Sa koliko novca raspolažu političke partije i kako su ga stekli, to je u Srbiji jedna od bolje čuvanih tajni. Finansiranje stranaka izvan svake je kontrole, što je zapravo i generator korupcije, pokazuju gotovo sve domaće i međunarodne analize i istraživanja.
Vlast kao da sebe stidljivo prepoznaje u ovakvim kvalifikacijama, i sada u novom zakonskom predlogu, želi da spreči korupciju. Predviđa da uvede oštre kazne za kršenje zakona.
„Zakonom koji uređuje finasiranje političkih aktivnosti precizno smo definisali pravila koja će sa jedne strane da spreče neprimeren uticaj napolitičke aktere a sa druge strane da obezebede da svi politički subjekti pod jednakim uslovima dobiju neophodna finansijska sredstva za svoj rad. Sprečavanjem korupcije u sferi političke aktivnosti izuzetno je značajno iz razloga što političke stranke predstavljaju najvažnije organizacije demokratskog uređenja”, tvrdi premijer Mirko Cvetković.
Predlog zakona jeste dobra osnova da se napravi red, ali je pitanje koliko će se on i kako primenjivati? Javna je tajna da tajkuni"za svaki slučaj" finansiraju sve veće političke partije u Srbiji.
Ministarka pravde Snežana Malović navodi da je cilj zakona da najšira javnosti ima uvid u izvore finansiranja političkih subjekata i njihovih aktivnosti.
Snežana Malović„Prilikom izrade predloga zakona trudili smo se da ostavrimo svoj osnovni cilj a to je da se uredi način finasiranja političkih subjekata i verujem da sve odredbe tog zakona streme tom cilju. Da li se može uzimati zajam od drugih subjekata a da to nebudu banke. Naš stav je da to bude isključivo od banaka”, kaže Malović.
Ništa neobično je čuti ovakve stavove. Nikako da se čuje koji su to drugi izvori iz takozvane “sive zone” do sada finansirali stranke. Gotovo sve se u smatraju produženom rukom tajkunskih ili raznih drugih interesa. Doduše po važećim zakonima nije moguće finansirati ni elementarnu stranačku kampanju.
Nedovoljno precizna rešenja
Nemanja Nenadić iz “Transparentnosti Srbija” kaže da je dobro što će zakon biti donet ali da još uvek ima nejasnoća koje mogu otvoriti prostor za korupciju i izbegavanja zakonskih obaveza.
“Ima stvari koje bi morale da se pojasne. Jedne od njih je svakako pitanje zajmova. Dakle, da li političke stranke mogu da uzimaju zajmove od banaka i drugih finansijskih institucija. Posebno je važno uzimanje sredstava za svrhu izborne kampanje”, upozorava Nenadić.
Kako to obično biva pojedina rešenja su i projektovana kao nedovoljno precizna, pa tako nije utvrđeno rešenja o izbornom jemstvu, jer stranke treba da polaže jemstvo u visini 20 odsto ukupnih sredstava, koje će uzeti iz državnog budžeta za kampanju.
“Tehnički je nemoguće izračunati u trenutku podnošenja kandidature koliko je iznos jemstva jer neznate koliko će biti podnosilaca liste a dvadest odsto novca se deli na sve podnosioce liste”, naglašava ovo kao nelogičnost poslanik LDP-a Nenad Milić.
Predlog ne precizira medijske propise, odnosno oglašavanje stranaka, pre svega u elektronskim medijima, koji se smatraju glavnim osloncem i servisom za političku i finanisijsku korupciju uoči izbora.
Agencija za borbu protiv korupcije, koja se još uvek bori sa kadrovskim i tehničkim zahtevima za rad, sada može da zatraži od državnog revizora da obavi reviziju finansijskih izveštaja političkih subjekata.
„Ni na koji način se ne uskraćuje ničija nezavisnost, kao što ne može ni agenciji da se ograniči pravo da ustupa predmete nadležnim organima kada se radi o stvarima iz njihove nadležnosti. To podrazumeva ustupanje predmeta, policiji, tužilaštvu, sudovima”, kaže direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković.
