Namerom da podrži izradu crne liste i uvede red u poslovanju i privredi Vlada Srbije rizikuje da sama sebe uvede kao prvog među jednakima na listu onih koji su kršili zakon.
Kako je Vlada najveći poslodavac i po mnogima najveći generator nelikvidnosti, predsednik Vlade Mirko Cvetković, svestan da nezakonito poslovanje mora da se sakcioniše, zalaže se za hitno uvođenje reda.
“Vlada čvrsto stoji iza stava da se taj kriminal mora da se sankcioniše i da se pokaže da je ovo pravna država. Niko ne može nekažnjeno da se bogati na tuđi račun, pri tome kršeći ne samo zakon nego i pravo radnika i prava svih građana”, kaže premijer Cvetković.
Privrednici, međutim smatraju da se sa stavljanjem na listu mora biti pažljiv. Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže da treba voditi računa da se na crnu listu ne nađu privrednici koji ne ispunjavaju obaveze zbog potraživanja od države ili drugih privrednika.
„Pre svega to je zaštita onih privrednika koji se na pravilan i zakonit način bave aktivnošću u odnosu na one koje koji se bave kriminalom u domenu privrede. Mi ćemo pokušati da insistiramo da država kada nešto poruči u privredi da to i plati. Znate u privredi se nekada i de na to da prevarite drugoga ali država to ne sme da radi”, požalio se predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.
Kako sada stoje stvari u srpskoj privredi, prvo bi se zbog silnih dugovanja na crnu listu mogla da upiše državu, kao poslodavca, pa zatim privatne firme.
Bolja rešenja
Predsednik Sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak je protiv crnih lista. Smatra da ima mnogo boljih rešenje u liberalno-tržišnoj ekonomiji. Između ostalog treba prestati sa političkim intervencijama na tržistu.
Branislav Čanak"Ima jedan mnogo bolji lek. Koliko god da je liberalna ekonomija poguban i smrtonosna za radnike i sindikate, mislim da liberalna ekonomija isto tako može biti pogubna i za poslodavce koje bismo stavili na te crne liste. Tržište bi ih tako lako očistilo kada ne bi bilo političke intervencije na tržište, da bi ste se zapanjili. Bilo bi to mnogo efikasnije od bilo koje liste”, kategoričan je Branislav Čanak
Kako još uvek nema kriterijuma koji će formirati listu, postoji svakako i realna opasnost da će neko doći na crnu listu nezasluženo. Ljubisav Orbović, čelnik najvećeg sindikata u Srbiji, upozorava da ne bi trebalo ispustiti sledeće:
“Tu se najviše radi o privatizovanim preduzećima. Treba na tu listu one koji su omogućili da neko kupi i uništi, a već se znalo unapred šta će se desiti sa tim privatizacijama. Tako da se ta lista mora proširiti i onda bi došlo do pravog efekta.”
Potencijalni kandidata za crnu listu privrednika je mnogo. Možda su neki sedeli i u postdemokratskim vladama ali i mnogo ranije. Teško je naći racionalno objašnjenje protivno ideji da se označe privrednici skloni protivzakonitom poslovanju.
Na prvom mestu kriterijum nelikvidnosti formiraće crnu listu, uveren je Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
„Na prvom mestu bi mogli staviti rokove plaćanja odnosno koliko ih neko probija. Može tu i da bude praksa poslovnog obmanjivanja, poreske utaje izbegavanja plaćanja poreza. Najgore je za jedno društvo sakrivanje istine. To poštenim i dobrim privrednicima nije u interesu. Ova ideja nije loša”, kaže Aleksandar Stevanović.
Kako će i kada neko moći proveri bonitet preduzeća još nije poznato. Izvesno je da država ne bi smela samu sebe da zaobiđe prilikom kreiranja ovakvog registra.
Činjenica da se oko 60.000 malih i srednjih preduzeća već nalazi u blokadi dovoljno govori o dužini spiska i neophodnoj intervenciji zakonodavaca.
Kako je Vlada najveći poslodavac i po mnogima najveći generator nelikvidnosti, predsednik Vlade Mirko Cvetković, svestan da nezakonito poslovanje mora da se sakcioniše, zalaže se za hitno uvođenje reda.
“Vlada čvrsto stoji iza stava da se taj kriminal mora da se sankcion
"Niko ne može nekažnjeno da se bogati na tuđi račun, pri tome kršeći ne samo zakon nego i pravo radnika", poručuje premijer Cvetković.
Privrednici, međutim smatraju da se sa stavljanjem na listu mora biti pažljiv. Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže da treba voditi računa da se na crnu listu ne nađu privrednici koji ne ispunjavaju obaveze zbog potraživanja od države ili drugih privrednika.
„Pre svega to je zaštita onih privrednika koji se na pravilan i zakonit način bave aktivnošću u odnosu na one koje koji se bave kriminalom u domenu privrede. Mi ćemo pokušati da insistiramo da država kada nešto poruči u privredi da to i plati. Znate u privredi se nekada i de na to da prevarite drugoga ali država to ne sme da radi”, požalio se predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.
Kako sada stoje stvari u srpskoj privredi, prvo bi se zbog silnih dugovanja na crnu listu mogla da upiše državu, kao poslodavca, pa zatim privatne firme.
Bolja rešenja
Predsednik Sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak je protiv crnih lista. Smatra da ima mnogo boljih rešenje u liberalno-tržišnoj ekonomiji. Između ostalog treba prestati sa političkim intervencijama na tržistu.
Kako još uvek nema kriterijuma koji će formirati listu, postoji svakako i realna opasnost da će neko doći na crnu listu nezasluženo. Ljubisav Orbović, čelnik najvećeg sindikata u Srbiji, upozorava da ne bi trebalo ispustiti sledeće:
“Tu se najviše radi o privatizovanim preduzećima. Treba na tu listu one koji su omogućili da neko kupi i uništi, a već se znalo unapred šta će se desiti sa tim privatizacijama. Tako da se ta lista mora proširiti i onda bi došlo do pravog efekta.”
Ljubisav Orbović kaže kako na listu treba staviti one koji su omogućili da neko kupi i uništi firmu u privatizaciji.
Potencijalni kandidata za crnu listu privrednika je mnogo. Možda su neki sedeli i u postdemokratskim vladama ali i mnogo ranije. Teško je naći racionalno objašnjenje protivno ideji da se označe privrednici skloni protivzakonitom poslovanju.
Na prvom mestu kriterijum nelikvidnosti formiraće crnu listu, uveren je Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
„Na prvom mestu bi mogli staviti rokove plaćanja odnosno koliko ih neko probija. Može tu i da bude praksa poslovnog obmanjivanja, poreske utaje izbegavanja plaćanja poreza. Najgore je za jedno društvo sakrivanje istine. To poštenim i dobrim privrednicima nije u interesu. Ova ideja nije loša”, kaže Aleksandar Stevanović.
Kako će i kada neko moći proveri bonitet preduzeća još nije poznato. Izvesno je da država ne bi smela samu sebe da zaobiđe prilikom kreiranja ovakvog registra.
Činjenica da se oko 60.000 malih i srednjih preduzeća već nalazi u blokadi dovoljno govori o dužini spiska i neophodnoj intervenciji zakonodavaca.
