Dostupni linkovi

Bespovratna pomoć iz Brisela i dalje mere Vlade


Bespovratna pomoć u iznosu od 168 miliona evra upućena je Srbiji sa računa Evropske unije a u okviru programa pristupne pomoći. Sporazum o tome u Valjevu su potpisali vicepremijer Božidar Đelić i šef delegacije Evropske komisije Žosep Ljoveras.

Ova ranije dogovorena sredstva, zamišljena kao pomoć Srbiji na putu pridruživanja EU, u uslovima ekonomske krize sama od sebe pretvaraju se u pomoć za saniranje njenih posledica. Recesija koja svom žestinom udara i po članicama EU nesumnjivo smanjuje njihovo interesovanje za države koje joj se u srećnija vremena nisu priključile, ali i u državama poput Srbije budi sumnje u atraktivnost evro–integracijskih procesa. Kod Srbije možda i više jer se prvi udari recesije događaju dok Vlada, pod pritiskom MMF-a, traži način da popuni ozbiljnu rupu u budžetu.

“Baba čeka od tri sata!”
“Nije baš za moje godine da stojim ovoliko!”


Dok se redovi u SOS prodavnicama, namenjenim za građane sa najplićim džepom, svakodnevno uvećavaju:

“Izgleda da će biti najbolje kad budem išla u groblje!”

Vlada smišlja rešenja kako bi nadoknadila 100 miliona evra u Budžetu. Svi su izgledi da će odustati od poreza solidarnosti (kako su ga u vlasti nazvali), ali sad već razmišljaju o povećanju PDV-a možda i za 19 odsto. Takva mera nosi rizik inflatornog skoka, upozorio je guverner Jelašić. Novinarka dnevnika “Blic” Jelena Aleksić u izdanju od srede, analizira jednu po jednu meru koja stoji pred Vladom. U odnosu na PDV mogućnost upozorava:

“To povećava inflaciju i građanima bi realno plate bile manje.”


Suočeni sa rizikom monetarne nestabilnosti, baš kao i porastom nezadovoljstva osiromašenih građana, u Ministarstvu finansija nesumnjivo raste nervoza u potrazi za rešenjem spasa u uslovima recesije. Istovremeno, vicepremijer Božidar Đelić poveo je predstavnika Evropske komisije Žozepa Ljoverasa u Valjevo kako bi potpisali sporazum o bespovratnoj pomoći.

Imamo projekte za borbu protiv siromaštva, zatim najranjivijih grupa u društvu kao što su Romi, žene u ruralnim područjima, deca sa invalidetetom i tako dalje. To su projekti koji direktno pokušavaju da otklone posledice finansijske krize.
“Izabrali smo Valjevo imajući u vidu da će veliki deo sredstava biti namenjen lokalnoj samoupravi, pa je Valjevo jedan od gradova koji smo odabrali”, objasnio nam je koordinator za projekte EU, Đelićev saradnik, Ognjen Milić. Ova ranije dogovorena pomoć dolazi u pravom trenutku ali gubi efekat podrške koja za svrhu ima olakšavanje pristupa EU i u novim uslovima postaje delimičan spas za sve one koji su na udaru krize:

“Za podršku razvoju lokalne infrastrukture je namenjeno negde oko 45 miliona evra. Zatim imamo projekat od 6 miliona evra koji je namenjen za rešavanje pitanja izbeglica. Imamo projekte za borbu protiv siromaštva, zatim najranjivijih grupa u društvu kao što su Romi, žene u ruralnim područjima, deca sa invaliditetom i tako dalje. To su projekti koji direktno pokušavaju da otklone posledice finansijske krize.”


Među građanima koji bi uskoro mogli biti oslonjeni isključivo na pomoć, a ne na sopstvene zarade, vrlo lako i vrlo brzo mogao bi se naći veliki broj trenutno zaposlenih u javnom sektoru. Otkazi i smanjenje plata rešenje je za kojim bi Vlada mogla posegnuti. Na “Blicovoj” listi ove mogućnosti zauzimaju šesto i sedmo mesto, a Jelena Aleksić upozorava da tek njih nije moguće bezbolno ostvariti:

“Ti ljudi sigurno neće prihvatiti sporazumne otkaze. Prosto gde će oni u ovoj situaciji da pronađu posao. Kod privatnika sigurno neće. Takođe, naravno njima je nemoguće tek tako dati otkaz.”


Siromaštvo je toliko da Vlada Srbije do sada nije smela niti da se usudi i da primeni zamisao sa kojom izašla u javnost o oporezivanju svih prihoda iznad 12.000 dinara. Analitičarka Centra za slobodno tržište Ana Jovović uverena je da se u vlasti ne prepoznaje sposobnost za davanje adekvatnog odgovara na izazov recesije, te da zbog toga evrointegracije tek sada postaju aktuelne:

Prvi market za socijalno ugrožene u Beogradu, Foto: Vesna Anđić
“Ispratite samo vesti u poslednjih nekoliko dana i videćete sa koliko različitih ideja su izašli i kojom brzinom su od njih odustajali. Ima se utisak da rade probne balone da bi videli da li građani to prihvataju ili ne prihvataju. Ako bi Srbija postala deo Evropske unije onda bi građani bili sigurni da neke stvari ne bi mogle da se rade onako kako se danas rade.”

Većina analitičara u jedno je sigurna. Možda ne znaju šta će vlast preduzeti, ali su uvereni da će lako posegnuti za rešenjem preuzetim iz evropske poreske prakse. Reč je o porezu na luksuz što je mera koju nedvosmisleno podržava i Jelena Aleksić ali na svojoj listi zacrtava da bi se pod luksuzom mogao tretirati i široko korišćeni benzin, kao i impulsi na mobilnu telefoniju. Sa tim bi se, međutim, samo počelo:

“Treba da se oporezuju svi oni koji imaju vile na Dedinju i brojne automobile ne znam koje kubikaže. Ali, problem je šta ćemo na primer sa mercedesovim vozilima. Znate kolika je njihova kubikaža, a šta ćemo ako je star nekih 20 godina. Problem je i sa stanovima i sa kućama. Mislim da varijanta koja je najavljena a po kojoj će se oporezivati po kvadraturi mislim da nije moguća. Imate dosta ljudi koji su dobili stanove a sada primaju minimalne penzije. Imamo dosta ljudi po selu. Svi oni imaju kuće veće od 60 kvadrata. Ali to su ljudi koji su kod nas socijalno najugroženiji. Tako da verujem da će se tu ići na procenu tržišne vrednosti stana.”


Diana Dragutinović
Najteži zadatak danas u Srbiji na plećima je ministarke finansija Diane Dragutinović. Nekadašnja viceguvernerka, stara 51 godinu, koju god meru povukla teško da može izbeći negativan imidž među većinom siromašnim građanima, kojima sada preti dodatno osiromašenje. Ministarka je u potrazi za što bezbolnijim načinom popunjavanja budžetske šupljine i to isključivo od sredstava postojećih u zemlji. Tu pomoći neće biti iz Brisela, ali to ne znači da modeli realizovani u EU nisu poučni. Ana Jovović:

“Ako uđete u Evropsku uniju morate se pridržavati određene granice deficita, što naša Vlada svakako ne poštuje.”


Lakog rešenja nema ali okolnosti nalažu da izlaz bude hitno pronađen. Veoma brzo, za svega četiri dana, znaćemo kojim putem je Vlada krenula i ko će platiti cenu tog izbora (kakav god da bude), upozorava Jelena Aleksić:

“Oni više nemaju vremena zbog MMF-a. Oni moraju do ponedeljka najkasnije da izađu sa konačnim planom jer su MMF ispratili uz takav dogovor. Nemaju puno vremena i ni malo im nije lako. Sve odluke i bilo koja odluka je bolna. Platićemo je svi i verovatno niko neće biti zadovoljan.”
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

XS
SM
MD
LG