Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Beograd uoči godišnjice Srebrenice


Beograd, 07.07.2010.

Duž Knez Mihajlove ulice u centru Beograda u sredu su u nepreglednom nizu stajale stare cipele - simbolično predstavljajući žrtve genocida u Srebrenici.

Cipele su, uz poruke koje su u njima ostavili, doneli građani Srbije podržavajući tako inicijativu mirovne mreže “Žene u crnom” za podizanje spomenika u Beogradu ubijenim Bošnjacima.

Zbog pretnji, koju je uoči ove akcije uputila ekstremno desnicarska organizacija “Naši”, događaj je pratilo jako policijsko obezbeđenje, a većih incidenata nije bilo.

Stotine starih cipela, od onih mali dečjih, do pohabanih papuča, patika..., prostirući se dvesta metara duž Knez Mihajlove ulice na plakatima ‘Da pamtimo’ i ‘Da se ne zaboravi’, činile su potresnu sliku koja nije mogla ostati neprimećena za mnogobrojne prolaznike.

“Pamtim zbog sebe, zbog svoje dece, zbog nas’ i ‘Nikada neću zaboraviti”, samo su neke od poruka koje su građani Srbije ostavili u cipelama pokazujući tako saosećanje i solidarnost sa ubijenima u genocidu u Srebrenici.

Svoje stare cipele ostavile su i kulturolog Milena Dragićević Šešić i doskorašnja predsednica Nezaviskog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće.

Nadežda Gaće Foto: Vesna Anđić

RSE: Možete li da podelite sa nama šta ste napisali?

Dragićević Šešić: “Mislim da sam napisala da želim da svi znamo, da moja deca znaju, da moji prijatelji znaju…Mislim da je Srebrenica najveća sramota srpskog naroda u prošlom ovom veku.”

Gaće: “Svaki ovaj par cipela je kao neki mali Vili Brant koji je samo tražio pomirenje.”

Iako transparenti i cipele nisu mogli ostati neprimećeni, retki su oni koji su prišli kako bi saznali i šta predstavljaju. Zaustavile su se dve devojčice:

RSE: Šta znate o Srebrenici?

Znam da su ubili nevine ljude. Imali smo čas istorije gde nam je profesor pokazao koliko je ljudi, koliko je dece ubijeno. To je bilo u novinama, i te novine nismo mogli da raširimo po učionici koliko je imena bilo ispisano.”

RSE: U koju školu idete?

Sad smo završile gimnaziju, u Herceg Novom.”

A u Beogradu su uoči ovog događaja stigle pretnje ekstremnih desničarskih organizacija. Tako su aktivisti Žena u crnom, poruke koje su građani uputili porodicama žrtava u Srebrenici, čitali okruženi kordonima opremljenim za razbijanje demostracija i brojnim policajacima u civilu:

“Vi koji ste preživeli niste sami. Živimo sa sećanjem na vaše mrtve, na vaš bol i na počinioce genocida. Nećemo zaboraviti vas i vaše žrtve i radićemo na tome da zločince kaznimo za našeg života.”

Sa druge strane kordona, događanje je pratila grupa ljudi u majicama sa likom Radovana Karadžića i zastavom Srbije, koje je policija legitimisala. U jednom momentu, došlo je i do manjeg incidenta kada je jedan mladić pokušao da svojim proglasom ućutka aktiviste.

Ipak, bilo je i onih koje je slika nepreglednog niza starih cipela potresla, i koji su im prilazili sa suzama u očima:

“Jako tužno. Ne mogu da vam opišem koliko je ovo za mene potresno.”

“Ovo deluje strašno. Mislim da nikada ne bih mogla da saosećam sa žrtvama jer je to toliko strašno, a ja to nisam doživela i ja to apsolutno ne mogu da zamislim.”

Beograd, 07.07.2010. Foto: Vesna Anđić



Ideja organizatora je da cipele i poruke građana budu ugrađene u spomenik žrtvama genocida, čiju će izgradnju u Beogradu aktivisti inicirati i kasnijim
prikupljanjem potpisa. Koordinatorka Žena u crnom Štaša Zajović:

“Cipele su za mene trag koji su ostavili ljudi u Srebrenici. To je prisustvo ljudi u našim životima. Cipele su prostor koji oni zauzimaju, ali i simbol, ali i simbol života koji je ubijen. Mi imamo nameru da iza svake cipele ostavimo jedan prostor. Ti ljudi nisu samo mrtve kosti, oni su ljudi čiji su snovi, želje, ljubavi, nemiri ubijeni.”

Da li bi Beograd trebalo da ima spomenik njima pitali smo prolaznike u Knez Mihajlovoj:

“U suštini da, ali da se prvo otvori javna diskusija, pa onda.”

RSE: Zašto javna diskusija?

“Zato što je sve to bilo skoro i nemoguće je da je već ustanovljena neka tačna istorijska istina. Mislim da treba vremena da se dođe do toga.”

“Podržala bih podizanje spomenika, to je deo istorije”

Posle akcije u Beogradu, aktivisti mirovnih mreža organizovano su krenuli ka Potočarima gde će, nakon “Marša mira”, 11. jula prisustvovati komemoraciji
žrtvama genocida.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG