Dostupni linkovi

Teret krize prebačen na državni aparat


Foto: Vesna Anđić

Štednja na svim nivoima! Pod ovim geslom mogu se sažeti mere Vlade Srbije usvojene u okviru drugog paketa rešenja za odbranu od efekata ekonomske krize.

Kako je saopštio premijer Mirko Cvetković i vodeći ministri iz oblasti ekonomije, finansija i socijalnih pitanja, to će podrazumevati pre svega, kresanje troškova ministarstva za četvrtinu, kao i sredstava namenjenih lokalnim vlastima, zatim otpuštanje 8.000 zaposlenih u državnoj administraciji, kao i uvođenje poreza na luksuz što znači pre svega poskupljenje benzina. Od novih nameta biće pošteđeni zaposleni u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, policiji i vojsci. Može se reći da je Vlada izašla u susret kritičarima i teret krize prebacila sa privrede na sam državni aparat, verujući da će tako izaći u susret zahtevima MMF-a.

Ako ništa drugo zahvaljujući ekonomskoj krizi skup i glomazni aparat države Srbije biće konačno smanjen, što je proces čije sprovođenje se bezuspešno pokušava od početka tranzicije. Grube procene pokazuju, naveo je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, da u državnoj administraciji 30 odsto zaposlenih ništa ne radi, 40 odsto povremeno radi, a preostalih 30 procenata na svojim plećima nosi čitav apart. Prema planu, u narednih devet meseci 8.000 zaposlenih dobiće otkaze, a oni koji ostaju primaće manje plate:

Mlađan Dinkić
„To znači da će biti donet poseban lex specialis zakon kojim će biti predviđeno da sve plate u državnoj administraciji koje su iznad 40.000 dinara neto u ovom trenutku, budu privremeno smanjene za deset procenata. One koje su iznad 100.000 biće smanjene za 15 procenata.“

I tu nije kraj. U nastavku ići će se na zakonske izmene koje će omogućiti dalja otpuštanja. Takođe, Vladine mere podrazumevaju i drastično smanjivanje sredstava namenjenih lokalnoj samoupravi. Opštinama se prepušta da sami odluče hoće li smanjivati broj zaposlnih, a ako to ne učine:

„Zakon će predvideti sankcije za one lokalne samouprave koje to ne učine u datom roku, a to će biti privremena obustava transfera sredstava iz lokalnog budžeta. Zaista je došlo vreme da se birkoratija u Srbiji smanji.“


Smenjenje državnog aparta je potez na kome su analitičari inisistirali. To što se počelo, sada pozdravljaju. Ekonomista Đorđe Đukić:

„To će u stvari biti mukotrpan posao, jer podsećam vas da i u svetu važi pravilo da jedanput kada birokratija počne samu sebe da reprodukuje onda ju je vrlo teško smanjiti. Ali dobro je što se počelo. Samo želim da vam navedem jedan ubedljiv primer. Bio sam frapiran podatkom da, recimo u bankarskoj sferi, Švedska nacionalna banka zapošljava manje od 500 ljudi.“


Rasim Ljajić
Dalje, Vlada je uračunala izdvajanje tri milijarde dinara za pomoć 255 000 porodica za koje se procenjuje da su na najtežem udaru ekonomske krize, saopštio je ministar za rad boračka i socijalna pitanja Rasim Ljajić:

„U našem fokusu će biti porodice sa šest i više članova domaćinstva, zatim samohrane majke, zatim staračka domaćinstva posebno u udaljenim seoskim područjima, potom romske porodice, izbeglice i interno raseljena lica, deca do 13. godine starosti...“

Laljić je najavio da će se intezivirati kontakti sa sindikatima, jer, kako je podvukao:

„Ovo nije vreme za štrajkove i demonstracije.“


Sindikati nisu zadovoljni


Predstavnici najvećih sindikata još su u ponedeljak obavešteni o vladinim merama. Iz Samostalnog sindikata Srbije Dušan Vuković protestuje što je plan utvrđen bez konsultacije sa sindikalcima, traži da teret krize bude prebačen na bogate i poziva radnike na veliki protest od kog sindikati ne odustaju a zakazali su ga za 29. april u Beogradu:

Država bi trebalo da se sučeli sa onim delom poslodavačkog lobija koji izgleda drži i politiku i sindikate u jednoj šah-mat poziciji.
„Smatramo da bi trebalo da oni slojevi koji se enormno bogate u procesu privatizacije i tranzicije da budu oporezovani. Oni treba da budu solidarni prema društvu iz kog su izvukli dobar deo bogatstva. U krajnjem slučaju, država bi trebalo da se sučeli sa onim delom poslodavačkog lobija koji izgleda drži i politiku i sindikate u jednoj šah-mat poziciji.“

Pod geslom koje je ponovio premijer Mirko Cvetković:

„Jedinstvo, solidarnost i kontinuitet.“

Vlada se ne obazire na proteste i promoviše još jednu meru koja će joj obezbediti po proceni oko šesnaest milijardi dinara budžetske dopune. Reč je o takozvanom porezu na luksuz, što je obrazložila ministarka finansija Diana Dragutinović:

Diana Dragutinović
„Dalje povećanje akcize na benzin i dizel za dva odnosno četiri dinara. Uvođenje akcize na mobilnu telefoniju, odnosno na račune. Povećanje poreza na upotrebu motornih vozila, automobila, ali onih velike radne zapremine. Takođe i na upotrebu brodova, jahti, zrakoplova, letelica. Realnija procena poreza na imovinu. Realnije oporezivanje prihoda od kapitala, to su dividende učešće u dobiti. Ali i ostale vrste dohodaka kao što su autorski honorari.“


Srbija se među prvim državama Evrope upustila u projekciju mera štednje. Premijer Cvetković podvlači da se ne odustaje od zacrtane antirecesione filozofije:

„Osnovni elementi plana za ekonomsku stabilnost su da on predviđa milijardu evra jeftiniju državnu administraciju.“

Proteklih sedmica Vlada je pretrpela teške udarce javnosti zbog namere uvođenja „poreza solidarnosti“ koji bi retko koga poštedeo. Od toga se brzo odustalo, ministar Dinkić je saopštio da je takva mogućnost bila sugerisana iz MMF-a (koji od Srbije traži popunu stomilionske rupe u Budžetu). Dinkić je uveren da će MMF pozdraviti poslednje Vladine mere. Ministarka Dragutinović, očigledno svesna neraspoloženja javnosti, poziva građane pre svega na poverenje:

„Da bi ovaj program uspeo potrebno je poverenje. Ne postoji taj fiskalni stimulans koji može rešiti krizu u smislu da je nema. Ali će ovaj definitivno krizu smanjiti.“
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

XS
SM
MD
LG