Ove godine, građani Srbije još lošije su ocenili učinak svoje Vlade u borbi protiv korupcije, nego prošle. O tome svedoči Vladimir Goati, predsednik Transparency International.
„Prosečna ocena učinka Vlade se pogoršala u odnosu na prošlu godinu, kada takođe nije bila slavna - sa 2,38 na 2,24“, kaže Goati.
Po mišljenju građana Užica najkorumpiranije su političke partije, političari i pravosuđe:
Prema GALUP-ovom istraživanju, građani Srbije su i sami priznali da su davali mito, čija se prosečna vrednost, sa 164 evra prošle, povećala na 255 evra ove godine.
Korumpcionarska infrastruktura
Već godinama Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, upozorava na to ko su glavni generatori korupcije.
„Političke stranke, sprega između tajkuna i vrhova političkih stranaka i delova kriminala. Oni su napravili korumpcionarsku infrastrukturu preko koje funkcioniše vlast u Srbiji, koja je potpuno neodgovorna. U međuvremenu su napravili ozbiljnu kontrolu medija, tako da nema nikakvog pritiska javnosti. To sve su sasvim dobre prilike za nesmetano funkcionisanje sistemske korupcije, odnosno vlasti koja na tome počiva. Naša vlast je potpuno nekontrolisana“, kaže Barać.
William S. InfanteWilliam Infante, stalni koordinator Kancelarije Ujedinjenih nacija u Srbiji, svedoči o tome da je u Srbiji snažna sprega partijskih krugova i krugova krupnog biznisa.
„Mi znamo da političke partije u Srbiji uživaju podršku krupnog biznisa. Ono, međutim, što je važno, jeste da Srbija ulaže napore da tome stane na put. Primera radi, trenutno imamo predlog zakona o finansiranju političkih partija koji će, nadamo se, biti usvojen iduće godine. To, razume se, neće rešiti problem jer usvajanje zakona samo po sebi i ne može da ga reši. Dakle, od toga da li će se zaista primenjivati Zakon o finansiranju političkih partija, zavisiće da li ćemo izaći iz kruga političke arbitrarnosti i političke patronaže iz partijske uzurpacije institucija“, kaže Infante.
Na to da su partije rasparčale državu i blokirale rad njenih institucija, upozorava i Zoran Stojiljković, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
„Mi smo dramatičan primer zarobljene države u kojoj iza svih procedura i odluka stoje neformalni centri moći i ljudi iza pozornice, od korporativnog kapitala domaćih i krupnih biznismena. To je krug u kome se donose odluke. Čak ima i pojave - partije u zakup -, gde možete da dobijete podršku ili da manipulišete nekom manjom partijskom grupom, da obezbedite, da nekim podzakonskim odredbama ili uredbama, nešto važi“, navodi Stojiljković.
Poverenje građana u političare toliko je opalo, da se može uporediti sa Miloševićevom 1997. i 1998. godinom, upozorio je Stojiljković.
Za proteklih 10 godina demokratske tranzicije u Srbiji, uprkos sijasetu korupcionarskih afera i činjenici da je svaka četvrta privatizacija bila sumnjiva, ni jedan visoko pozicionisani državni funkcioner nije ni optužen, a kamoli osuđen:
„Ako neko iz vrha političke piramide bude osuđen za korupciju, što bi onda snagom primera delovalo, tek onda možemo razmišljati o nečemu što su efekti prevencije i edukacije.“
„Prosečna ocena učinka Vlade se pogoršala u odnosu na prošlu godinu, kada takođe nije bila slavna - sa 2,38 na 2,24“, kaže Goati.
Po mišljenju građana Užica najkorumpiranije su političke partije, političari i pravosuđe:
Prema GALUP-ovom istraživanju, građani Srbije su i sami priznali da su davali mito, čija se prosečna vrednost, sa 164 evra prošle, povećala na 255 evra ove godine.
Korumpcionarska infrastruktura
Već godinama Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, upozorava na to ko su glavni generatori korupcije.
„Političke stranke, sprega između tajkuna i vrhova političkih stranaka i delova kriminala. Oni su napravili korumpcionarsku infrastrukturu preko koje funkcioniše vlast u Srbiji, koja je potpuno neodgovorna. U međuvremenu su napravili ozbiljnu kontrolu medija, tako da nema nikakvog pritiska javnosti. To sve su sasvim dobre prilike za nesmetano funkcionisanje sistemske korupcije, odnosno vlasti koja na tome počiva. Naša vlast je potpuno nekontrolisana“, kaže Barać.
„Mi znamo da političke partije u Srbiji uživaju podršku krupnog biznisa. Ono, međutim, što je važno, jeste da Srbija ulaže napore da tome stane na put. Primera radi, trenutno imamo predlog zakona o finansiranju političkih partija koji će, nadamo se, biti usvojen iduće godine. To, razume se, neće rešiti problem jer usvajanje zakona samo po sebi i ne može da ga reši. Dakle, od toga da li će se zaista primenjivati Zakon o finansiranju političkih partija, zavisiće da li ćemo izaći iz kruga političke arbitrarnosti i političke patronaže iz partijske uzurpacije institucija“, kaže Infante.
Na to da su partije rasparčale državu i blokirale rad njenih institucija, upozorava i Zoran Stojiljković, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
„Mi smo dramatičan primer zarobljene države u kojoj iza svih procedura i odluka stoje neformalni centri moći i ljudi iza pozornice, od korporativnog kapitala domaćih i krupnih biznismena. To je krug u kome se donose odluke. Čak ima i pojave - partije u zakup -, gde možete da dobijete podršku ili da manipulišete nekom manjom partijskom grupom, da obezbedite, da nekim podzakonskim odredbama ili uredbama, nešto važi“, navodi Stojiljković.
Poverenje građana u političare toliko je opalo, da se može uporediti sa Miloševićevom 1997. i 1998. godinom, upozorio je Stojiljković.
Za proteklih 10 godina demokratske tranzicije u Srbiji, uprkos sijasetu korupcionarskih afera i činjenici da je svaka četvrta privatizacija bila sumnjiva, ni jedan visoko pozicionisani državni funkcioner nije ni optužen, a kamoli osuđen:
„Ako neko iz vrha političke piramide bude osuđen za korupciju, što bi onda snagom primera delovalo, tek onda možemo razmišljati o nečemu što su efekti prevencije i edukacije.“