Zdravstvo bez ministra, ali u štrajku. Prosvetari podeljenju u obustavi rada. Policajajci u štrajku. Nimalo optimistična socijalna slika Srbije. Revolt proizilazi iz ogorčenosti. Male plate i loši uslovi rada.
Tražeći poboljšanje materijalnog položaja predstavnici Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije predali su zahteve Vladi Srbije traže povećanje plate za 14,5 odsto i korekciju koeficijenta za obračun plata.
“Mi smo tražili da imamo povećanje od 7 posto na ovih sedam ipo posto što je već povećano to bi bilo 14, 5 odsto ove godine.To bi bilo samo pola od onoga koliko su nam realne zarade opale. Naše realne zarade su opale za 30 odsto. Prinuđeni smo da dođemo i da nas ovako policija čuva kao da smo kriminalci”, požalila se predsednica Sindikata Branislava Plančak.
Da apsurd bude veći upravo ti policajaci i službenici njih oko 13.000 nekoliko dana ranije tražilo je izmene zakona o policiji i opremanje policijskih službenika odećom i obućom.
Ekonomske muke zaposlenih zajednički je imenitelj svih protesta. Zaposleni u zdravstvu kažu da u datim okolnostima zdravstvo gubi svoju etičnost i svoj osnovni cilj a to je da pomogne ljudima.
Na organizovanje protesta zaposleni u zdravstvu su prinuđeni. Po zakonu, ne mogu da obustave rad.
Rok od sedam dana
Međutim u pojedinim zdravstvenim ustanovama i domovima zdravlja članovi sindikata zdravstva „Nezavisnost” su u podne dvanaest, tridesetak minuta ostavili pacijente da čekaju u hodnicima.
Zdravstveni radnici u štrajku, 9. februar 2011Sindikat uporno najavljuje za 21. februar štrajk u zdravstvenoj delatnosti., kaže Zoran Ilić predstavnik sindikata zdravstva „Nezavisnost”.
„Ako u roku od sedam dana ne sednemo za pregovarački da nam ne ostavljaju mogućnost već da pokrenemo malo veći protest, pa evenutalno i štrajk, koji mi u zdravstvu ne želimo. Jer država sama treba da se zapita-ako kultura, zdravstvo policija prosveta štrajkuju, gde nas to vodi”, kaže Zoran Ilić.
Kako je zdravstvo odnedavno bez ministra Tomice Milosavljevića, koji je 8 godina u četri vlade „upravljao belim mantilima” oglasio je ministar rada i socijalne zaštite Rasim Ljajić.
“Poruka jeste da sednemo, dogovaramo i tražimo realna rešenja i da se konačno pružimo onoliko koliko smo dugi. Idealno bi bilo da mi možemo svima da povećamo i plate i penzije, ali nažalost mi tih para nemamo. I svi oni koji protestuju i štrajkuju moraju da da pregovaraju”, kaže ministar Ljajić.
Istraživanja pokazuju da su građani Srbije nezadovoljni svime i svačim. Organizovano izražavanje nezadovoljstva preti da postane spontani bunt.
“Dakle neorganizovanog protesta, koji se pominje u nekim političkim krugovima. Niko ne uzima tu mogućnost u obzir a ona je nešto što predstavlja veliku opasnost za ovu državu i ovo društvo.Ono što se dešava u Tunisu i Egitpu nije daleko od nas niti su sulovi života dosta različiti. Kada stvari posmatramo u tom kontekstu onda možemo reći da je dobro dok su štrajkovi organizovani”, upozorava sociolog Srećko Mihajlović.
Tražeći poboljšanje materijalnog položaja predstavnici Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije predali su zahteve Vladi Srbije traže povećanje plate za 14,5 odsto i korekciju koeficijenta za obračun plata.
“Mi smo tražili da imamo povećanje od 7 posto na ovih sedam ipo posto što je već povećano to bi bilo 14, 5 odsto ove godine.To bi bilo samo pola od onoga koliko su nam realne zarade opale. Naše realne zarade su opale za 30 odsto. Prinuđeni smo da dođemo i da nas ovako policija čuva kao da s
Naše realne zarade su opale za 30 odsto. Prinuđeni smo da dođemo i da nas ovako policija čuva kao da smo kriminalci”, požalila se predsednica Sindikata Branislava Plančak.
Da apsurd bude veći upravo ti policajaci i službenici njih oko 13.000 nekoliko dana ranije tražilo je izmene zakona o policiji i opremanje policijskih službenika odećom i obućom.
Ekonomske muke zaposlenih zajednički je imenitelj svih protesta. Zaposleni u zdravstvu kažu da u datim okolnostima zdravstvo gubi svoju etičnost i svoj osnovni cilj a to je da pomogne ljudima.
Na organizovanje protesta zaposleni u zdravstvu su prinuđeni. Po zakonu, ne mogu da obustave rad.
Rok od sedam dana
Međutim u pojedinim zdravstvenim ustanovama i domovima zdravlja članovi sindikata zdravstva „Nezavisnost” su u podne dvanaest, tridesetak minuta ostavili pacijente da čekaju u hodnicima.
„Ako u roku od sedam dana ne sednemo za pregovarački da nam ne ostavljaju mogućnost već da pokrenemo malo veći protest, pa evenutalno i štrajk, koji mi u zdravstvu ne želimo. Jer država sama treba da se zapita-ako kultura, zdravstvo policija prosveta štrajkuju, gde nas to vodi”, kaže Zoran Ilić.
Kako je zdravstvo odnedavno bez ministra Tomice Milosavljevića, koji je 8 godina u četri vlade „upravljao belim mantilima” oglasio je ministar rada i socijalne zaštite Rasim Ljajić.
“Poruka jeste da sednemo, dogovaramo i tražimo realna rešenja i da se konačno pružimo onoliko koliko smo dugi. Idealno bi bilo da mi možemo svima da povećamo i plate i penzije, ali nažalost mi tih para nemamo. I svi oni koji protestuju i štrajkuju moraju da da pregovaraju”, kaže ministar Ljajić.
Istraživanja pokazuju da su građani Srbije nezadovoljni svime i svačim. Organizovano izražavanje nezadovoljstva preti da postane spontani bunt.
“Dakle neorganizovanog protesta, koji se pominje u nekim političkim krugovima. Niko ne uzima tu mogućnost u obzir a ona je nešto što predstavlja veliku opasnost za ovu državu i ovo društvo.Ono što se dešava u Tunisu i Egitpu nije daleko od nas niti su sulovi života dosta različiti. Kada stvari posmatramo u tom kontekstu onda možemo reći da je dobro dok su štrajkovi organizovani”, upozorava sociolog Srećko Mihajlović.
