“Od 135 poslanika ZA predlog je glasalo 133-oje, pa konstatujem da je Narodna Skupština usvojila predlog odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka”, saopštila je predsednica Skupštine Slavica Đukić – Dejanović.
Srpski parlament usvojio je u sredu odluku da u vojsku ubuduće ide samo onaj ko hoće da mu u radnoj knjižici piše - vojnik. Time će biti uspostavljena potpuno profesionalna vojska, što menja tradiciju služenja vojnog roka, koja u Srbiji, u različitim oblicima, postoji već gotovo dva veka.
Mladi koji nisu želeli da nekoliko meseci provedu u kasarni, sada mogu da odahnu, a država dobija manju, ali bolje obučenu i svakako motivisaniju vojsku.
Time će se poboljšati i, vojnim terminom rečeno, “odbrambena gotovost zemlje”, veruje član skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost Željko Ivanji, inače poslanik G17 plus, članice vladajuće koalicije.
“To je dakle poenta! Jednostavno, mi ćemo imati vojsku motivisanih ljudi. Znači, operativni broj lica pod oružjem će biti manji u mirnodopsko vreme, a to će omogućiti njihovu bolju, kvalitetniju obuku, sa novim borbenim sredstvima i sam kvalitet jednog vojnika u potencijalnim aktivnostima, koje, naravno, za ovu zemlju treba da budu prvenstveno mirovne, odbrambene, a nikako više u nekom drugom konceptu, neke loše politike zloupotrebljene”, kaže Ivanji.
Dosadašnje regrute koje su činili punoletni mladići, u 2011. godini zameniće 11.100 profesionalnih vojnika, stoji u podacima koje smo dobili od Ministarstva odbrane.
Da će ta promena unaprediti bezbednost države, smatra i profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić.
“Treba imati u vidu da je profesionalni vojnik uvek mnogo efikasniji nego regrut na odsluženju vojnog roka, jer je on već obučen, on je u stalnom treningu, tako da se ni na jednom borbenom sistemu ne može ni porediti efekat koji imaju profesionalni vojnici i vojnici na odsluženju vojnog roka. Tako da će se to u svakom slučaju pozitivno odraziti na borbenu gotovost Vojske Srbije”, ocenuje stručnjak za bezbednost Zoran Dragišić.
Prodati imovinu
Promenom sistema služenja vojnog roka, iza tradicionalne vojske ostaće više oružja, vozila, građevinskih objekata i zemljišta nego što je potrebno.
Ulaz u jednu od beogradskih kasarniNaš sagovornik Zoran Dragišić objašnjava da je u pitanju imovina ogromne vrednosti, za koju bi najbolje bilo pronaći kupca.
“Ukoliko bi se to moglo sve prodati po tržišnim vrednostima, tu bi ostalo mnogo novca i preko profesionalizacije vojske, za rešavanje drugih problema koje država ima. Nevolja je što se sve dešava u ovoj ekonomskoj krizi, kada nema novca i, koliko znam, prodaja te imovine ide jako teško, tako da je to jedan ograničavajući faktor. Međutim, u toj imovini svakako ima novca i za nabavku novih aviona, i za nabavku novih sredstava veze, i za modernizaciju voznog parka u vojsci… Tako da, ukoliko bi smo uspeli tu imovinu da prodamo, Srbija bi mogla da dobije jednu malu, tehnički veoma modernu vojsku”, kaže Dragišić.
Srbija ima dugu tradiciju služenja vojnog roka. U nekim sredinama je čak važilo da mladić koji nije sposoban za vojsku, nije ni za ženidbu, a ispraćaji regruta u mnogim su porodicama proslavljani poput venčanja ili rođenja deteta.
Stvari se međutim menjaju, primećuje sociolog Ratko Božović.
“Više nema ni govora o tom junačenju i vojničenju na način kako je to bilo u prošlosti. Prosto nema tog konteksta socijalnog za takvu priču, nema toga ni u mentalitetu. Konačno, imamo i priču koja je pomalo tragikomična, sa onim što se desilo sa vojskom i tim našim potrebama da budemo, pošto – poto, u stilu življenja prisniji u vojsci kao formi samopotvrde muškosti. Više od toga nema ništa”, ocenjuje Božović.
Teoriju sociologa Ratka Božovića oslikavaju prazne železničke i autobuske stanice 2. decembra ove godine, kada je poslednja klasa regruta kretala na obavezno služenje vojnog roka. Nekada su voz i autobus čekali uz veliku pratnju i muziku.
Srpski parlament usvojio je u sredu odluku da u vojsku ubuduće ide samo onaj ko hoće da mu u radnoj knjižici piše - vojnik. Time će biti uspostavljena potpuno profesionalna vojska, što menja tradiciju služenja vojnog roka, koja u Srbiji, u različitim oblicima, postoji već gotovo dva veka.
Mladi koji nisu želeli da nekoliko meseci provedu u kasarni, sada mogu da odahnu, a država dobija manju, ali bolje obučenu i svakako motivisaniju vojsku.
Time će se poboljšati i, vojnim terminom rečeno, “odbrambena gotovost zemlje”, veruje član skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost Željko Ivanji, inače poslanik G17 plus, članice vladajuće koalicije.
“To je dakle poenta! Jednostavno, mi ćemo imati vojsku motivisanih ljudi. Znači, operativni broj lica pod oružjem će biti manji u mirnodopsko vreme, a to će omogućiti njihovu bolju, kvalitetniju obuku, sa novim borbenim sredstvima i sam kvalitet jednog vojnika u potencijalnim aktivnostima, koje, naravno, za ovu zemlju treba da budu prvenstveno mirovne, odbrambene, a nikako više u nekom drugom konceptu, neke loše politike zloupotrebljene”, kaže Ivanji.
Dosadašnje regrute koje su činili punoletni mladići, u 2011. godini zameniće 11.100 profesionalnih vojnika, stoji u podacima koje smo dobili od Ministarstva odbrane.
Da će ta promena unaprediti bezbednost države, smatra i profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić.
“Treba imati u vidu da je profesionalni vojnik uvek mnogo efikasniji nego regrut na odsluženju vojnog roka, jer je on već obučen, on je u stalnom treningu, tako da se ni na jednom borbenom sistemu ne može ni porediti efekat koji imaju profesionalni vojnici i vojnici na odsluženju vojnog roka. Tako da će se to u svakom slučaju pozitivno odraziti na borbenu gotovost Vojske Srbije”, ocenuje stručnjak za bezbednost Zoran Dragišić.
Prodati imovinu
Promenom sistema služenja vojnog roka, iza tradicionalne vojske ostaće više oružja, vozila, građevinskih objekata i zemljišta nego što je potrebno.
“Ukoliko bi se to moglo sve prodati po tržišnim vrednostima, tu bi ostalo mnogo novca i preko profesionalizacije vojske, za rešavanje drugih problema koje država ima. Nevolja je što se sve dešava u ovoj ekonomskoj krizi, kada nema novca i, koliko znam, prodaja te imovine ide jako teško, tako da je to jedan ograničavajući faktor. Međutim, u toj imovini svakako ima novca i za nabavku novih aviona, i za nabavku novih sredstava veze, i za modernizaciju voznog parka u vojsci… Tako da, ukoliko bi smo uspeli tu imovinu da prodamo, Srbija bi mogla da dobije jednu malu, tehnički veoma modernu vojsku”, kaže Dragišić.
Srbija ima dugu tradiciju služenja vojnog roka. U nekim sredinama je čak važilo da mladić koji nije sposoban za vojsku, nije ni za ženidbu, a ispraćaji regruta u mnogim su porodicama proslavljani poput venčanja ili rođenja deteta.
Stvari se međutim menjaju, primećuje sociolog Ratko Božović.
“Više nema ni govora o tom junačenju i vojničenju na način kako je to bilo u prošlosti. Prosto nema tog konteksta socijalnog za takvu priču, nema toga ni u mentalitetu. Konačno, imamo i priču koja je pomalo tragikomična, sa onim što se desilo sa vojskom i tim našim potrebama da budemo, pošto – poto, u stilu življenja prisniji u vojsci kao formi samopotvrde muškosti. Više od toga nema ništa”, ocenjuje Božović.
Teoriju sociologa Ratka Božovića oslikavaju prazne železničke i autobuske stanice 2. decembra ove godine, kada je poslednja klasa regruta kretala na obavezno služenje vojnog roka. Nekada su voz i autobus čekali uz veliku pratnju i muziku.
