Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ukrajina čeka podatke o srpskim plaćenicima


Jedan od ratnika iz Srbije na ukrajinskom ratištu, Bratislav Živković, član četničke paravojne grupe, proverava putnike na cesti između Simferopolja i Sevastopolja 2014. godine

Službe bezbednosti Republike Srbije prate učešće njenih državljana na stranim ratištima, rekao je za Radio Slobodna Evropa član skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Meho Omerović.

Njihov broj je, prema dostupnim podacima, trenutno znatno manji nego što je bio slučaj prethodnih godina, dodao je Omerović je, preciziravši da se radi o "nekoliko desetina ljudi".

Ipak, mada je prema zvaničnim podacima broj plaćenika manji nego ranije, oni i dalje predstavljaju izvor ozbiljnih diplomatskih problema, pre svega sa Ukrajinom, a na ratišta odlaze uprkos pretnji zatvorskim kaznama od šest meseci pa do 10 godina.

Srpski plaćenici u Ukrajini: 'Pozdrav premijeru u Beogradu'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:56 0:00

A plaćenici koji su iz Srbije otišli da ratuju u Ukrajinu, poslednjih dana ponovo su došli u fokus, izjavom zvaničnika Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Igora Guskova, koji je izneo tvrdnje da se u Donbasu, u okviru privatne ruske vojne jedinice "Vagner", među plaćenicima bori i sedam državljana Srbije, a da je još jedan, za koga navodi da je ranije učestvovao i u ratu u Siriji, nedavno ubijen i sahranjen u Moskvi.

"Ostalih sedam ljudi su takođe poznati Službi bezbednosti Ukrajine. Služba bezbednosti Ukrajine je informisala kolege u Srbiji, na žalost, još nismo dobili odgovor. Ali, pored ovih sedam plaćenika, informacija je takođe poslata i u vezi sa nekoliko stotina srpskih državljana koji su učeštvovali u neprijateljstvima u Donbasu u okviru ilegalnih naoružanih grupa", rekao je zvaničnik SBU Igor Guskov u petak, 2. februara, gostujući u emisiji ukrajinske televizije "Prjamij" (Direktno).

Povodom njegovih tvrdnji, posebno onih koje se odnose na pitanja upućena kolegama iz Srbije, kontaktirali smo Bezbednosno informativnu agenciju i ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova, te pravde. U ministarstvima spoljnih poslova i pravde nam je rečeno da to nije u njihovoj nadležnosti, dok odgovore Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i BIA čekamo.

Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović za RSE objašnjava da se saradnja službi bezbednosti, odnosno razmena podataka i usluga, pre svega odvija putem bilateralne saradnje, ali i ukazuje da tempo i dometi te saradnje u praski zavise od njihovog međusobnog poverenja i širih društvenih i političkih interesa.

Ako postoji odugovlačenje sa srpske strane, dodaje Petrović, treba ga sagledati u tom svetlu.

"Razlog je to što je u njenom interesu da održi dobre odnose sa Ruskom Federacijom. Rusija je znatno jača od Ukrajine i ruski interesi su veoma prisutni u Srbiji, pre svega u energetskom sektoru i za Srbiju, odnosno njenom političkom rukovodstvu, nije u interesu da te odnose pogoršava nekom intenzivnijom saradnjom sa ukrajinskim službama bezbednosti", kaže Petrović.

Izvor diplomatskih problema

Podsetimo da je u decembru prošle godine ukrajinska delegacija pri NATOposlala parlamentarnoj skupštini te Alijanse pismo o "srpskim plaćenicima koji se bore na strani proruskih separatista u Donbasu".

U Srbiji dužnik, u Ukrajini plaćenik
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:00 0:00

Samo mesec dana ranije diplomatski odnosi Srbije i Ukrajine pogoršani su upravo zbog plaćenika. Uzrok je bila izjava ambasadora Ukrajine u Beogradu Oleksandra Aleksandroviča "da Srbija ne preduzima dovoljno kako bi sprečila srpske plaćenike da učestvuju u ratu na istoku te države". On je tada ukazao i da je "Srbija 2014. izglasala zakon koji zabranjuje njenim državljanima da se bore na stranim ratištima, ali da Srbija taj problem ignoriše", istakavši i da veruje da su "sadašnje veze između Srbije i Rusije velika prepreka rešavanju ovog problema".

Srbija je u oktobru 2014. godine usvojila dopune Krivičnog zakonika kojima su u njega uvedena krivična dela učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, a kojima je za to delo predviđena kazna zatvora od šest meseci do 10 godina.

Meho Omerović, inače jedan od inicijatora ovih zakonskih izmena, kaže, međutim, da one u praksi nisu zaživele u dovoljnoj meri.

"Voleo bih da verujem da je to rezultiralo sankcijama koje taj Zakon predviđa kada su u pitanju državljani Srbije koji odlaze ili vrbuju za odlazak na strana ratišta. Međutim, mi tu više imamo problem, kao i u većini nekih drugih zakona, sa primenom samog Zakona, u onom segmentu kada dođe na teren, na primer, Tužilaštva. Tu nam je i najveći problem. Zašto? Zato što smo svedoci da češće imamo nagodbu sa Tužilaštvom nego izrečenu zatvorsku kaznu koju propisuje Zakon kada je u pitanju ovo teško krivično delo", rekao je Omerović.

Maja 2016. godine se, podsetimo, u javnosti pojavila informacija da je veliki broj povratnika sa nadležnim Tužilaštvom sklopio sporazum o priznanju krivice, a kojim su im umesto zatvorskih izrečene uslovne kazne.

Nagodba sa Tužilaštvom: Radomir Počuča
Nagodba sa Tužilaštvom: Radomir Počuča

Takvu pogodbu napravio je i jedan od javnosti najpoznatijih učesnika na stranim ratištima, Radomir Počuča. Nekadašnji novinar i portparol Protivterorističke jedinice MUP-a Srbije, to je i sam potvrdio 20. aprila 2016. godine.

"Nagodba podrazumeva godinu i po dana zatvora ili četiri godine uslovno ako se ne ponovi isto delo, što nemam nameru da ponavljam", rekao je tada Počuča, koji je učestvovao u sukobima u Ukrajini kao borac na proruskoj strani.

Osim što se ne primenjuju pooštrene mere predviđene zakonskim izmenama, Meho Omerović ukazuje da za sadašnje stanje krivicu snosi i deo medija, koji, kako primećuje, o učesnicima na stranim ratištima piše kao o herojima.

I zaista, u srpskoj štampi se često se mogu pronaći romansirani tekstovi naslovljeni sa, na primer, "Srbinu Herojski krst za ubistvo šest ukrajinskih snajperista!" ili "Ko je ubio heroja Donbasa?".

"Oni doživljavaju ekspanziju u intervjuima, u pokazivanjima i prikazivanjima o tome šta oni rade tamo i za koga se bore. To su fotografije sa snajperima, to su uniforme vojne i tako dalje... Dakle mislim da je pitanje odnosa naših medija prema nečemu što je krivično delo i što zaslužuje posebnu pažnju i čemu u narednom periodu moramo posvetiti prostora", kaže Omerović.

Državljani Srbije, inače, ratuju i u Siriji, ali je, prema zvaničnim podacima, njihov broj manji od onih koji trenutno učestvuju u sukobima u Ukrajini, pre svega na strani proruskih pobunjenika.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Gordana Ćosić

    Novinarstvom se bavi od 2008. u Produkcijskoj grupi "Mreža". Zatim prelazi na TV FOX. Bavi se uglavnom temama vezanim za korupciju, javnu politiku i finansije, kao i socijalnim temama. Dopisnik beogradskog biroa RSE postala je oktobra 2017. godine. 

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG