Dostupni linkovi

Očekivane kritike iz Saveta Evrope


Thomas Hammarberg
U najnovijem izveštaju komesara za ljudska prava Saveta Evrope Tomasa Hamarberga se konstatuje da Srbija treba da uloži dodatne napore za postizanje posleratne pravde i pomirenja, iskorenjivanje diskriminacije i jačanje slobode medija.

Hamarberg u izveštaju konstatuje da je Srbija preduzela važne korake da prevaziđe nasleđe nasilne prošlosti, ali upozorava zvanični Beograd na brojne propuste i poziva ga da odlučno nastavi napore u cilju unapređenja postojeće situacije.

U nadležnom ministarstvu kao da su očekivali ovakav ton u izveštaju.

“On izražava mišljenje gospodina Hamarberga i mislim da pokazuje dobro poznavanje situacije u Srbiji. Dakle, izveštaj je uravnotežen”, kaže Nenad Đurđević, direktor Uprave za ljudska i manjinska prava.

Uravnoteženost izveštaja Đurđević prepoznaje i u segmentu u kojem evropski komesar poziva na postizanje posleratne pravde i pomirenja. Hamarberg sugeriše da je potrebna veća odlučnost za efektnije ispitivanje i procesuiranje ratnih zločina i uklanjanje svih preostalih prepreka za delotvornu međudržavnu saradnju.

“On, praktično, ohrabruje vlasti u Srbiji da preduzmu dalje aktivnosti i da se pojača saradnja među državama, kako bi proces pomirenja imao jedan pozitivan odjek u javnosti”, kaže Đurđević.

Saša Gajin, sa Pravnog fakulteta Union, takođe kaže da u Savetu Evrope konstatuju napredak u ovoj oblasti, ali naglašava da je on ipak nedovoljan. Gajin, koji je i član Koalicije protiv diskriminacije, posebno se osvrće na deo izveštaja u kome se jasno naznačava da je i dalje ozbiljan problem u Srbiji – raširena homofobija, što potvrđuje i aktuelni poziv sindikata policije i jedne ekstremno desničarske organizacije – da se odloži predstojeća “Parada ponosa”.

Opasne veze

“To je nešto što je nezamislivo sa stanovišta modernih, razvijenih demokratija. S druge strane, ta spona ekstremno desničarskog elementa i monopola fizičke sile sam po sebi nas upozorava na nešto što smo u istoriji imali prilike da posmatramo kao veoma opasne veze. Trebalo bi posebno povesti računa da se te veze dalje ne razvijaju”, upozorava Gajin.

Kako na ovu udruženu inicijativu policije i desničara gledaju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava?

Sukobi desničara i policije tokom Parade ponosa u Beogradu, oktobar 2010
“Očigledno se nalazimo u jednoj neproglašenoj predizbornoj kampanji, pa različite grupe iorganizacije pokušavaju da se pozicioniraju u skladu sa tim. Nažalost, jako je loše kada se te pozicije grade na štetu drugih pojedinaca i grupa, kao što je u ovom slučaju LGBT populacija”, kaže Đurđević.

Ono što nedostaje političkom životu Srbije i što se vidi i u oblasti medija, na što skreće pažnju i organi Saveta Evrope, je činjenica što u javnom diskursu nema dovoljno mesta za ideje ljudskih prava i demokratije.

“I onda se dešava da mediji, ne samo što sami po sebi nisu dostigli određeni stepen autonomije i što se sami nisu oslobodili tog pritiska spolja – pritiska političkih snaga, već sa svoje strane sami krše prava pojedinaca, od onih osnovnih koja se odnose na privatan život, na dostojanstvo ličnosti, itd., pa do zagovaranja ideja koje su sasvim nespojive sa razvijenim demokratijama, kao što je, recimo, ta ideja da nisu svi ti koji bi trebalo da uživaju
Vukašin Obradović kaže da su kritike Hamarberga na račun medijskih sloboda u Srbiji daleko blaže od realnog stanja.
prava, nego oni koji su izabrani, oni koji čine većinu, oni koji su pravoverni", kaže Gajin.

Sa ovom tvrdnjom u potpunosti se slaže predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović koji kaže da su kritike komesara Hamarberga na račun medijskih sloboda u Srbiji daleko blaže od realnog stanja.

“Ja sam sasvim siguran da je stepen medijskih sloboda danas u Srbiji na mnogo gorem nivou nego što je ikada u poslednjih desetak godina, a možda i ranije, bio”, kaže Obradović misleći, pre svega, na kontrolu medija koja je, po njegovom sudu, dostigla zastrašujuće razmere.

“Mi se iskreno nadamo da će Vlada Srbije usvojiti kritike i preporuke Evropske komisije na medijsku strategiju, koja pokušava da otkloni te kanale uticaja na medije. Međutim, plašim se da ovde ne postoji politička volja da se medijski protor oslobodi uticaja, koji su sve jači i sve češći.”, kaže Obradović.

Pogledajte komentare (3)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG