Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Niš: Spomenik Bajramoviću ponovo na meti vandala




Ljudmila Cvetković

Uticajni magazin Tajm proglasio je Šabana Bajramovića, kralja romske muzike, jednim od najuticajnijih bluz pevača. U rodnom Nišu spomenik sa njegovom bistom skrnavi se od samog postavljanja. Za samo šest meseci čak pet puta. Poslednji u nizu je grafit mržnje „Stop ciganskom teroru”.

Za Nacionalni savet romske nacionalne manjine Srbije ovo je ekstremni primer mržnje, kaže portparol saveta Ivan Vasić.

Novi grafit na spomeniku Šabanu Bajramoviću, februar 2011
"Narod koji je najviše potcenjen, omalovažavan, ponižavan, proterivan i ubijan je romski narod. Narod koji nikada nije vodio ratove, nikada nije naneo zla drugim narodima, a istovremeno je baš najviše nepravdi učinjeno miroljubivom romskom narodu. Ovom parolom je naneta velika uvreda", prenosi nam Vasić ocenu Nacionalnog saveta Roma.

Spomenik je vlasništvo grada a da ga nije koštao ni dinara. Podigli su ga donatori, prijatelji Šabana Bajramovića. Među njima reditelj Goran Paskaljević, muzičar Goran Bregović, pevačica Esma Redžepova. Grad bi trebalo o njemu samo da brine.

Na spomeniku Šabanu Bajramoviću nedugo nakon postavljanja prvo je bilo napisano ime američkog hevimetal benda „Sleyer”, pa je potom neko na postamentu nacrtao kukasti krst.

Kukasti krst na spomenku Šabanu Bajramoviću, Niš, novembar 2010
Više od mesec i po na postamentu stoje četiri ocila i grb Srbije, a pre sedam dana dodato je žutim sprejom „slepac”, i taj natpis još stoji.

Možda bi pomogla samo jedna kamera kaže Ivan Blagojević, direktor internacionalnog džez festivala „Nišvil” i jedan od inicijatora postavljanja spomenika.

“Nišvil džez festival je predlagao drugu lokaciju jer je ova potpuno zabačena. Nišlije nisu rasisti tako da ovi ljudi, pojedinci koji to rade, jako ružnu sliku šalju o gradu i o Nišlijama koji poštuju Šabana Bajramovića. Smatramo da te ekstremne grupe i pojedinci treba da budu uslikani jednim nadzorom kamera kako ne bi bilo N.N. počinilaca i da ubuduće nikome ne pada na pamet da na ovaj način dovodi Niš u negativni kontekst”, kaže Blagojević.

Iza najpoznatijeg Nišlije ostalo je 700 pesama. Upravo je pesma Šabana Bajramovića Đelem, Đelem proglašena za zvaničnu himnu svih Roma sveta.



Olah Vince
, osnivač benda Zemlja, točak, nebo i Matice Romske, muzičar čija je muzika snažno utemeljena u obrascima kulturnog i muzičkog nasleđa Roma, misli da bi spomenik trebalo preseliti na neko drugo mesto.

„Naravno da je to čist rasizam. Mislim da je celo društvo bez obzira što je 21. vek u blagom kolapsu koji naravno proizvodi i ove efekte. Daću paralelu pošto je i spomenik Janiki Balašu jedva opstao u Novom Sadu koji je navodno tolerantniji i multinacionalan. Što se tiče romske zajednice i lično mene Šaban i oni koji su ga voleli, bez obzira da li su Romi ili šta su, ostaće u dubokom sećanju u našim srcima a ko ga ne želi ne treba ni da ga ima“, poručuje Vince.

Muzej romske kulture u Beogradu već je najavio da će podneti zvaničan zahtev autoru spomenika da se odlije još jedna kopija i smesti u Muzej, gde neće biti skrnavljen.

Pisac iz Niša Zoran Ćirić kaže da skrnavljenje spomenika predstavlja neoprostivu sramotu.

“Svi ti izrazi poput rasizma, nacizma, fašizma, ksenofobije, za ovo podneblje i za ovaj grad naprosto ne važe. Ovaj događaj je definitivan kraj svim iluzijama o nekakvoj građanskoj trpeljivosti i o mogućnosti ili bilo kakvom potencijalu da se izgradi tolerantno, iole civilizovano društvo u Srbiji, naravno i u Nišu”, kaže Ćirić.

Šaban Bajramović je legenda romske muzike čije su kompozicije izvođene na svim kontinentima. U rodnom Nišu se od samog početka odavanja pošte preminulom Bajramoviću postoji negodavanje dela građana.

Njegovo ime je ponela jedna ulica u Nišu ali uz oštre proteste i nezadovoljstvo dela građana koji žive u njoj. Niko nikada nije sankcionisan za govor mržnje prema kralju romske muzike.
XS
SM
MD
LG