Iako su odnosi u crkvenoj hijerarhiji obično dobro čuvana tajna, u poslednje vreme su procurila neka ozbiljnija neslaganja koja analitičari tumače kao pretežno borbu za vlast i za upražnjeni tron patrijarha.
Asistent na novosadskom Filosofskom fakultetu Slobodan Sadžakov odgovara na naše pitanje da li je moguće očekivati neka suštinska pomeranja u sadašnjoj konzervativnoj orijentaciji SPC, bliskoj desničarskoj opciji, kad se radi o važnim društvenim pitanjima kao što su, na primer, ratni zločini ili evropski put Srbije:
"Ne očekujem puno i veoma sam skeptičan u pogledu da se bilo kakva velika rasprava može dogoditi oko tih suštinskih pitanja. Nekakvo radikalnije ispitivanje ovih pitanja koja ste spomenuli, među njima i pitanje o ratnim zločinima i nekim stvarima vezanim za civilno društvo, bilo bi pravo iznenađenje, u šta ja poprilično sumnjam. Poznato nam je da je određeni broj vladika spreman, pre svega, da podrži desničarske snage ili da podrži dosadašnji smer crkve, tako da su dani pred nama, a i ovo zasedanje sada, neka vrsta latinskog pira. Veoma je neizvesno, nezadovoljstvo sigurno postoji, a kojih je ono razmera, kako će ono biti konkretno ispoljeno – to je drugo pitanje."
U domaćoj štampi, pred zasedanje Sabora, objavljeno je nepotpisano pismo navodno autora iz crkvenih krugova u kome, kako piše, "grupa časnih episkopa" traži da se autor pisma obrati Saboru ili će ono biti poslato na razne adrese, pa i predsedniku Srbije.
U pismu upućenom arhijerejima između ostalog se kaže: "Lete oko vaših glava napisi o pedofiliji, aferama, homoseksualizmu, ratnim zločinima... pa je došlo vreme da se malo i o vaše učene glave razbiju.”
Slobodan Sadžakov:
"Na neki način su oni postali deo tog našeg medijskog cirkusa."
Stariji slušaoci pamte da su pisma igrala veliku političku ulogu u bivšoj socijalističkoj Jugoslaviji. Uvek su nagoveštavala velike političke čistke, odnosno, zaokrete. U Crkvi, za sada, pisma ostaju bez praktičnih posledica takve vrste. Krajem prošle godine vladika Grigorije, koji se smatra vođom liberalnijeg krila u okviru SPC, napisao je:
"Nasuprot liturgijski aktivnih, svežih i odgovornih ljudi, kojih je svakim danom, čudom Božjim, sve više, stoje izanđali, potrošeni i tužni ljudi izgubljene vere. Oni to nadoknađuju fanatizmom, strahom, slepilom i divljenjem sebi, kao na primer jedan sablažnjeni i samozvani akademik i jedan propali pop političar, nedoučeni profesor i uz to moralista."
Cela afera je za sada zataškana, iako je tada izgledalo da je svom snagom isplivala dramatična podela na tvrdu struju koja se protivi ekumenizmu, a za kruto pridržavanje postojećoj liturgiji, koja se uz to protivi izboru novog crkvenog poglavara i čiji je neformalni predvodnik episkop raško-prizrenski Artemije, i na drugu struju na čelu sa vladikom Grigorijem koja, navodno, pokušava da reformiše ustrojstvo i ulogu crkve u društvu, hoće promenu vekovnog načina služenja liturgije, želi jake veze sa Vatikanom i ima podršku vlasti u Beogradu.
Da sve, međutim, nije tako jednostavno u SPC, u kojoj se vodi i veoma vešta diplomatija, govori i, kako kaže naš sagovornik koji je dozvolio da ga citiramo, ali nije hteo da ga snimimo, poznavalac ckrvenih prilika Milorad Tomanić – svojevremena poseta Amfilohija Radovića Vatikanu i njegovo obraćanje Papi, koga ortodoksni ne priznaju, titulom 'vaša svetosti' što podrazumeva priznanje njegovog statusa.
Ostavimo po strani ove podele, budući da naši sagovornici smatraju da one ni ovog puta neće ozbiljnije uzdrmati crkveni vrh, vratimo se temi za koju su zainteresovani, koliko vernici, toliko i oni koji to nisu: da li je veći uticaj crkve na državu ili obrnuto i da li su države regiona iznimke ili deo svetskog trenda? Lino Veljak, zagrebački profesor Filosofskog fakulteta:
"Koliko vidim, u Srbiji je jednoznačno mnogo snažniji uticaj crkve na politiku, a to podjednako važi i za Hrvatsku. Ali, u nekim drugim zemljama, posebno ukoliko je reč o istočno-evropskim zemljama, moglo bi se reći da dolazi do obnove cezaro-papizma, odnosno, dominacije države nad crkvom."
Veljak kaže da je desekularizacija svetski proces, posebno u zemljama u tranziciji, dakle, da to nije samo specifičnost Srbije, odnosno, ex-jugoslovenskih zemalja. Otuda i veliki interes javnosti za crkvena pitanja, pa i za zasedanja Sabora koji je i povod za ovu priču.
Profesora Linu Veljaka smo na kraju upitali da li je prirodno da crkva bude uvek bliska desničarskim opcijama u društvu:
"Da nije prirodno dokazuje, ali samo delimično, primer Latinske Amerike. Međutim, čini se da je to, generalno govoreći, jedna normalna pojava i ta normalnost ukazuje na to da se u crkvama odbacuju tekovine sekularnog, dakle, građanskog društva."
