Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Verske zajednice u Srbiji podržavaju formiranje REKOM-a


Sa skupa u Beogradu na kojem su predstavnici verskih zajednica razgovarali o formiranju REKOM-a, 16. juni 2010, foto: Saša Čolić
Predstavnici svih verskih zajednica u Srbiji podržali su inicijativu za osnivanje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na prostorima bivše Jugoslavije. U kojoj meri će ovaj, svakako veoma važan korak, pospešiti proces suočavanja sa prošlošću i uspostavljanja boljeg razumevanja i pomirenja na ovom tlu?

“Ovo je jedan novi početak. Pitanje društvene pravde, pitanje zločina, to su sve religijska pitanja par ekselans"
, kaže rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asijel, komentarišući podršku najvećih verskih zajednica osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima.

Asijel smatra da ova inicijativa nadilazi dnevnu politiku i da predstavlja pravdu:

Predstavnici verskih zajednica na skupu u Beogradu, 16. juni 2010, foto: Saša Čolić
“Ukoliko mi ne otvorimo to poglavlje, u tom slučaju ispada kao da dajemo kredibilet mišljenju da to nije religijsko pitanje. Po pitanjima činjenja zla nema privatnosti. To je stvar o kojoj svako ima šta da kaže i društvo treba da reaguje. Društvo mora da razvije minimum, odnosno nula tolerancije za jezik mržnje, za one koji promovišu i pozivaju na nasilje. Osećaj za pravdu je duboka ljudska potreba i ona se tiče svih nas.”

Većina analitičara i aktivista organizacija koje se bave pitanjem ljudskih prava ubeđeni su da društvena moć, koju imaju religijske zajednice, može da odigra izuzetno važnu ulogu u procesu suočavanja sa ratnom prošlošću i izgradnji poverenja, posebno u kontekstu distanciranja od negativnih postupaka i stavova pojedinaca koji su mogli da se čuju tokom proteklog vremena.
To je neodvojivo od moje pripadnosti crkvi. Smatram da se osuda zločina podrazumeva. Naravno, neki koji su nosili mantiju i koji predstavljaju crkvu, koji za sebe govore da su hrišćani… govorili su svašta.


O tome sveštenik Srpske pravoslavne crkve i urednik Crkvenog radija u Beogradu Vukašin Milićević kaže:

“Pre svega, govorim o svom ličnom stavu. Ja sam dakle i sveštenik, i teolog, i vernik. Konačno, to je neodvojivo od moje pripadnosti crkvi. Smatram da se osuda zločina podrazumeva. Naravno, neki koji su nosili mantiju i koji predstavljaju crkvu, koji za sebe govore da su hrišćani… govorili su svašta. Pitanje je da li to nas kao hrišćane obavezuje i da li se zapravo jedan takav stav može zasnovati na onome što verujemo. Ukoliko nas ne obavezuje, ili ukoliko je suprotan onome što verujemo, onda smo dužni da to i kažemo, jer bi ćutanje u ovom slučaju značilo i nekakvo pristajanje. Dakle, unutar crkava i verskih zajednica je potrebno, i više puta je zauziman zvanični stav, da su zločini u bilo kom obliku nedopustivi i da ne postoji ta odbrana koja je opravdanje zločina.”

Funkcija savesti


Za hrišćane je istina oslobađajuća i nema slobode bez istine, kaže Andrija Kopilović, profesor sa Katehetskog instituta Rimokatoličke crkve i župnik Subotičke biskupije, napominjući:
Ovo je prilika da se stvari stave na svoje mesto, da svi zajedno osudimo sve ono što je zločin i svakoga zločinca, i da nastavimo dalje da živimo u miru.


“Ali, istraživanje istine u želji optuživanja, to nije vjerski pojam. Mislim da je ovako otvoreno govorenje istine, svakako, za nas vrlo korisno. S druge strane, istina takođe pomaže i onom drugom procesu koji je blizak crkvi, a to je pomirenje. To je do savjesti. Prema tome, nema oproštenja, nema pomirenja, nema pokajanja, ako nema funkcije savjesti.”


Muhamed Jusufspahić, 16 juni 2010, foto: Saša Čolić
Po mišljenju muftije Islamske zajednice Srbije Muhameda Jusufspahića, suočavanje sa onim što se dešavalo tokom prethodnih ratova ima izuzetnu važnost, jer – kako kaže – mnogo je onih koji su u tom periodu zloupotrebljavali veru, čak i onih koji su nosili odoru bilo koje od verskih zajednica:

“Sigurno da ne možemo generalizovati zločin. On je zločin pojedinca i svakog pojedinca koji je odgovoran u tom lancu, od onoga koji ima komandnu odgovornost, do onoga koji je konačni izvršitelj i onoga koji sklanja tragove posle toga. Ovo je prilika da se stvari stave na svoje mesto, da svi zajedno osudimo sve ono što je zločin i svakoga zločinca, i da nastavimo dalje da živimo u miru.”


Predstavnici REKOM-a smatraju da je veoma bitno da se o brojnim pitanjima koja proističu iz nedavne ratne prošlosti postigne što širi regionalni konsenzus, kako bi se na neki način stvorile garancije da se zločin više nikada ne ponovi. Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo:

“Taj konsenzus počiva i na tome što oni, za koje nismo ni pretpostavljali da će učestvovati na jednom ovakvom konsultativnom procesu, kažu da ako uspemo da izgradimo registar ljudskih gubitaka poimenično, onda se na ovim prostorima napravila jedna tako važna garancija za sprečavanje i sukoba, i nasilja, i ratnih zločina i stvaranja žrtava.”

Pročitajte i ovo:

REKOM za regionalnu komisiju o istini

Uljarević: REKOM za uspostavljanje povjerenja u regiji

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG