ta metafora implicite ima šire durštveno političke i ostale konotacije. Doduše, mladi autori imaju pravo da pokušavaju da nađu svoj prostor na domaćoj i svetskoj filmskoj sceni.“
U Ministarstvu kulture nismo uspeli da dobijemo informaciju da li je tačno da grupa eskperata pregleda film.