Predsednica srpskog parlamenta Slavica Ðukic-Dejanovic danas podnosi ostavku u timu Kliničkog centra Kragujevac koji je uz novčanu naknadu pružao savetodavne usluge kompaniji “Galenika”, dan nakon što joj je republički Odbor za rešavanje sukoba interesa izrekao meru tajnog upozorenja.
U Odboru njen postupak vide kao ohrabrenje za poštovanje njihovih preporuka, a budući da se pojedini funkcioneri koji se, pored toga što se brojnim funkcijama ili nekim potezima nalaze u sukobu interesa, ni ne obaziru na preporuke kontrolnih tela, pripremljene su izmene zakona koje bi omogućile i kazne.
“Za mene je odluka Odbora obavezujuća”, najavila je Slavica Đukić-Dejanović, pravdajući se da nije znala da je u sukobu interesa. Slobodan Beljanski, predsednik Odbora za rešavanje sukoba interesa kaže za naš program da njen potez ohrabruje da će se odluke ovakvih tela poštovati, ali nema razumevanja za njeno objašnjenje da nije bila svesna sukoba interesa:
"Za razliku od nekih drugih funkcionera, ona je pokazala respekt prema nezavisnom kontrolnom telu. Što se tiče njene izjave da je konsultovala eminentne pravnike pre nego što je zaključila ugovor, moram da kažem da je u skladu sa članom 11. Zakona o sprečavanju sukoba interesa bila dužna da, ako je bila u sumnji kako da postupi, traži mišljenje od našeg Republičkog odbora, a ne od bilo koga drugog."
Iako Republički odbor nije našao da postoji i povreda člana 13. Zakona o sprečavanju sukoba interesa koja se odnosi na neprijavljivanje podataka o izvorima prihoda funkcionera, za Nemanju Nenadića, programskog direktora Transparentnost Srbija, upravo je taj momenat u slučaju Đukić Dejanović važniji:
"Po svoj prilici gospođa Đukić-Dejanović nije prijavila uopšte ovaj oblik sticanja prihoda u svom izveštaju, naime, to se može zaključiti na osnovu onih novinskih izveštaja koje smo mogli videti. To je svakako prekršaj ozbiljnije vrste."
Kako je moguće da se čelnica najvišeg zakonodavnog tela našla u sukobu interesa pitamo portparola njene Socijalističke partije Srbije Đorđa Milićevića:
Funkcioneri uglavnom poštuju mere
Foto: Vesna Anđić"Ja mogu da vam kažem da sam ubeđen da je ona u tom trenutku razmišljala o onom profesionalnom aspektu, želeći kao stručna i kao kompetentna ličnost da učini što je moguće, odnosno da pomogne u toj oblasti, tako što će se angažovati u toj oblasti. Ne verujem da je u tom trenutku i razmišljala da bi se posle mogla naći i u sukobu interesa."
No, za razliku od predsednice parlamenta i nedavno ministarke pravde, koja je bila u sukobu interesa članstvom u republičkoj izbornoj komisiji, a koje su odstupile sa spornih pozicija, postoje i državni funkcioneri koji umesto toga pronalaze brojna opravdanja za svoje postupke i ignorišu odluke kontrolnih tela.
Većina funkcionera ipak poštuje izrečene mere, kaže nam Slobodan Beljanski, predsednik Odbora, ali kako objasniti da praktično od volje pojedinca zavisi da li će biti izbegnut sukob interesa ili ne:
"Mislim da je najmarkantniji primer nepoštovanja naših odluka, gest same Vlade u slučaju dva državna sekretara čije smo razrešenje mi preporučili. Ja bih rekao da se u suštini takvo telo kakav je Republički odbor, pa i druga nezavisna kontrolna tela, uzimaju kao nužno zlo i da ih funkcioneri tretiraju, pre svega, kao jednu vrstu prisilne obaveze da bismo stekli legitimaciju kod Evropske unije, ili kod Evropske komisije. I otuda, kad god se može, nastoji se da se takva obaveza izbegne."
No, da su slučajevi predsednice parlamenta, ministarke pravde, a naročito državnih sekretara u ministarstvima pravde i ekonomije, te pojedinih poslanika koji su i gradonačelnici u svojim sredinama, otkriveni tek 2010, postojala bi i mogućnost sankcije.
Upravo zbog toga što kontrolna tela sada nemaju nikakve pravne mehanizme osim preporuka, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je prpremljeno poboljšanje zakona, koji će stupiti na snagu 1. januara 2010:
"Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa se, dakle, mogućnost izricanja novčanih kazni za funkcionere koji se ogreše o pravila o sprečavanju sukoba interesa, čak i krivično-pravna odgovornost za funkcionere koji ne prijave svoju imovinu. Zatim, jedan mehanizam za rešavanje pitanja nespojivosti funkcija, gde po sili samog Zakona prestaje funkcija koja je bila nespojiva – ne mora da se čeka na ostavku funkcionera ili na razrešenje."
U Odboru njen postupak vide kao ohrabrenje za poštovanje njihovih preporuka, a budući da se pojedini funkcioneri koji se, pored toga što se brojnim funkcijama ili nekim potezima nalaze u sukobu interesa, ni ne obaziru na preporuke kontrolnih tela, pripremljene su izmene zakona koje bi omogućile i kazne.
“Za mene je odluka Odbora obavezujuća”, najavila je Slavica Đukić-Dejanović, pravdajući se da nije znala da je u sukobu interesa. Slobodan Beljanski, predsednik Odbora za rešavanje sukoba interesa kaže za naš program da njen potez ohrabruje da će se odluke ovakvih tela poštovati, ali nema razumevanja za njeno objašnjenje da nije bila svesna sukoba interesa:
"Za razliku od nekih drugih funkcionera, ona je pokazala respekt prema nezavisnom kontrolnom telu. Što se tiče njene izjave da je konsultovala eminentne pravnike pre nego što je zaključila ugovor, moram da kažem da je u skladu sa članom 11. Zakona o sprečavanju sukoba interesa bila dužna da, ako je bila u sumnji kako da postupi, traži mišljenje od našeg Republičkog odbora, a ne od bilo koga drugog."
Iako Republički odbor nije našao da postoji i povreda člana 13. Zakona o sprečavanju sukoba interesa koja se odnosi na neprijavljivanje podataka o izvorima prihoda funkcionera, za Nemanju Nenadića, programskog direktora Transparentnost Srbija, upravo je taj momenat u slučaju Đukić Dejanović važniji:
"Po svoj prilici gospođa Đukić-Dejanović nije prijavila uopšte ovaj oblik sticanja prihoda u svom izveštaju, naime, to se može zaključiti na osnovu onih novinskih izveštaja koje smo mogli videti. To je svakako prekršaj ozbiljnije vrste."
Kako je moguće da se čelnica najvišeg zakonodavnog tela našla u sukobu interesa pitamo portparola njene Socijalističke partije Srbije Đorđa Milićevića:
Funkcioneri uglavnom poštuju mere
No, za razliku od predsednice parlamenta i nedavno ministarke pravde, koja je bila u sukobu interesa članstvom u republičkoj izbornoj komisiji, a koje su odstupile sa spornih pozicija, postoje i državni funkcioneri koji umesto toga pronalaze brojna opravdanja za svoje postupke i ignorišu odluke kontrolnih tela.
Većina funkcionera ipak poštuje izrečene mere, kaže nam Slobodan Beljanski, predsednik Odbora, ali kako objasniti da praktično od volje pojedinca zavisi da li će biti izbegnut sukob interesa ili ne:
"Mislim da je najmarkantniji primer nepoštovanja naših odluka, gest same Vlade u slučaju dva državna sekretara čije smo razrešenje mi preporučili. Ja bih rekao da se u suštini takvo telo kakav je Republički odbor, pa i druga nezavisna kontrolna tela, uzimaju kao nužno zlo i da ih funkcioneri tretiraju, pre svega, kao jednu vrstu prisilne obaveze da bismo stekli legitimaciju kod Evropske unije, ili kod Evropske komisije. I otuda, kad god se može, nastoji se da se takva obaveza izbegne."
No, da su slučajevi predsednice parlamenta, ministarke pravde, a naročito državnih sekretara u ministarstvima pravde i ekonomije, te pojedinih poslanika koji su i gradonačelnici u svojim sredinama, otkriveni tek 2010, postojala bi i mogućnost sankcije.
Upravo zbog toga što kontrolna tela sada nemaju nikakve pravne mehanizme osim preporuka, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je prpremljeno poboljšanje zakona, koji će stupiti na snagu 1. januara 2010:
"Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa se, dakle, mogućnost izricanja novčanih kazni za funkcionere koji se ogreše o pravila o sprečavanju sukoba interesa, čak i krivično-pravna odgovornost za funkcionere koji ne prijave svoju imovinu. Zatim, jedan mehanizam za rešavanje pitanja nespojivosti funkcija, gde po sili samog Zakona prestaje funkcija koja je bila nespojiva – ne mora da se čeka na ostavku funkcionera ili na razrešenje."