Asistent na novosadskom Filosofskom fakultetu Slobodan Sadžakov odgovara na naše pitanje da li je moguće očekivati neka suštinska pomeranja u sadašnjoj konzervativnoj orijentaciji SPC, bliskoj desničarskoj opciji, kad se radi o važnim društvenim pitanjima kao što su, na primer, ratni zločini ili evropski put Srbije:
"Ne očekujem puno i veoma sam skeptičan u pogledu da se bilo kakva velika rasprava može dogoditi oko tih suštinskih pitanja. Nekakvo radikalnije ispitivanje ovih pitanja koja ste spomenuli, među njima i pitanje o ratnim zločinima i nekim stvarima vezanim za civilno društvo, bilo bi pravo iznenađenje, u šta ja poprilično sumnjam. Poznato nam je da je određeni broj vladika spreman, pre svega, da podrži desničarske snage ili da podrži dosadašnji smer crkve, tako da su dani pred nama, a i ovo zasedanje sada, neka vrsta latinskog pira. Veoma je neizvesno, nezadovoljstvo sigurno postoji, a kojih je ono razmera, kako će ono biti konkretno ispoljeno – to je drugo pitanje."
U domaćoj štampi, pred zasedanje Sabora, objavljeno je nepotpisano pismo navodno autora iz crkvenih krugova u kome, kako piše, "grupa časnih episkopa" traži da se autor pisma obrati Saboru ili će ono biti poslato na razne adrese, pa i predsedniku Srbije.
U pismu upućenom arhijerejima između ostalog se kaže: "Lete oko vaših glava napisi o pedofiliji, aferama, homoseksualizmu, ratnim zločinima... pa je došlo vreme da se malo i o vaše učene glave razbiju.”
Slobodan Sadžakov:
"Na neki način su oni postali deo tog našeg medijskog cirkusa."
Stariji slušaoci pamte da su pisma igrala veliku političku ulogu u bivšoj socijalističkoj Jugoslaviji. Uvek su nagoveštavala velike političke čistke, odnosno, zaokrete. U Crkvi, za sada, pisma ostaju bez praktičnih posledica takve vrste. Krajem prošle godine vladika Grigorije, koji se smatra vođom liberalnijeg krila u okviru SPC, napisao je:
"Nasuprot liturgijski aktivnih, svežih i odgovornih ljudi, kojih je svakim danom, čudom Božjim, sve više, stoje izanđali, potrošeni i tužni ljudi izgubljene vere. Oni to nadoknađuju fanatizmom, strahom, slepilom i divljenjem sebi, kao na primer jedan sablažnjeni i samozvani akademik i jedan propali pop političar, nedoučeni profesor i uz to moralista."
Cela afera je za sada zataškana, iako je tada izgledalo da je svom snagom isplivala dramatična podela na tvrdu struju koja se protivi ekumenizmu, a za kruto pridržavanje postojećoj liturgiji, koja se uz to protivi izboru novog crkvenog poglavara i čiji je neformalni predvodnik episkop raško-prizrenski Artemije, i na drugu struju na čelu sa vladikom Grigorijem koja, navodno, pokušava da reformiše ustrojstvo i ulogu crkve u društvu, hoće promenu vekovnog načina služenja liturgije, želi jake veze sa Vatikanom i ima podršku vlasti u Beogradu.
Da sve, međutim, nije tako jednostavno u SPC, u kojoj se vodi i veoma vešta diplomatija, govori i, kako kaže naš sagovornik koji je dozvolio da ga citiramo, ali nije hteo da ga snimimo, poznavalac ckrvenih prilika Milorad Tomanić – svojevremena poseta Amfilohija Radovića Vatikanu i njegovo obraćanje Papi, koga ortodoksni ne priznaju, titulom 'vaša svetosti' što podrazumeva priznanje njegovog statusa.
Ostavimo po strani ove podele, budući da naši sagovornici smatraju da one ni ovog puta neće ozbiljnije uzdrmati crkveni vrh, vratimo se temi za koju su zainteresovani, koliko vernici, toliko i oni koji to nisu: da li je veći uticaj crkve na državu ili obrnuto i da li su države regiona iznimke ili deo svetskog trenda? Lino Veljak, zagrebački profesor Filosofskog fakulteta:
"Koliko vidim, u Srbiji je jednoznačno mnogo snažniji uticaj crkve na politiku, a to podjednako važi i za Hrvatsku. Ali, u nekim drugim zemljama, posebno ukoliko je reč o istočno-evropskim zemljama, moglo bi se reći da dolazi do obnove cezaro-papizma, odnosno, dominacije države nad crkvom."
Veljak kaže da je desekularizacija svetski proces, posebno u zemljama u tranziciji, dakle, da to nije samo specifičnost Srbije, odnosno, ex-jugoslovenskih zemalja. Otuda i veliki interes javnosti za crkvena pitanja, pa i za zasedanja Sabora koji je i povod za ovu priču.
Profesora Linu Veljaka smo na kraju upitali da li je prirodno da crkva bude uvek bliska desničarskim opcijama u društvu:
"Da nije prirodno dokazuje, ali samo delimično, primer Latinske Amerike. Međutim, čini se da je to, generalno govoreći, jedna normalna pojava i ta normalnost ukazuje na to da se u crkvama odbacuju tekovine sekularnog, dakle, građanskog društva."