Javna je tajna da Srbijom vlada 10-tak, tajkuna koji kontrolišu politički život, sve parlamentarne stranke i najveći deo medija. Prethodnih godina postoje ozbiljne zamerke Evrope vezane za nedovoljnu transparentnost finansiranja političkih partija u Srbiji.
Kakav god da se donese zakon pitanje je kako će se on sprovoditi i ko će koga kontrolisati.
Vlast kao da sebe stidljivo prepoznaje u ovakvim kvalifikacijama, i sada u novom zakonskom predlogu, želi da spreči korupciju. Predviđa da uvede oštre kazne za kršenje zakona.
„Zakonom koji uređuje finasiranje političkih aktivnosti precizno smo definisali pravila koja će sa jedne strane da spreče neprimeren uticaj na
Javna je tajna da tajkuni"za svaki slučaj" finansiraju sve veće političke partije u Srbiji.
Predlog zakona jeste dobra osnova da se napravi red, ali je pitanje koliko će se on i kako primenjivati? Javna je tajna da tajkuni"za svaki slučaj" finansiraju sve veće političke partije u Srbiji.
Ministarka pravde Snežana Malović navodi da je cilj zakona da najšira javnosti ima uvid u izvore finansiranja političkih subjekata i njihovih aktivnosti.
Ništa neobično je čuti ovakve stavove. Nikako da se čuje koji su to drugi izvori iz takozvane “sive zone” do sada finansirali stranke. Gotovo sve se u smatraju produženom rukom tajkunskih ili raznih drugih interesa. Doduše po važećim zakonima nije moguće finansirati ni elementarnu stranačku kampanju.
Nedovoljno precizna rešenja
Nemanja Nenadić iz “Transparentnosti Srbija” kaže da je dobro što će zakon biti donet ali da još uvek ima nejasnoća koje mogu otvoriti prostor za korupciju i izbegavanja zakonskih obaveza.
“Ima stvari koje bi morale da se pojasne. Jedne od njih je svakako pitanje zajmova. Dakle, da li političke stranke mogu da uzimaju zajmove od banaka i drugih finansijskih institucija. Posebno je važno uzimanje sredstava za svrhu izborne kampanje”, upozorava Nenadić.
Kako to obično biva pojedina rešenja su i projektovana kao nedov
Predlog ne precizira oglašavanje stranaka, pre svega u elektronskim medijima, koji se smatraju glavnim osloncem i servisom za političku i finanisijsku korupciju uoči izbora.
“Tehnički je nemoguće izračunati u trenutku podnošenja kandidature koliko je iznos jemstva jer neznate koliko će biti podnosilaca liste a dvadest odsto novca se deli na sve podnosioce liste”, naglašava ovo kao nelogičnost poslanik LDP-a Nenad Milić.
Predlog ne precizira medijske propise, odnosno oglašavanje stranaka, pre svega u elektronskim medijima, koji se smatraju glavnim osloncem i servisom za političku i finanisijsku korupciju uoči izbora.
Agencija za borbu protiv korupcije, koja se još uvek bori sa kadrovskim i tehničkim zahtevima za rad, sada može da zatraži od državnog revizora da obavi reviziju finansijskih izveštaja političkih subjekata.
„Ni na koji način se ne uskraćuje ničija nezavisnost, kao što ne može ni agenciji da se ograniči pravo da ustupa predmete nadležnim organima kada se radi o stvarima iz njihove nadležnosti. To podrazumeva ustupanje predmeta, policiji, tužilaštvu, sudovima”, kaže direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković.
Javna je tajna da Srbijom vlada 10-tak, tajkuna koji kontrolišu politički život, sve parlamentarne stranke i najveći deo medija. Prethodnih godina postoje ozbiljne zamerke Evrope vezane za nedovoljnu transparentnost finansiranja političkih partija u Srbiji.
Kakav god da se donese zakon pitanje je kako će se on sprovoditi i ko će koga kontrolisati.
