Dostupni linkovi

Nesvrstani imaju mesto u svetu bez blokova


Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić na međunarodnoj konferenciji, na kojoj je pokrenuta ideja za domaćinstvo skupa nesvrstanih u Beogradu,septembar 2009, foto: Vesna Anđić
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić na međunarodnoj konferenciji, na kojoj je pokrenuta ideja za domaćinstvo skupa nesvrstanih u Beogradu,septembar 2009, foto: Vesna Anđić
U Beogradu su domaće agencije objavile da je Pokret nesvrstanih odlučio da prihvati prošlogodišnju inicijativu Beograda da se 2011. u tom gradu obeleži jubilej 50 godina od osnivanja ovog pokreta. Beograd je tada bio glavni grad Jugoslavije.



Neće to biti konferencija kao što je bila ona Prva kada su bile prisutne tadašnje harizmatične vođe zemalja van dva vladajuća bloka, poput Tita, Nehrua, Nasera, Sukarna..., već skup ministara inostranih poslova zemalja koje su predsedavale Pokretom.

Danas niti ima blokovske podele sveta, niti države koja je bila domaćin prvog skupa a ni njene naslednice nisu deo nesvrstanog sveta, već kandidati ili bi hteli da budu kandidati za ulazak u evropsku porodicu.

Bivši diplomata visokog ranga, poslednji ministar spoljnih poslova Jugoslavije i specijalni izaslanik Generalnog sekretara UN u Pokretu nesvsrtanih Budimir Lončar smatra da nesvrstani koji su anticipirali postblokovski svet, imaju i danas svoje mesto. I u ovom svetu bez blokova.

„Danas smo svi u složenom, međuzavisnom svijetu, za sve ima mnogo prostora“, kaže Lončar.

Značajno je da nesvsrtani budu više integrisani nego što je to bilo ranije u drugačijim okolnostima.

„Značajno je da se nekoliko najvećih zemalja iz nesvsrtanog svijeta nalazi u G20 kao što su Indonezija, Egipat, Južna Afrika, Brazil, Arhentina...“
, kaže Lončar.

Slično razmišlja i Raif Dizdarević, bivši predsednik Predsedništva Jugoslavije i ministar inostranih poslova.

“Mislim da u ovim istorijskim uslovima u kojima dominira globalizacija u kojoj ne prolaze jednako svi, u kojoj , po pravili, lošije prolaze siromašne zemlje koje su činile i koje čine pokret nesvrstanosti, postoji potreba da se udruženo angažuju za svoje interese”
, smatra Dizdarević.

Kolizija sa evrointegracijama?


Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske integracije misli da je Pokret nesvrstanih relikt prošlosti.

Mapa zemalja članica Pokreta nesvrstanih
“Glorifikovati Pokret nesvrstavanja u 21. veku kada ste istovremeno član ili u procesu kandidature za članstvo u EU, jednostavno je kontradiktorno. Kao što je kontradiktorno imati četiri stuba u spoljnoj politici koji se na međunarodnoj sceni vrlo često konfrontiraju i čiji su pravci razvoja potpuno drugačiji (EU, SAD, Kina, Rusija)”, ocenjuje Jelena Milić.

Nasuprot tome, Dizdarević i Lončar misle da integrisanje u EU nije u koliziji sa učešćem u Pokretu nesvsrtanih. Dizdarević se seća da je njegova uloga bila upravo povezivanje tih zemalja sa tadašnjom Evropskom zajednicom.

Dizdarević kaže da su nove države u regionu u početku bagatelisale Pokret nesvrstanih ali da se to u poslednje vreme menja, jer i Hrvatska i Srbija i BiH imaju status posmatrača. Da li ga je iznenadila inicijativa Beograda?

"Nije me iznenadila. Moguće je na to gledati kao na neki taktički potez, dobijanje nekog poena, ali ja ne mislim tako. Mislim da je dobro da se to održi u Beogradu u kome je nastao Pokret"
, kaže Dizdarević.

RSE: Očekujete li da će to podržati svojim prisustvom i druge države u regionu?
Jelena Milić tvrdi kako je motiv Srbije da bude domaćin jubilarnog skupa nesvsrtanih pokušaj daljeg sprečavanja priznanja Kosova.


Dizdarević: Ja ne vidim razloga zašto ne bi. Odnosno, vidim razloge da to podrže.

Lončar, sadašnji predsednik Saveta za spoiljne poslove hrvatskog predsednika Ive Josipovića, kaže da je prirodno da „slavimo sve stvari u kojima je naša bivša zemlja igrala odlučujuću ulogu. Počev od antifašizma, pa do nesvrstanosti i dalje.

"U regionu je došlo do evolucije u međusobnim odnosima novih država. Juče su njihovi odnosi bili drugačiji, rat i sve što je on proizveo udaljavao ih je odnosno sprečavao da u prvi plan stave ono što im je zajedničko. Danas je to prevaziđeno. Dolazi u prvi plan ono što im je zajedničko. A to je duga zajednička historija i naravno u svemu tome je i nesvrstanost"
, kaže Lončar.

Međutim, Milić stvari vidi drugačije. Motiv Srbije da bude domaćin jubilarnog skupa nesvsrtanih je ne neka strateška vizija spoljne politike, već pokušaj daljeg sprečavanja priznanja Kosova.

"Apsolutno i jedino zbog Kosova. Mislim da je ovo samo još jedna preskupa i nepotrebna cena odbijanja da se odustane od pogubne politike zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu“, smatra Jelena Milić.

Većina suseda spremna da razgovara o ideji Beograda

Većina suseda spremna da razgovara o ideji Beograda

Većina bivših jugoslovenskih republika za sada je prihvatila da razmotri inicijativu Srbije da
samit Pokreta nesvrstanih, povodom 50. godišnjice osnivanja, zajedno organizuju u Beogradu.

Predsedavajući Predsedništva BiH željko Komšić, izjavio je za Betu da se lično slaže sa idejom Beograda da nekadašnje republike bivše Jugoslavije zajedno organizuju jubilarni samit
nesvrstanih, ali da konačnu odluku o tome donosi Predsedništvo BiH konsenzusom.

Komšić je istakao da je i na prošlom samitu nesvrstanih sa predsednicima Hrvatske, Srbije i Crne Gore, podržao ideju da Beograd buce domaćin samita i istakao da bi bila u tom kontekstu veoma značajna i zajednicka regionalna saradnja preduzeća na tržištima zemalja članica Pokreta nestvrstanih.

U Ministarstvu spoljnih poslova Slovenije navode da su upoznati s inicijativom Srbije i da je razmatraju, kao i da će u obzir uzeti i stav predsedavajućeg Pokreta nesvrstanih (Egipat) prema toj ideji.

Slovenački ministar spoljnih poslova Samuel žbogar izjavio je, međutim, u Njujorku da njegova zemlja neće učestvovati u obeležavanju 50. godišnjice Pokreta nesvrstanih.

U pogledu inicijativa Srbije za zajedničko organizovanje svečanosti povodom 50. godišnjice Pokreta nesvrstanih 2011. godine, Žbogar je izjavio da "Slovenija nažalost u tome neće moći učestvovati kao organizator, ali nema ništa protiv da se to organizuje u Beogradu".

Crna Gora je, takodje, spremna da razgovara o inicijativi Srbije da države regiona zajedno organizuju jubilarni samit nesvrstanih 2011. godine.

"O tome će biti reči na sastanku koji će se održati na marginama predstojeće sednice Generalne skupštine UN u Njujorku, a koji je iniciralo Ministarstvo inostranih poslova Srbije", rečeno je Beti u Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore.

Zagreb, kako je rekao portparol hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Mario Dragun, još razmatra predlog Srbije za zajedničko organizovanje samita 2011.

Bivša SFRJ bila je jedan od osnivača Pokreta čija je prva konferencija održana 1. septembra 1961. u Beogradu, a Beograd je bio domaćin Samita nesvrstanih i 1989. godine.

Nijedna od bivših jugoslovenskih republika nije članica pokreta. ali učestvuju na skupovima u svojstvu posmatrača (BiH, Crna Gora, Hrvatska, Srbija) ili kao gosti (Slovenija).
XS
SM
MD
LG