Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Svetska banka nezadovoljna kako Beograd troši novac


Simon Gray
Šef beogradske kancelarije Svetske banke izjavio je da bi Srbija trebalo bolje da koristi zajmove umesto što traži nove i da bi Svetska banka mogla odlučiti da smanji odobrene zajmove ili ih preusmeri ka drugim zemljama. O eventualnom oduzimanju novca Srbiji Svetska banka odlučivaće nakon posete Jane Armitage, direktorke za jugoistočnu Evropu, koja je planirana za april.

Simon Gray, prvi čovek Svetske banke za Srbiju, upozorio je da su posebno problematični krediti namenjeni rehabilitaciji sistema navodnjavanja i odvodnjavanja, kao i reformi administrativnog upravljanja penzijskim fondom.

Ti krediti su odobreni još 2005. godine ali je od prve pozjamice vredne 7,6 miliona dolara do sada povučeno samo sedam odsto, a u okviru druge, u iznosu 29,5 miliona, svega nešto manje od 30 odsto sredstava.

Gray je takodje obelodanio da u ovoj godini Srbija od Svetske banke neće dobiti nijedan investicioni zajam. U toj organizaciji pojašnjavaju da je reč samo o konstataciji, a ne o kažnjavanju Srbije zbog sporog povlačenja odobrenih kredita.

“Banka je za period do 2011. godini Srbiji namenila 900 miliona dolara i od toga je već odobreno više od 800 miliona, a ostalo je da se povuče i oko 200 miliona dolara namenjenih podršci budžetu, tako da više nema prostora za odobravanje investicionih kredita“
, podsećaju u kancelariji Svetske banke.

DINKIĆ: PRIMEDBE NA MESTU


Mladjan Dinkić
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić, reagujući na izjavu predstavnika Svetske banke, ocenio je su primedbe na mestu.

“Potpuno su u pravu u Svetskoj banci jer ako nam ne trebaju krediti za navodnjavanje neka ih onda daju nekoj Gani jer to su najpovoljniji krediti za najsiromašnije“, rekao je Dinkić, naglašavajući da će premijer morati da razgovara s nadležnim ministrima i da vidi u čemu je problem.

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović krivicu za sporo povlačenje kredita Svetske banke videla je u nedostatku obučenih kadrova za vođenje projekata.

I od ranije je poznato da Srbija nije naročito ažurna u korišćenju odobrenih kredita, podseća u izjavi za Radio Slobodna Evropa Vladimir Gligorov, analitičar Bečkog instituta za medjunarodne ekonomske studije, ali uzroke ne prepoznaje tamo gde ih vidi pomenuta ministarka:

“Verovatno je više bio problem političke spremnosti da se to radi nego nedostatak obučenog kadra da to realizuje”, kaže Gligorov.

DONETI PRAVILNIK O UZIMANJU KREDITA

Ekonomista Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, smatra da bi trebalo da postoji pravilnik o uzimanju kredita:

Vladmir Gligorov
“Kredit bi trebalo povući kad postoji konkretna institucija koja ga može koristiti, koja je i tehnički i kadrovski opremljena i kad se tačno zna šta će se uraditi. Medjutim, kako radimo, čudno je da nas je Svetska banka dosad i tolerisala“, kaže Kovačević.

Svetska banka je pre nekoliko decenija imala praksu da odobrava kredite, ali ne i da kontroliše kako se oni realizuju, podseća Vladimir Gligorov i dodaje:

“Sada to više nije slučaj, tako da ako vi uzmete kredit za reformu penzijskog sistema, onda, da biste te pare koristili, morate da priložite bar projekat reforme penzijskog sistema. Kasnije, u fazi sprovodjenja projekta, imate etape nad kojima se takodje vrši nadzor. Medjutim, ako ne postoji politička volja za reformu penzionog sistema, kao i celokupnog javnog sektora – a izgleda da se o tome u Srbiji radi - onda od kredita do realizacije prosto prodje mnogo vremena ili prosto od toga ne bude ništa”, kaže Gligorov.

Milan Kovačević ukazuje i na preklapanje nadležnosti mnogih ministarstava u Vladi, što dovodi do neefikasnosti i opšte neodgovornosti.

“Vidite da je tu velika zbrka. Ministarstvo za infrastrukturu je, u stvari, ministarstvo za saobraćaj, ali kad se ukaže potreba da se aktivira vodeni put, nemate nijednu instituciju koja bi se starala o vodenim putevima. Kad je reč o infrastrukturi, ako pogledate Nacionalni investicioni plan, videćete da najviše infrastrukturnih projekata ide kroz Ministarstvo ekonomije, ali videćete da i u drugim ministarstvima ima infrastrukture. Vlada je, dakle, napravljena previše razudjeno, sa previše ministarstava i puno preklapanja. Preklapanje ima dva problema: jedan je sukob nadležnosti koji rezultira time da se posao ne uradi valjano, a drugi, još češći, problem je da odredjenu oblast niko ne pokriva jer je ona na više mesta dotaknuta“, kaže Kovačević.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG