Dostupni linkovi

Besomučna otimačina državne imovine


Zgrada Vlade Srbije, Foto: Vesna Anđić
Afera državnih stanova otkupljivanih od strane vladinih činovnika po bagatelnim cenama trese Srbiju ovih dana, ali ona je samo vrh ledenog brega u pobesnelom raznošenju državne imovine po principu Alajbegove slame.

I Zvezdan Jovanović, osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića dobio je stan od 60 kvadrata u Beogradu! Dodeljen mu je pre “oktobarske revolucije” 2000. godine, kada je bio potpukovnik u “beretkama”, otkriva dnevnik “Blic”.

Sve srpske vlade su od 1997. do 2007. godine podelile 2.166 stanova.

Koštuničina Demokratska stranka Srbije (DSS) saopštava da nijedan njen funkcioner nije dobio stan na osnovu Uredbe o dodeli stanova.

"Već nedeljama se vodi besomučna hajka na DSS oko uredbe o dodeli stanova i to sada predstavlja pravi obračun vlasti protiv opozicije. Tu kampanju vodi Demokratska stranka koja je zaboravila da je ona u prethodnoj Vladi imala većinu ministara u Stambenoj komisiji", stoji u saopštenju.

DSS ukazuje da niko ne pominje da su u toj komisiji bili ljudi iz Demokratske stranke, poput gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i ministara Dragana Šutanovca i Milana Markovića.

Vlada i njen Generalni sekretarijat razmatraće uredbu po kojoj su zaposleni u državnim službama mogli da bagatelno otkupljuju stanove, a država će intervenisati u pogledu utvrđivanja cena ili će onemogućiti dalju kupovinu.

Pomoćnik direktora republičke Direkcije za imovinu Srboljub Panić rekao je javnom televizijskom servisu da postoji mogućnost da uredba Vlade bude izmenjena:

"Ukoliko se uredba izmeni u bilo kom segmentu ona može biti manje ili više drastično izmenjena, tako da može da interveniše samo u pogledu utvrđivanja cena, da omogući dalju kupovinu i dalju prodaju tih stanova. Doduše, moguća je čak i varijanta da se dalja kupovina onemogući, ali to je nešto o čemu će se tek razgovarati ovih dana na nivou Vlade i generalnog sekretarijata."

Sve vlade radile isto

Sramna rasprodaja državnih stanova zapravo je najbenigniji segment otuđivanja državne imovine. Nema nikakve sumnje da je u ovoj zemlji na delu udruženi zločinački poduhvat vlasti – Miloševićeve, ali i takozvanih demokratskih nakon njegovog pada – da se Srbija temeljno i do dna opljačka.

Verica Barać, Foto: Imre Szabo
Sve vlade posle pada Slobodana Miloševića nastavile su ono što su radili Miloševićevi ljudi – besomučnu otimačinu državne imovine, tvrdi Verica Barać predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Priča o 288 državnih stanova prodatih svojima u bescenje samo je vrh ledenog brega. A predsednik Vlade Mirko Cvetković umesto da traži ekspresnu dvonedeljnu istragu trebalo bi da da ostavku zato što o tome ništa ne zna. Vlada je titular državne imovine, dakle, vlasnik, a vlasnik mora znati koju imovinu poseduje i kako se njome raspolaže, kaže Barać i predlaže:

"Da premijer krene s ovim: da da tačan podatak o broju kupljenih stanova, o broju stanova koje država ima u vlasništvu. Ako on to ne zna, on ne može da bude predsednik Vlade, jer Vlada je predstavnik države kao vlasnik. Koji je to vlasnik koji ne zna koliko ima poslovnog prostora? Hajde neka izlista poslovni prostor u državnoj svojini samo u Beogradu, i neka kaže ko ga koristi. Ima 6.000-7.000 hiljada kvadrata poslovnog prostora Zop-a koji nije prodat Nacionalnoj štedionici, koji se navodno koristi po najnižoj ceni zakupa – takav nalog je dao Dinkić. I kada su pod pritiskom prodali deo poslovnog prostora, navodno su zamenili za akcije, onda je ta prodaja posle akcija Nacionalne štedionice ostala tajna. Ali neka kaže, evo, šta Vlada ima u Beogradu od poslovnog prostora, i isto to za stanove, automobile, za avione i sve drugo. Pa, odavno se priča da ima preko 200 automobila u Beogradu koje Vlada lično daje na korišćenje."

U ovoj zemlji političara bez kontrole Verica Barać podseća na mnogo drastičnije slučajeve zloupotreba državne imovine od strane visokih funkcionera, slučajeva koji nikad nisu rešeni. Na famoznu “Luku Beograd”, kojom su političari opljačkali državu u korist tajkuna i nastavljaju da je pljačkaju novim zakonom o prostornom planiranju, kojim će Mišković i Beko koji su državno zemljište u dunavskom priobalju dobili po nultoj ceni, sada konačno, verovatno za bagatelu, postati i njegovi vlasnici:

Institucije postoje nominalno


"Na Luci Beograd je država, to ne spori niko, izgubila 20 miliona evra. Za vrednosti akcija, 40 odsto akcija je prihvatila ponudu za preuzimanje, jedinu ponudu, ispod svake cene. I šta je bilo? Ništa nije bilo. Pa Dinkić je 12.500 hiljada kvadrata poslovnog prostora Zop-a podelio svojim kućnim prijateljima. Pa Danko Đunić, sada, posle otprilike 15 godina, ima 3.300 kvadrata državnog poslovnog prostora u ulici Kralja Milana, zgrada do Skupštine Srbije. Dobio ih je besplatno na 20 godina od vlade osamdeset i neke godine, i posle ih izdavao pod kiriju Ministarstvu za privredu i privatizaciju, svom partneru Vlahoviću, s kojim sad pravi veliki poslovni centar od 30.000 hiljada kvadrata, zove se Objekat dva kralja, a investitor je 'školjka firma', što bi rekao Beko, koja se zove 2K 2K. Ja imam kopiju te građevinske dozvole, ali šta da se radi kada je u našim institucijama moguće dobiti legalnu građevinsku dozvolu sa sve nelegalnim papirima. Šta tu da radite? Je li neko kontrolisao poreklo novca? Nije. Da li neko kontroliše firmu?"


U svakoj državi gde je na delu vladavina prava, pljačka državne imovine srpskih razmera rezultirala bi dugogodišnjim robijama – i predsednika vlada i ministara, svih koji su u tome učestvovali.

U Srbiji institucije sistema nominalno postoje, ali su im na čelu nekompetentni poslušnici postavljeni po partijskoj liniji, upravo da ne bi radili svoj posao. I republički pravobranilac i državni tužilac i specijalni tužilac.

Sve je besprekorno premreženo, pa je državu i njenu svojinu bilo lako kidnapovati i očerupati.

Srbija je jedina država u Evropi koja nema državnog revizora. Tačnije, na to mesto je stranačkim pogodbama, a i kako bi drugačije u Srbiji, pre tri godine izabran Radoslav Sretenović iz Niša, ali još nije počeo da radi.

A sa platom od skromnih 650 evra i nedovoljnim brojem saradnika – već se može pretpostaviti koliko će biti motivisan da vrši reviziju budžeta, da kontroliše kako ministri troše pare poreskih obveznika:

"Zamislite da prekontroliše Dinkića, šta je sve radio sa budžetskim parama za sve ove godine i, naravno, ne samo njega. Zamislite samo da se razmota klupko o Nacionalnom investicionom planu, ili o tim nabavkama iz budžeta koje nikada niko nije valjano odobrio. Šta su oni uradili? DSS je našao nekog čoveka u Nišu, koji je verovatno bio knjigovođa, i doveli su ga tu, postavili ga, pošto naravno imaju većinu u parlamentu, da bude državni revizor. I on već faktički tri godine odlaže početak svog posla, jer je prihvatio da radi posao sa svim nedostacima koji, u stvari, garantuju da posao neće moći da uradi. Limitirali su lične dohotke revizora na 60.000 hiljada. Za taj novac ne mogu da dobiju vrhunske revizore, ali oni ni neće vrhunsku reviziju."

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG