Paljenjem sveća ispred Predsedništva Srbije u Beogradu, u organizaciji nevladinih organizacija, obeležena je 28. godišnjica genocida u Srebrenici.
Organizatori su istakli da je njihov cilj iskazivanje empatije sa preživelima i porodicama žrtava genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, koji su u julu 1995. godine počinile snage Vojske Republike Srpske.
Pored paljenja sveća, na skupu je održana akcija "Majčina marama", u kojoj su okupljeni simbolično vezivali maramu za maramu.
Posvećena je ženama koje su preživele genocid u Srebrenici i njihovoj borbi za privođenje pravdi odgovornih za genocid.
"Akcija je podsetnik na sve ono u vezi sa genocidom u Srebrenici što ima veze sa nama samima, na šta ne smemo da zaboravimo, a to je deo odgovornosti", istakla je Sofija Todorović iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava.
Vlasti u Srbiji negiraju da je u Srebrenici počinjen genocid, već ga karakterišu kao "strašan zločin". Predstavnici vlasti nisu prisustvovali komemorativnom skupu.
Komemorativna akcija, u kojoj je učestvovalo više desetina građana, predstavnici nevladinih organizacija i pojedini opozicioni političari, odvijala se uz pojačano prisustvo policije.
Policija nije dozvolila grupi od dvadesetak desničara da priđu parku ispred Predsedništva gde se održavao komemorativni skup.
Umetničku akciju "Majčina marama", koja je izvedena u Beogradu na 28. godišnjicu genocida u Srebrenici, kreirali su Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa u saradnji sa Centrom za postkonfliktna istraživanja i Memorijalnim centrom Srebrenica.
"Marame su simbol žena Srebrenice, žena Bosne i Hercegovine koje su i danas nositeljke mira, koje žive u svim tim sredinama", navela je Sofija Todorović iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava.
"Moramo da razgovaramo i da učimo kako da gradimo mir zajedno, kako bi jedna drugačija budućnost bila moguća za sve nas, u kojoj neće biti straha od ponavljanja zločina", dodala je ona.
Genocid u Srebrenici
Snage Vojske Republike Srpske, tokom genocida u Srebrenici u julu 1995. godine, ubile su oko 8.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici i okolini.
Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora.
Radovan Karadžić, prvi predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS), osuđen je u Hagu pravosnažno na kaznu doživotnog zatvora za genocid u Srebrenici, kao i zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u drugim delovima BiH.
Na doživotnu je kaznu na istom sudu za genocid osuđen i glavni komandant VRS-a, Ratko Mladić.
Zločin u Srebrenici iz jula 1995. godine, jedini je koji se dogodio na prostoru bivše Jugoslavije, a koji je pred međunarodnim i domaćim sudovima okarakterisan kao genocid.