Dostupni linkovi

Sete nas se oko Đurđevdana


Romi na Novom Beogradu, Foto: Zoran Glavonjić

Obeležavanje Svetskog dana Roma u Srbiji protiče u senci minulih događaja u novobeogradskom bloku, gde su bez krova nad glavnom ostali Romi čije su se bespravne barake našle na putu izgradnje objekata za Univerzijadu. Dok romska deca iz bagerima porušenog naselja gotovo nedelju dana spavaju na ledini, a njihovi roditelji uz podršku nevladinih organizacija protestima traže trajno rešenje smeštaja, vlasti organizuju prigodne manifestacije, i uz nova obećanja obeležavaju njihov dan.

“Da li znate da su Romi najčešća meta diskriminacije u Srbiji? Samo jedan od sto Roma živi duže od 60 godina!”
“Stop rasizmu! Stop fašizmu! Stop progonu Roma!“

Ovako Romi koji su ostali bez krova nad glavom pošto su njihove bespravne udžerice u Novom Beogradu porušene bagerima obeležavaju svoj dan. Dok većina dece već petu noć spava pod vedrim nebom, njihovi roditelji su se uz podršku nevladinih organizacija okupili ispred Skupštine Grada tražeći trajno rešenje smeštaja:

„Naš je zahtev da imamo krov nad glavom. I mi imamo decu koja bi volela da se školuju, da imaju svoje radno mesto, da budu obrazovani. Da ne bi jurili kantu na kantu, pa da zarade bedno parče hleba.“

„Ja bih želela da imam svoj krov nad glavom, i da bude to jednom rešeno. Znači jednom, ali za sva vremena!“
„Kad bi i mi imali život kao ostali, imali redovno kupanje i mi bi izmenili život sto posto. I naša deca ne bi išla prljava.“

Romi na Novom Beogradu, Foto: Radovan Borović
Sa Romima iz naselja koje se našlo na putu izgradnji objekata za Univerzijadu bile su, pred ostalih, predstavnice nevladinih organizacija Žene u crnom i Komitet pravnika za ljudska prava Staša Zajović i Biljana Kovačević Vučo. Pored transparenata "Hoćemo u Evropu" i "Univerzijada smo svi mi", one poručuju:

“Naša osnovna ljudska dužnost je da reagujemo na užasnu nepravdu prema najsiromašnijima među siromašnima, na bahatost, osionost, neodgovornost gradskih vlasti, ali i celokupne države.”

“Ovo je stvarno simptom jedne pojave, a ta pojava je rasizam u Srbiji.”

U poruci povodom Svetskog dana Roma, najozbiljniju zabrinutost zbog prisilnog raseljavanja pripadnika ove zajednice izrazili su i predstavnici Ujedinjenih nacija u Srbiji. V.d. stalnog koordinatora UN-a Lenart Kotsalainen:

“Tim UN priznaje pravo gradskih vlasti da završe neophodne infrastrukturne projekte u Beogradu, ali prisilno raseljavanje nije moguće smatrati nuspojavom razvoja. Sada je potrebna hitna akcija da bi se ovoj zajednici obezbedio smeštaj i pristup osnovnim socijalnim uslugama.”


Radna grupa za zbrinjavanje Roma iz nehigijenskih naselja usvojila je danas strategiju koja predviđa popis svih građana romske nacionalnosti koji žive u tim naseljima kao i etapno uklanjanje nelegalnih objekata. Nakon prvog sastanka, saopšteno je da će u saradnji sa centrima za socijalni rad i gradskim opštinama popis početi "u što skorijem roku".

I dok Romi, u zemlji koja je na čelu evropske dekade Roma, čekaju novi krov nad glavom, pojedini predstavnici vlasti, umesto rešavanja njihovih problema, organizuju najrazličitije prigodne manifestacije. Tako je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas u jednoj Osnovnoj školi otvarao izložbu sa fotografijama stradanja Roma u Drugom svetskom ratu, dok je ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić najboljim učenicima romske nacionalnosti iz čitave Srbije uručio 40 računara.

Neki od nagrađenih i njihovi roditelji kažu da su takvi pokloni za njih važni, ali da još uvek ne žive kao većinsko stanovništvo:

“Kad samo pogledamo medije, i kada vidimo one jadne ljude ispred skupštine grada kako se bore za egzistenciju, za krov nad glavom, shvatimo da je ovo samo manipulacija.”
“Sete nas se dva, tri puta godišnje. Oko Đurđevdana i sad.”
“Stvarno je tužno što se samo tog jednog, ili eventualno dva, tri dana u godini sete, ali šta da se kaže…”

Da je posredi svojevrsna manipulacija životima i sudbinama Roma, ministar Svetozar Čiplić pak kategorično demantuje:

“Pitanje Roma je krajnje delikatno. I u političkom i u ljudskom smislu nema tog ko bi se usudio, pogotovo u Srbiji, da manipuliše pitanjem Roma. Ono što državi možda možemo da prebacimo je da, s obzirom na period od 300 godina segregacije ne čini mnogo, ali od kada čini, a to je praktično organizovano od 2005., ona se zaista istinski i svojski trudi da to radi.”

Mislim da smo stihijski prilazili ovom problemu, da je on rešavan od 8. aprila do 8. aprila, da je rešavan od izbora do izbora.
Jedan drugi ministar u Vladi ipak je drugačijeg mišljenja. Rasim Ljajić u Domu narodne skupštine pred okupljnim Romima priznaje:

“Mislim da smo stihijski prilazili ovom problemu, da je on rešavan od 8. aprila do 8. aprila, da je rešavan od izbora do izbora. I mislim da kada bismo pitali pripadnike romske zajednice, sasvim bi sigurno želeli da izbori budu svakih šest meseci.”


Iako prema zvaničnoj statistici u Srbiji živi 108.000 Roma, nezvanični podaci ukazuju da je taj broj i do pet puta veći. O njihovom teškom položaju, ali i rasizmu bez tendencije opadanja svedoče i poslednja događanja u Nišu, gde žitelji Južnog bulevara danima protestuju zbog predloga da njihova ulica dobije naziv po nedavno preminulom kralju romske muzike Šabanu Bajramoviću. Na Svetski dan Roma najavljuju prikupljanje potpisa protiv promene naziva Bulevara po celom gradu:

Šaban Bajramović
“U našoj ulici žive isključivo Srbi, što uopšte nije bitno, ali znači nema Roma u našoj ulici. Naša ulica je kilometar daleko od mesta gde je živeo i radio Šaban Bajramović. Ta muzika možda vas dotiče, ali nas ne. Niti je slušamo, niti je volimo. Dodelite mu neku kulturnu ustanovu. Pomenite Narodno pozorište, promenite muzičku školu.”

Najoštriji protesti stanovništva organizuju se u gotovo svim naseljima koja se samo spomenu kao mesto eventualnog preseljenja Roma. Državni sekretar u ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić na pitanje kako se posle svega oseća u Danu Roma na kraju odgovara:

„Kao i prethodnih dana, iskreno, nesrećno. Jer u zemlji u kojoj živim postoje ljudi koji žive u nečovečnim uslovima.“
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG