Dostupni linkovi

Mnogi su najavljivali vrelu štrajkačku jesen, ali po svemu sudeći nezadovoljstvo radnika u Srbiji eksplodiralo je i ranije. Jedan za drugim nižu se incidenti koje izazivaju očajni radnici nekada uspešnih, a sada preduzeća prepuštenih u privatne ruke. Radnici su spremni na sve kako bi ukazali na svoju nesreću.

Međunarodni vozovi na pruzi Beograd-Niš u ponedeljk i utorak nisu nesmetano saobraćali. Na putu su ih zaustavili radnici preduzeća “Prvi maj” iz Lapova, koji su tražili pregovore sa većinskim vlasnikom ove privatizovane firme. Pošto sa gazdom godinama nije bilo moguće ostvariti kontakt, obratili su se Ministarstvu rada i socijalne politike, a kada ni tada nisu privukli pažnju odlučili su se na korak koji nije mogao da ostane neprimećen. Sa njima je bio naš Branko Vučković:

“Nemamo posao, nemamo para, nemamo hleba, a tajkuni su uzeli našu fabriku, uzeli je za džabe, uzeli nam posao – odneli su sve.”
“Mi radnici nemamo hleba da jedemo i ne znamo šta ćemo dalje.”
Uzroci ovakvih procesa jesu privatizacije koje imaju za cilj da se unište preduzeća.


Jugoslav Ristić, predsednik kragujevačkog Gradskog veća Samostalnog sindikata, kaže da je novi talas radničkog nezadovoljstva izazvan kolapsom u kome su se našla privatizovana preduzeća, čiji novi vlasnici nisu učinili ništa da povećaju proizvodnju i obezbede posao za zaposlene:

“Uzroci ovakvih procesa jesu privatizacije koje imaju za cilj da se unište preduzeća, a ne da zadrže delatnost, čime pojedinci stiču enorma bogatstva, tako što iz tih preduzeća odstrane radnike, a zadrže imovinu koju kasnije pretvaraju u građevinsko zemljište.”


Ugovori o privatizaciji preduzeća čiji radnici protestvuju predviđali su pozamašna investiciona ulaganja, modernizaciju proizvodnih kapaciteta, proširenje proizvodnje i sigurne zarade. Ispostavilo se da su te odredbe mrtvo slovo na papiru, koje novi vlasnici nisu ispoštovali, zbog čega radnici traže ispunjavanje ugovornih obaveza ili temeljno preispitivanje procesa privatizacije:

Štrajk radniak preduzeća "Prvi maj"
“Tražimo da li ima nekoga u ovoj državi da zaštiti ovo malo muke i fabrike kako bismo mi bivši radnici bili kako-tako namireni jer smo na ulici.”
“Rešenje ove krize jeste da nam daju posao i da se gazde već jednom dogovore sa Vladom kako ovim ljudima izaći u susret.”

Dok radnici fabrika “1. maj” iz Lapova i “Zastava elektro” iz Rače blokiraju prugu Beograd-Niš, bivši radnici preduzeća “22 decembar” iz Kragujevca drže pod blokadom svoju bivšu firmu, tražeći preispitivanje procesa privatizacije.

Slike sa pruge još su i blage ukoliko se uporede sa onim što se poslednjih meseci događa. Najdalje je, podsećamo, otišao radnik Zoran Bulatović iz Novog Pazara koji je u znak protesta sebi nožem odsekao prst sa ruke. Opozicija tvrdi da je za takvo stanje stvari kriva vlast, a bivši ministar za rad i socijalnu politiku Slobodan Lalović kaže kako ne veruje da Vlada iz ovog problema može uspešno izaći:

“Nesumnjivo je da Srbiji ove jeseni predstoji socijalna katastrofa.”


Radnici zatekli prazne hale


Dramatične slike su skoro pa redovna pojava u zvanično najsiromašnijoj srpskoj opštini - Kuršumliji. Nako što su nedavno radnici drvnog kombinata “Kopaonik” upali i silom iz kruga fabrike izbacili tadašnjeg vlasnika, u ponedeljak je zabeležen još nedavni sličan incident. Na kraju je ipak prekipelo za više od stotinu radnika privatizovanog konfekcijskog preduzeća “7. juli” koji su posle višegodišnje borbe da ostvare pravo na zaradu provalili ulazna vrata preduzeća:

Hleba nemamo da jedemo, to niko ne zna.



“Fabrika je naša!”

Kada su probili barijeru, zatekli su ispražnjene hale u kojima nije bilo niti jedne mašine. Našem Milošu Ivanoviću su ispričali:

“Hleba nemamo da jedemo, to niko ne zna.”
“Radimo privatno.”
“Dete mi je išlo da tovari drva na kamion kako bismo imali da platimo mesečnu kiriju za školu.”


Inače, ovo konfekcijsko preduzeće je početkom 2004. godine privatizovano, ali je vlasnik nakon štrajka radnika zbog neisplaćenih zarada većinu radnika otpustio, zatvorio fabriku, a mašine rasprodao. Oko 400 radnika našlo se na ulici bez ikakvih primanja.

Šest godina o nama niko nije vodio računa.



RSE: Koliko dugo niste primali plate?

“Šest godina, dakle, šest godina o nama niko nije vodio računa.”

“Da nam barem država obezbedi neki socijalni program, da imamo neki dinar.”
“Ići ćemo do kraja, tražićemo naša prava.”

Država snosi odgovornost


U međuvremenu Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor o prodaji preduzeća “7. jul”, ali je tadašnji vlasnik i privatni preduzetnik iz Kuršumlije Bogdan Aleksić fabriku preprodao drugom licu, pa je čak mimo zakona prodao i akcije radnika. Već dve godine ovaj slučaj privatizacije nalazi se pred Trgovinskim sudom u Beogradu.

Država na ovakav način poziva radničku klasu Srbije na opštu pobunu i opšti ustanak.



Predsednik štrajkačkog odbora radnika preduzeća “7. jul” Borivoje Urošević kaže da je sva odgovornost na državi, zbog bunta radnika koji, kako ističe, preti da se proširi i radikalizuje u čitavoj Srbiji:

“Mi hoćemo da država shvati da više ne može ovako da se ponaša, da kada nešto propadne da mora da obezbedi da ljudi imaju zaposlenje i svoju egzistenciju. Čak mogu slobodno da kažem da država na ovakav način poziva radničku klasu Srbije na opštu pobunu i opšti ustanak.”


Očigledno je da će završnica privatizacije biti ispunjena incidentnim situacijama, kaže sindikalac Jugoslav Ristić. On podvlači da će sindikati svim, pa i radikalnim, sredstvima braniti interese radnika.

Prošle sedmice ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić predložio je sindikatima i poslodavcima formiranje posebnog tela koje bi se bavilo problemom radničkih štrajkova. Tada je saopštio da se u Srbiji događa oko dvadeset izuzetno radikalizovanih štrajkova. Sindikati do sada nisu odgovorili na ove pozive, uz stalna podsećanja da je država ta koja je prodavala preduzeća, te da ona mora nositi i odgovornost za to što mnogi kupci, sadašnji vlasnici, ne ispunjavaju dogovorene obaveze prema radnicima.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG