Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Pokret privrednika kao amnestija za kriminal?


Pokret privrednika, 29. septembar 2011
Hiperprodukcija političkih partija u Srbiji nije novost. Pokret privrednika nova je grupa koja će u političku arenu Srbije ući ukoliko vlast ne sprovede ozbiljne reforme.

U javnosti postoji snažno mišljenje da je formiranje Pokreta, neka vrsta amnestije za privredne kriminalce i tajkune koji su od devedestih godina ojadili srpsku privredu i građane. Naivno je verovati da privrednici u predvečerje izbora ne žele da se domognu izvršne vlasti, kako tvrdi Branislav Grujić, koordinator Pokreta privrednika Srbije.

"Mi apsolutno podržavamo državnu politiku i mislimo da ide u dobrom pravcu. Nismo zadovoljni kako se privredno ekonomske reforme sprovode i njenom brzinom. Ne tražimo krivce, nudimo rešenje. Ni jedan element u našem zalaganju nema element očuvanja sopstevnog položaja. Ponoviću
'Nismo zadovoljni kako se privredno ekonomske reforme sprovode i njenom brzinom', navodi Branislav Grujić.
još jedanput. Borba za Srbiju, a ne naše interese, jer ako Srbija bude dobra i kvalitetna sredina u kojoj se može poslovati, onda će svima nama biti lakše”, tvrdi Branislav Grujić.

U osnivačkom odboru Pokreta privrednika se nalaze Branislav Grujić iz PSP “Farman” i Dragoljub Lekić, generalni direktor kompanije “Vitro group”, Mirko Todorović, vlasnik kompanije “Todor”, predstavnici Unije poslodavaca, i nekoliko malih privrednika.

Zašto su privrednici odlučili da igraju u političkim predstavama, gde im je unapred namenjena uloga „radničkih eksploatatora”? Mirko Todorović, vlasnik kompanije “Todor”, kaže da im je stalo do očuvanja sopstevnih interesa.

"O tome, molim vas novinari, da jednom rasčistimo. Naša je pozicija očuvanje naših kompanija kroz legalne institucije sistema. Ako sačuvamo naše kompanije sačuvaćemo i radnike, sačuvati i budžet i Srbiju”, kaže Todorović.

Transferisanje ekonomske u političku moć

Pokret privrednika, 29. septembar 2011
Uspeh ostvaren kombinacijom povlašćenog položaja na tržištu i političkih veza devedesetih obeležio je privredni uzlet mnogih danas uspešnih privrednika u Srbiji. Država je više puta pokušavala da ispita kako su neki "privrednici" došli do kapitala, međutim sve se završilo na verbalnim obećanjima.

Ekonomski novinar Miša Brkić procenjuje da je inicijativa privrednika rezultat potrebe da se uspavana državna administracija prodrma. On ne misli da su privrednici okupljeni oko nove inicijative „privrednici 90-tih godina”, za koje se veže rečenica da su opljačkali narod i državu.

"Mislim da je u ovoj zemlji previše hajki i halabuke na ljude koji se bave biznisom i da je politička elita najviše kriva za tu percepciju ljudi iz poslovnih krugova.Tim ljudima ili je dozlogrdio poslovni ambijent pa su rešili da svojim jačim amangžmanom nešto promene. Tu ostaje pitanje zašto nisu do sada promenili, jer trojica od ovih koji se pominju kao osnivači su sedeli kao savetnici potpredsednice Vlade Verice Kalanović. Druga opcija je
'U suštini, sve je to pranje novca na ovaj ili onaj način. Dakle, kriminalno stečenog kapitala', kaže Stjepan Gredelj.
da je moguće da neka od političkih partija ima upliv na njihovo buduće delovanje, ali o tome će se tek suditi kada formiraju pokret”, kaže Brkić.

U Srbiji već postoji nekoliko privrednih organizacija koje se trude i koje pokušavaju da poprave stanje u privredi koliko god je moguće. Probao je i Bogoljub Karić da se bavi politikom pa završio u izbeglištvu.

Sociolog Stjepan Gredelj kaže da je inicijativa privrednika “transferisanje” ekonomske moći u političku.

"Iskreno rečeno, asocira me na Bersluskonija. To je taj tip transferisanja ekonomske moći na političku. Ja sam bio zgađen kada sam sve to pročitao. U suštini, sve je to pranje novca na ovaj ili onaj način. Dakle, kriminalno stečenog kapitala, koji hoće i mora da se legalizuje i hoće sigurno s obzirom kakve zakone imamo. Još će oni biti i veliki dobrotvori, jer eto misle na svoje podanike, ljude koje eksploatišu”, kaže Gredelj.

Oko 400.000 preduzetnika vodi posao u Srbiji, a radnici u većini slučajeva rade za iznos do 300 evra mesečno. Njihovi glasački interesi su potpuno suprotni, ako ih uopšte i ima.

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG