Četiri godine nakon što je dobila novi Ustav, u Skupštinu Srbije stigla je inicijativa za njegovu izmenu. Podneli su je naprednjaci Tomislava Nikolića, ali ne sa ciljem promene najčešće pominjanog ustavnog određenja (onog o Kosovu kao delu Srbije), već za smanjenje broja narodnih poslanika za polovinu.
S obzirom da srpski Parlament godinama ne uspeva da se izbori za pozitivan imidž jasno je da predlozi poput ovog gode uhu javnog mnjenja.
Zbog toga se osnovanom čini rasprava da li je smanjenje broja poslanika zgodna inicijativa iz političkih, ili demagoških razloga, baš kao i dilema da li se i ovaj potez preduzima u cilju formiranja stabilnog dvopartijskog sistema.
Aplauz pristalica koje su centrom Beograda pronele kutije sa potpisima više od 300 hiljada ljudi. Podrška ne samo Tomislavu Nikoliću koji stoji na stepenicama skupštinskog zdanja, nego i onome ko je u ime njegove partije potpisao kao predlagač.
Pristalice Naprednjaka nose u Skupštinu Srbije potpise koje su prikupili za promenu Ustava, 13. januar 2011“Samo da smanjimo administraciju. Kod nas se kaže Kolubara radi a u Beograd sve pare idu u administraciju, gde ne znaju ni šta je kop, ni šta je bager. Treba da ima i administracije, ali mnogo, mnogo manje. Od vrha da se krene, a ne od dole…!”, kaže rudar iz “Kolubare” Momčilo Nešović.
A od vrha ka dole kada bi se krenulo, došlo bi se do zaključka da je srpska administracija, kako kaže analitičar Centra za slobodne izbore i demokratiju Zoran Lučić, “ogromna, loše plaćena i loša”.
Aplauzi i demagogija
Jasno je da naprednjaci za potez kojim bi to da menjaju mogu samo aplauze da dobiju, ali kako navodi naš sagovornik, tanka je granica koja njihovu inicijativu deli od gole demagogije.
“Mi u ovom trenutku vidimo da kada upalimo televiziju i vidimo šta se događa u Parlamentu možemo da budemo samo nezadovoljni. Dakle, moguće je da bi mali parlament bio visoko kvaliteni parlament, ali mi to sada ne znamo”, ocenjuje Lučić.
Skupštinski prizori u potpunosti su u senci ostavili inače vrlo efikasan rad Parlamenta na polju usvajanja zakona, zbog čega je, pak, veoma živ stereotip da njih ukupno 250 zapravo ništa pametno ne rad. Tu cifru naprednjaci su namerili da skrate na pola, 125.
“304.580 potpisa je skupljeno”, rekao je Nikolić, po predaji inicijative skupštinskim službama.
Za isto to založio se još aprila 2009. godine predsednik Boris Tadić ali od tada ni jedan potez u pravcu realizacije nije učinio. Vođeni tom logikom, ne grešite ako ste se zapitali da li bi Nikolić danas, kao lider najjače opozicione partije, mogao u ovom poslu računati na podršku najjače vladajuće Tadićeve stranke.
“Izmena Ustava može da se desi jedino ukoliko se ključni politički činioci u Srbiji dogovore oko procedure i oko toga šta u Ustavu treba izmeniti”, kaže Boško Ristić koji zastupa demokrate u skupštinskom odboru za pravosuđe.
Pa stoga zaključuje:
“Da je ova inicijativa sračunata na to da se skrene pažnja na jednu od stranaka u Srbiji.”
Ili drugim rečima, čist populizam.
“Stranka koja je obećala hiljadu evra svakom građaninu Srbije da bi njen predsednik pobedio na predsedničkim izborima svakako nekog drugog ne može da optuži za populizam”, uzvraća Nikolić koji je nekada obećavao i hleb za tri dinara.
Dvostranački sistem Socijalista i Naprednjaka
No, odavno je jasno da se obećanja i na vlasti i u opoziciji olako daju, pa se danas uglavnom veruje u realizacije. Dakle, da li će sada Ustav zaista menjati? Slično je pitan i Nikolić uz podsećanje da je baš aktuelni Ustav podržao na referendumu oktobra 2006. godine:
Pristalice Naprednjaka ispred Skupštine Srbije 13. januara 2011
“Tada smo svi pomalo popuštali. Tada je bilo potrebno da se donese Ustav da bi u preambulu Ustava ušlo da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.”
Oni koji današnji Ustav upravo zbog čuvene preambule smataraju svojim najvećim političkim uspehom, a okupljeni su oko bivšeg premijera Vojislava Koštunice, već su optužili naprednjake da su namerili upravo preambulu da menjaju.
To su demantovali, ali nisu spekulacije koje je dan pred predaju inicijative na javnom servisu izneo šef vladjućih socijalista i prvi čovek policije Ivica Dačić.
“Demokratska stranka i Srpska napredna stranka kao dve najveće stranke će pokušati da sa svojim političkim partnerima naprave parlamentarnu većinu. Praktično dvostranački sistem”, rekao je Dačić.
“To je bila moja želja još od pre dve godine. Ne radim ja to sa demokratama. Mislim da Srbija dok ne bude imala dva jaka suprotstavljena bloka, kao što to imaju sve razvijene demokratije u svetu, neće moći da napreduje. Srbija sa 17 političkih stranaka u vlasti ne može da napreduje”, navodi Tomislav Nikolić.
Izmene Ustava pomogle bi ukrupnjavanju političke scene, za šta se založio i Tadić, pričajući o zamenjivanju proprocionalnog, većinskim izbornim sistemom.
“Šta je prednost toga? Imate ljude sa imenom i prezimenom tako da partijske oligarhije ne mogu potpuno nepopularne ali lojalne kandidate da nametnu, a sa druge strane očuvana je proporcionalnost. Ako Tadić misli na to, ja podržavam takvu ideju”, ocenjuje politički analitičar Zoran Stojiljković.
Problem je upravo u tome što malo ko razume o čemu se zapravo govori. inicijative se ređaju pa se lako može dogoditi da se predlog za prepolovljavanje broja poslanika, pretvori u beskrajne rasprave, baš kao što i pretposlednja i poslednja godina vladinog mandata protiču u diskusiji o njenoj rekonstrukciji, dok se ista neprekidno iščekuje.
“Naša politička elita se ponaša prema biračkom telu kao da je ono nedoraslo. Biračko telo je nezadovoljno radom Parlamenta i sad jedna stranka izlazi i kaže, e mi ćemo to da sprečimo”, kaže Zoran Lučić.
Naprednjaci su najavili zahtev za vanrednom sednicom dok bi u redovnoj proceduri njihova inicijativa pred poslanicima mogla biti u martu. Za prihvatanje predloga potrebna je dvotrećinska podrška poslanika a potom većinska na referendumu građana.
S obzirom da srpski Parlament godinama ne uspeva da se izbori za pozitivan imidž jasno je da predlozi poput ovog gode uhu javnog mnjenja.
Zbog toga se osnovanom čini rasprava da li je smanjenje broja poslanika zgodna inicijativa iz političkih, ili demagoških razloga, baš kao i dilema da li se i ovaj potez preduzima u cilju formiranja stabilnog dvopartijskog sistema.
Aplauz pristalica koje su centrom Beograda pronele kutije sa potpisima više od 300 hiljada ljudi. Podrška ne samo Tomislavu Nikoliću koji stoji na stepenicama skupštinskog zdanja, nego i onome ko je u ime njegove partije potpisao kao predlagač.
A od vrha ka dole kada bi se krenulo, došlo bi se do zaključka da je srpska administracija, kako kaže analitičar Centra za slobodne izbore i demokratiju Zoran Lučić, “ogromna, loše plaćena i loša”.
Aplauzi i demagogija
Jasno je da naprednjaci za potez kojim bi to da menjaju mogu samo aplauze da dobiju, ali kako navodi naš sagovornik, tanka je granica koja njihovu inicijativu deli od gole demagogije.
“Mi u ovom trenutku vidimo da kada upalimo televiziju i vidimo šta se događa u Parlamentu možemo da budemo samo nezadovoljni. Dakle, moguće je da bi mali parlament bio visoko kvaliteni parlament, ali mi to sada ne znamo”, ocenjuje Lučić.
Za isto to založio se još aprila 2009. godine predsednik Boris Tadić ali od tada ni jedan potez u pravcu realizacije nije učinio.
Skupštinski prizori u potpunosti su u senci ostavili inače vrlo efikasan rad Parlamenta na polju usvajanja zakona, zbog čega je, pak, veoma živ stereotip da njih ukupno 250 zapravo ništa pametno ne rad. Tu cifru naprednjaci su namerili da skrate na pola, 125.
“304.580 potpisa je skupljeno”, rekao je Nikolić, po predaji inicijative skupštinskim službama.
Za isto to založio se još aprila 2009. godine predsednik Boris Tadić ali od tada ni jedan potez u pravcu realizacije nije učinio. Vođeni tom logikom, ne grešite ako ste se zapitali da li bi Nikolić danas, kao lider najjače opozicione partije, mogao u ovom poslu računati na podršku najjače vladajuće Tadićeve stranke.
“Izmena Ustava može da se desi jedino ukoliko se ključni politički činioci u Srbiji dogovore oko procedure i oko toga šta u Ustavu treba izmeniti”, kaže Boško Ristić koji zastupa demokrate u skupštinskom odboru za pravosuđe.
Pa stoga zaključuje:
“Da je ova inicijativa sračunata na to da se skrene pažnja na jednu od stranaka u Srbiji.”
Ili drugim rečima, čist populizam.
“Stranka koja je obećala hiljadu evra svakom građaninu Srbije da bi njen predsednik pobedio na predsedničkim izborima svakako nekog drugog ne može da optuži za populizam”, uzvraća Nikolić koji je nekada obećavao i hleb za tri dinara.
Dvostranački sistem Socijalista i Naprednjaka
No, odavno je jasno da se obećanja i na vlasti i u opoziciji olako daju, pa se danas uglavnom veruje u realizacije. Dakle, da li će sada Ustav zaista menjati? Slično je pitan i Nikolić uz podsećanje da je baš aktuelni Ustav podržao na referendumu oktobra 2006. godine:
Oni koji današnji Ustav upravo zbog čuvene preambule smataraju svojim najvećim političkim uspehom, a okupljeni su oko bivšeg premijera Vojislava Koštunice, već su optužili naprednjake da su namerili upravo preambulu da menjaju.
To su demantovali, ali nisu spekulacije koje je dan pred predaju inicijative na javnom servisu izneo šef vladjućih socijalista i prvi čovek policije Ivica Dačić.
“Demokratska stranka i Srpska napredna stranka kao dve najveće stranke će pokušati da sa svojim političkim partnerima naprave parlamentarnu većinu. Praktično dvostranački sistem”, rekao je Dačić.
“To je bila moja želja još od pre dve godine. Ne radim ja to sa demokratama. Mislim da Srbija dok ne bude imala dva jaka suprotstavljena bloka, kao što to imaju sve razvijene demokratije u svetu, neće moći da napreduje. Srbija sa 17 političkih stranaka u vlasti ne može da napreduje”, navodi Tomislav Nikolić.
Izmene Ustava pomogle bi ukrupnjavanju političke scene, za šta se založio i Tadić, pričajući o zamenjivanju proprocionalnog većinskim izbornim sistemom.
Izmene Ustava pomogle bi ukrupnjavanju političke scene, za šta se založio i Tadić, pričajući o zamenjivanju proprocionalnog, većinskim izbornim sistemom.
“Šta je prednost toga? Imate ljude sa imenom i prezimenom tako da partijske oligarhije ne mogu potpuno nepopularne ali lojalne kandidate da nametnu, a sa druge strane očuvana je proporcionalnost. Ako Tadić misli na to, ja podržavam takvu ideju”, ocenjuje politički analitičar Zoran Stojiljković.
Problem je upravo u tome što malo ko razume o čemu se zapravo govori. inicijative se ređaju pa se lako može dogoditi da se predlog za prepolovljavanje broja poslanika, pretvori u beskrajne rasprave, baš kao što i pretposlednja i poslednja godina vladinog mandata protiču u diskusiji o njenoj rekonstrukciji, dok se ista neprekidno iščekuje.
“Naša politička elita se ponaša prema biračkom telu kao da je ono nedoraslo. Biračko telo je nezadovoljno radom Parlamenta i sad jedna stranka izlazi i kaže, e mi ćemo to da sprečimo”, kaže Zoran Lučić.
Naprednjaci su najavili zahtev za vanrednom sednicom dok bi u redovnoj proceduri njihova inicijativa pred poslanicima mogla biti u martu. Za prihvatanje predloga potrebna je dvotrećinska podrška poslanika a potom većinska na referendumu građana.
