Dostupni linkovi

Vanredna vijest

U Srbiji više od milion nepismenih


Djeca u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, septembar 2010
U Srbiji ima oko milion i 350.000 stanovnika bez dana škole ili sa samo nekoliko razreda osmogodišnje. Među obrazovanima najviše je onih sa srednjom školom, a visoko obrazovanje ima svega 6,5 odsto građana. Povodom Međunarodnog dana pismenosti istražujemo - zbog čega je procenat nepismenih u Srbiji tako visok?

Srbija je ušla u 20. vek sa skoro 80 odsto nepismenih, da bi se taj broj, između dva svetska rata smanjio na 50 procenata. U periodu socijalističkog režima taj procenat je dodatno smanjivan, ali kako primećuje kulturolog Milena Dragićević Šešić, ni ta socijalistička država nije obraćala pažnju na onaj deo stanovništva koji je napuštao osnovnu školu, a koji su činili, pretežno Romi i seoska populacija.

Ti podaci, kako kaže, nikada nisu bili dostupni javnosti.

“Faktički se i krilo da nikada nije sto posto generacije upisano u osnovnu školu. Krio se i procenat dece sa
"Srbija je bila jedna mala, siromašna zemlja, pa onda kada je bio socijalistički sistem došlo je do jednog rapidnog poboljšanja u čitavom regionu, i sada se stvar naglo srozala zbog ekonomske situacije", smatra književnica Milena Marković.
posebnim potrebama. Ona nisu ni slata u školu, pa su faktički ostajala, naročito ona koja nisu u porodicama intelektualaca, bez ikakvog obrazovanja. Tek je od nedavno počelo da se vodi računa o tome i da se izlazi javno sa ciframa da, recimo, u prvi razred ne polaze sva deca u Srbiji koja su stasala za početak školovanja”
, kaže Dragićević Šešić.

Književnica Milena Marković problem sa nepismenošću u Srbiji vidi kao posledicu siromaštva.

“Zato što se desilo da se, u poslednjih dvadeset, trideset godina, situacija moći u svetu promenila, i onda su zemlje koje su, u bilo kom smislu, bile rizične grupacije, postale mnogo gore nego što bi mogle da budu. Tako da ja to ne shvatam kao neku srpsku tradiciju. Srbija je bila jedna mala, siromašna zemlja, pa onda kada je bio socijalistički sistem došlo je do jednog rapidnog poboljšanja u čitavom regionu, i sada se stvar naglo srozala zbog ekonomske situacije”, kaže Milena Marković, napominjući:

“Onog momenta kada se popravi ekonomska situacija, mislim da će moći da se radi takozvana nadgradnja.”

Komentarišući izrazito mali broj visokobrazovanih, Milena Dragičević Šešić kaže da se u Srbiji ova vrsta obrazovanja ne širi kao vrednost.

“Iako se stalno stvarala fama da jako mnogo ljudi studira, i danas se, kada se govori o univerzitetu, govori pežorativno o tome kako se prima previše studenata. Pa mi smo po svemu, pa i po broju upisanih, diplomiranih, magistranata i doktoranata, ispod devedeset odsto evropskih zemalja”
, zaključuje Dragičević Šešić.
XS
SM
MD
LG