Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srpski političari sa lošim primerom za građane


Srpski parlamet, arhivska fotografija, foto: Vesna Anđić
Pojedini srpski političari ovih dana slobodno su se izjašnjavali da poseduju lično naoružanje. I neki članovi sadašnje vlade priznali su da imaju pištolje, ali da ih, navodno, ne nose. Javnost u Srbiji ocenjuje da političari na taj način šalju veoma lošu poruku građanima.

Političari u Srbiji ranije se nisu libili da priznaju da kod kuće ili uz sebe imaju po pištolj, pa je Velimir Ilić, ministar u prošloj vlasti, svojevremeno izjavio da je cela vlada posle petooktobarskih promena bila naoružana. Na spisku poznatih koji danas imaju pištolje i dozvole su političari, tajkuni, pevači i druge javne ličnosti. U nedavnoj novinskoj anketi nekoliko ministara iz aktuelne vlade izjavilo je da poseduju oružje.

Dragan Šutanovac, Milutin Mrkonjić, Slobodan Milosavljević, Rasim Ljajić i Oliver Dulić potvrdili su da imaju pištolje, ali da ih ne nose. Beograđane smo pitali da li bi političari trebalo da budu naoružani.



Iako u poslednje vreme političari nerado govore o ličnom naoružanju to je ipak nedavno učinio Velimir Ilić, nekoliko trenutaka nakon što ga je fizički napao prolaznik u centru Beograda.

"A mnogi su se smejali kada sam rekao da nosim oružje! Evo sada nisam poneo pištolj. I zar je greh ovakvog huligana lišiti života? Kada on mene rešava mog života", izjavio je nedavno Ilić.

Ipak, čini se da je Ilić posle ovakve izjave shvatio grešku i postao je možda prvi političar koji se odrekao pištolja, jer ga je zajedno sa dozvolom za nošenje oružja vratio policiji.

Poklanjanje oružja ministrima i poslanicima nekada je bila gotovo moda, pa se zna da je Dušan Mihajlović, prvi ministar policije posle pada režima Slobodana Miloševića, poklonio pištolje sa ugraviranom posvetom svim članovima vlade, od kojih je samo četvoro odbilo taj dar.

Sociolog Ratko Božović, za RSE kaže da nema nikakvog smisla da srpski političari budu naoružani i da posedovanjem oružja šalju lošu poruku građanima.
Ratko Božović

"Kada on kaže „Hoću da imam pištolj“, on kaže da živi u društvu u kom vladaju haos, nasilje i bezakonje. Tamo gde nema tih atrubuta društva, nema nikakve potrebe da političar ima naoružanje. To je loš primer za jednu orjentaciju i skalu vrednosti, to je previše arhaično za modernitet i dogovornost jednog političara", objašnjava Božović.

Prema podacima MUP-a i istraživanjima nevladinih organizacija iz 2005. godine, u privatnom posedu u Srbiji ima oko dva miliona komada vatrenog oružja, od čega je polovina u nelegalnom posedu.


Puška iz prvog čina neminovno u epilogu


Mirjana Dokmanović, iz Viktimološkog društva Srbije, za RSE kaže da bi političari umesto da se bave sobom, morali da rade na razoružavanju građana i suzbijanju nasilja.

"Ako imate oružje, mnogo ćete brže posegnuti za njim nego ako ga nemate. Činjenica da pištolj postoji u kući ustvari predstavlja okidač za nasilje. Ako oni koji predstavljaju državu nemaju poverenja u državne institucije koje treba da ih zaštite, šta onda mi kao građani možemo da očekujemo. Istraživanje od pre nekoliko godina pokazalo je da je najveći broj ispitanika nepoverenje u državu i njene institucije naveo kao razlog za veliku naoružanost građana", kaže Dokmanovićeva.

Veliki problem u Srbiji je i to, precizira Ratko Božović, što je oružje u tradiciji Srbije praktično deo folklora.

"Jer je to bilo sastavni deo onog što mi jesmo kao ratničko društvo, ili kao balkanska priča. To je izgleda i nešto nesvesno prisutno u potrebi ljudi da imaju naoružanje. Što bi psihoanalitičari rekli - da bi bili produženi njime. Kada neko nema sigurnost onda želi da je priušti i na takav način. Na račun toga mogli bi se sa razlogom nasmejati", smatra Božović.

A umesto odlaska u streljanu na rekreaciju, poručuje Mirjana Dokmanović, političari bi trebalo da se pozabave Zakonom o oružju i municiji.

"Prema kom svaki punoletni građanin bez ikakvih problema može da nabavi oružje, samo ako kaže da je iz nekog razloga ugrožen. Lekarska kontrola nije obavezna i, ustvari, mnogo više se traži za polaganje vozačkog ispita nego za rukovanje pištoljem", tvrdi ona.

I na kraju, zaključuje Ratko Božović, obavezno se treba setiti starog pravila:

"U svakoj predstavi u kojoj u prvom činu na zidu imamo okačenu pušku, ta puška će na kraju sigurno opaliti. Mogla bi i ta slika iz pozorišta da bude nauk za našu stvarnost."
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG