Dostupni linkovi

Učenik srednje škole “Nikola Tesla” u Sremskoj Mitrovici biće isključen iz škole zbog nasilja nad profesorkom, početak je epiloga još jednog drastičnog slučaja u Srbiji u kom su učestvovali maloletnici. Možda bi i ovaj veliki incident, u kom su “sevali” šamari, psovke i pljuvanje, ostao zataškan da snimak događaja nije objavljen na internetu.

O. M, učenik prve godine Srednje tehničke škole “Nikola Tesla” u Sremskoj Mitrovici, pokušao je da popravi ocenu iz hemije tako što je pred celim razredom išamarao šezdesetogodišnju profesorku Mariju Mošić, koja se spremala da za sedam dana ode u zaluženu penziju. Taj đak, koji je od ranije poznat kao nasilnik, pokušao je nastavnici da otme dnevnik kako bi sam upisao ocenu, i usput je udarao šamarima, pljuvao i vređao. Njegovi drugovi iz razreda snimali su događaj kamerom mobilnog telefona, pa se video-klip pojavio na sajtu Youtube.

Nekoliko učenika bezuspešno je pokušalo da ubedi petnaestogodišnjeg nasilnika da ne tuče profesorku, od koje je za dve glave viši i fizički znatno jači, ali je većina u razredu mirno posmatrala šta se dešava, plašeći se da i oni ne dobiju batine ukoliko mu se usprotive. Kada je skandalozni snimak dospeo u medije skoro sedam dana posle incidenta, reagovali su nadležni, koji iz škole prethodno nisu dobili bilo kakvu informaciju da se dogodilo nasilje nad profesorkom.

Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, izjavio je za naš program da Tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici radi na rasvetljavanju ovog slučaja, nakon zahteva državnog tužioca Slobodana Radovanovića da se hitno utvrde sve okolnosti:

“Da se pored nasilničkog ponašanja izgrednika utvrde i eventualni propusti rukovodstva škole, kao i nadležnih tužioca. On želi odgovor na pitanje zašto se kasnilo sa reakcijom i objavljivanjem i da pošalje jednu snažnu poruku o generalnoj prevenciji javnosti da državni tužilac neće tolerisati bilo kakve akte nasilja, pa čak ni ukoliko su oni učinjeni od strane maloletnika.”


Nakon ovog skandala, profesori u sremskomitrovačkoj školi “Nikola Tesla” rekli su da je pretučena Marija Mošić bila cenjena i poznata po strogim kriterijumima kao dobar predavač starog kova. ”U petak je samo ćutala, skupivši se u zbornici. Strašno, šta reći”, kazao je njen kolega ne želeći da mu se pominje ime plašeći se da se i njemu nešto slično ne dogodi. Direktor škole Rade Miljković nije želeo da kaže zašto incident nije na vreme prijavljen i zašto profesorka nije zaštićena od nasilnog učenika.


Bogoljub Lazarević
, pomoćnik ministra prosvete, izjavio je da u školama ima puno nasilja, zbog čega predstoji dug rad sa učenicima i roditeljima, i objasnio komplikovanu proceduru koja će biti sprovedena u slučaju O.M.:

“Direktor škole je prvo u obavezi da sprovede disciplinski postupak, zatim prosvetna inspekcija opštinska i pokrajinskog sekretarijata u Novom Sadu. To će se završiti, verovatno, kaznom za učenika predviđenom za teže povrede, a teža povreda naravno povlači i isključenje iz škole - postoje još neke druge kazne. Mislim da je ovo zaista jedan presedan i da ne bi trebalo da ostane nekažnjeno.”


Prema podacima UNICEF-a, nasilja u srpskim školama ima u velikoj meri, isto kao u okruženju, o čemu dovoljno govori podatak da učenici kažu da u 30 odsto slučajeva učestvuju u scenama nasilja, ili da su u poslednja tri meseca bar jednom bili izloženi nekom nasilnom aktu.

Dragana Koruga, konsultant u programu UNICEF-a “Škola bez nasilja”, kaže za naš program da je evidentno da u Srbiji postoji visok nivo tolerancije na nasilje, ali da je teško uperiti prstom u onoga ko je kriv za česte brutalne i šokantne incidente u kojima učestvuju učenici:

“Ako se bavimo krivicom, krivi smo svi zajedno, a to onda automatski ne znači ništa – ako kažemo da smo svi krivi, niko nije kriv. Ali, pitanje je odgovornosti i da li svi u lancu, koji bi trebalo da preuzmu odgovornost za odrastanje mladih u našoj zajednici, čine sve što bi trebalo da bi se to odrastanje odvijalo u bezbednoj i podsticajnoj sredini, da li se u tom procesu obučavanja, odnosno obrazovanja, dovoljno bavimo vaspitnim metodama, razvojem svesti i usvajanjem određenog sistema vrednosti.”


Stručnjaci kažu da odgovornost za mlade najpre moraju da snose porodica, obrazovni sistem i javnost, ali i da bi trebalo da postoji jasan sistem kazni za izgrednike koji pribegavaju nasilju, ali takav da daje prostor za promenu.

Psiholog Jelena Vlajković rekla je za naš program da su drastične mere kažnjavanja problematične, i da bi im stoga trebalo pristupati pažljivo, pa i u slučaju petnaestogodišnjeg O.M.:

“U našem narodu se kaže da batina ima dva kraja, što znači da svako nasilje proizvodi nasilje. Ovo je trenutak da, na primer, krizni tim, a krizni timovi su sastavljani od psihologa i jedno vreme su postojali, ali su ukinuti, dođe u tu školu i vidi šta se tu zapravo desilo, koja su osećanja dece koja su to gledala. Treba delovati krajnje delikatno, ako želimo da pomognemo i tom detetu, situaciju ne može da reši jednokratna kazna poput izbacivanje iz škole.”


Srbija kao nikada do sada radi na suzbijanju nasilja među maloletnicima, doneta je Nacionalna strategija o zaštiti dece, prilagođava se zakon, urađeni su akcioni planovi, oformljena nadležna tela, ali psiholozi navode da će se pojedinačni incidenti sigurno i dalje dešavati.

Dragana Koruga zato zaključuje da je neophodno razviti vaspitni model koji unapred definiše granice i pravila ponašanja:

“Hajde na unapred kreiramo ambijent u kojem ćemo svi znati kako bi trebalo da se ponašamo, u kojem ćemo biti dovoljno informisani o posledicama kršenja takvih pravila ponašanja i kojem ćemo jasno i dosledno preduzimati korake i mere u onim slučajevima kada se ta pravila ne poštuju – da to važi i za decu i za odrasle.”


Prema domaćem zakonu, za nasilničko ponašanje predviđena je kazna do pet godina zatvora, mada se kod maloletnika najčešće izriču uslovne kazne, ili mera pojačanog nadzora roditelja.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG