Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Očekivanja od švedskog predsedavanja EU


Logo švedskog predsedavanja Evropskom unijom

Švedska koja u narednih šest meseci predsedava Evropskom unijom, najavila je podršku pridruživanju Zapadnog Balkana i viznoj liberalizaciji za zemlje tog regiona. Švedska smatra da se zemlje regiona neće kretati istom brzinom već na osnovu ispunjenih kriterijuma. Šta Srbija može da očekuje od švedskog predsedavanja Unijom?

Da li će šestomesečni mandat predsedavanja Švedske Unijom za Srbiju biti period velikog pomaka na putu ka članstvu, zavisiće, pre svega, samo od njenih postupaka, mada nagoveštaji koji stižu iz Štokholma ukazuju i na drugačije tumačenje do sada, već, postignutog.

"Ja sam među onima koji misle da Srbija potpuno sarađuje sa Haškim tribunalom, ali ta saradnja još nije urodila potpunim uspehom", izjavio je, pred početak predsedavajuće uloge Karl Bilt, šef švedske diplomatije, inače dobar poznavalac prilika na Balkanu.

Karl Bildt
Očiglednu terminološku razliku u tumačenju stepena te saradnje, u odnosu na onu koju je prezentovao glavni tužilac Haškog tribunala, Bilt objašnjava ovako:

"Serž Bramerc ne koristi izraz puna saradnja. On iznosi pojedinosti, a mi u Evropskoj uniji na temelju tih pojedinosti treba da ocenimo da li je saradnja potpuna."

Da li će ovakav stav podeliti i ostale članice Unije?

Sudeći po onom što je za naš program izjavio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, malo je verovatno. Kacin kaže da je Karl Bilt poznat po tome što ima svoja mišljenja, poglede i zaključke, ali da oni nisu nikakva garancija za postizanje političkog konsenzusa:

Jelko Kacin
"Gospodin Bilt pokušava te svoje zaključke prodavati širom, naročito, zapadnog Balkana, ali je do sada u svim tim naporima bio dosta neuspešan jer se u nekim stvarima istrčavao i, jednostavno, nije imao strpljenja da prvo postigne konsenzus."

Kacin podseća da je, upravo, konsenzus uslov da se u Evropskoj uniji nešto promeni ili ostvari, a, za sada, iz Holandije ne stižu signali omekšavanja kategoričnog zahteva da se Ratko Mladić nađe u Ševeningenu:

"Holandija će promeniti svoj stav kada bude uverena da je stvarno došlo do nekih promena. Ja ne vidim mogućnost da bi Srbija mogla postati zemlja kandidat ako ne prevaziđe prvu prepreku, a to je blokada ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Sve dok se taj proces ne započne, jednostavno ne vidim nikakvih, ama baš nikakvih, mogućnosti da Srbija dobije pozitivan odaziv. Mislim da za vreme švedskog predsedavanja nisu moguće nikakve promene."

Mogućnost podnošenja kandidature za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, tokom švedskog predsedavanja, ne vidi ni Jelica Minić, iz Saveta za regionalnu saradnju:

Jelica Minić
"Naravno, za zemlje regiona je vrlo važno institucionalno vezivanje za Evropsku uniju, a to je dobijanje statusa kandidata, ali to je nešto što tek dolazi na dnevni red i pitanje je da li će tu biti učinjen neki značajan iskorak do kraja ove godine u podnošenju novih kandidatura."

Ono što je za naše sagovornike realno očekivanje jeste vizna liberalicija:

"U domenu vizne liberalizacije, mislim da je neka kritična tačka, prosto, prekoračena, i da se zaista ove zemlje kojima je to obećano – Makedonija, Srbija i Crna Gora – mogu nadati da će do vizne liberalizacije, od početka naredne godine, zaista i doći."

"Ja sam duboko ubeđen da Srbija radi dobro na implementaciji mape puta za ukidanje viza, tako da bi ukidanje viza bilo moguće ostvariti do kraja ove godine."

Pored vizne liberalizacije, još jedno, vrlo konkretno ohrabrivanje zemalja zapadnog Balkana na njihovom putu prema Evropskoj uniji, kako najavljuje Jelica Minić, stići će devetog decembra na Konferenciji posvećenoj razmatranju najvažnijih regionalnih projekata:

"Verovatno će tada u detalje biti predstavljen i Investicioni okvir za zemlje zapadnog Balkana, gde se planira objedinjavanje donatorske pomoći i u davanju bespovratne pomoći i u davanju obimnijih zajmova za regionalne projekte."
XS
SM
MD
LG