Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Beograd neće odustati od dosadašnje politike prema Kosovu


Grafit koji je osvanuo u Beogradu nakon iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde o leglalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, 23. jul 2010.
Građani Srbije ni 15 dana pred sednicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ne znaju kakva je politika njihove vlade prema Kosovu. Kao i druge, i tema Kosova je izmeštena iz državnih institucija, premeštena u predsednički kabinet i obavijena velom tajne.

Jedino što građani znaju jeste da Srbija ima spremnu strategiju za sve moguće ishode u Ujedinjenim nacijama. Politički analitičari – kako lokalni, tako i zapadni – posle sednice Generalne skupštine svetske organizacije ne očekuju zaokret Beograda ka realnoj politici i realnim državnim interesima.

Iako je priznanje srpskog šefa Vuka Jeremića dato pre dve nedelje da se dobijanje podrške za rezoluciju Srbije na Generalnoj skupštini UN "graniči sa nemogućom misijom" bilo pročitano kao priprema javnosti za povlačenje srpske rezolucije u Ujedinjenim nacijama, izmenu teksta ili čak kao otrežnjenje i okretanje ka politici mogućeg, kosovski „libreto“ se u hodu menja, pa sada glasi da se ne razmišlja o povlačenju ili menjanju teksta rezolucije.

To je potvrdio i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kjoji je rekao da je to konačna odluka srpskog političkog vrha.

Vuk Jeremić na sednici Saveta bezbednosti UN, 3. avgust 2010.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izrazila je čak očekivanje da će srpska rezolucija imati podršku u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

“Mi očekujemo da svi oni koji su zatražili mišljenje od Međunarodnog suda pravde u Hagu zaista nemaju razloga da sada tekst nacrta rezolucije na podrže. Naravno, to je jedna teška politička borba i rezultat ćemo videti”,
kazala je ona.

Pozivajući se na izvore u vladi, lokalni mediji prenose da će Srbija na East Riveru 9. septembra biti odlučna, da ima strategiju za tri moguća ishoda u Ujednjenim nacijama i da čak i u slučaju da rezolucija ne bude usvojena, ne može mnogo da izgubi u „diplomatskoj borbi za Kosovo“.

Da Srbiju neće dočekati tako mali račun kakvom se nada potvrđuje, međutim, i balkanska agenda najsnažnije države Evropske unije. U ponedeljak u Beograd stiže nemački šef diplomatije Gvido Vestervele (Guido Westerwelle), koji će Tadiću i drugim domaćinima svakako ponoviti poznati stav Berlina da su "nezavisnost Republike Kosovo i njen teritorijalni integritet nesporne činjenice".

Treba podsetiti da je nemački šef diplomatije čim je objavljena odluka Međunarodnog suda pravde stavio na znanje da se od Srbije i Kosova očekuje konstruktivna i pragmatična politika i “okretanje ka zajedničkoj evropskoj budućnosti u interesu stanovništva obe zemlje”.

Srpska aplikacija za kandidaturu već osam meseci stoji u fioci i nije uopšte izvesno kada će biti prosleđena Evropskoj komisiji, a Nemačka još nije ratifikovala ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija potpisala sa Evropskom unijom.

Srbija nema vremena

Uprkos po Beograd nepovoljnim međunarodnim okolnostima, sagovornici Radija Slobodna Evropa ne veruju da će Srbije odustati od dosadašnje politike prema Kosovu.

Neodustajanje od rezolucije koju je predala Svetskoj organizaciji može Srbiju skupo koštati, smatra politički analitičar Dušan Janjić, a o kosovsku strategiju vlade ovako opisuje:

“Njihova politika je da se iskoristi Kosovo i da se ozvaniči predsednički sistem, da se, zapravo, suspenduje Ustav, tako da je jedino što je bilo važno na toj Skupštini bilo prisustvo Tadića gde je on otvoreno rekao da pitanje Kosova dolazi u ruke njegovog kabineta”,
kaže Janjić.

Zasedanje Generalne skupštine UN, iz arhive
Upitan šta bi bila najracionalnija politika Beograda u sadašnjim međunarodnim okolnostima, William Montgomery, nekadašnji američki ambasador u Hrvatskoji i Srbiji, za Radio Slobodna Evropa kaže:

“Ako se pođe od toga da se ne mogu promeniti međunarodne okolnosti, kao što ne mogu, najprihvatljivija ideja bi bila da se uz formalno nepriznavanje Kosova fokus premesti na pitanje kako osnažiti zajednicu kosovskih Srba – ne samo severno od Ibra nego širom Kosova – kako joj pomoći da sačuva svoju kulturu, jezik, identitet, da opstane na Kosovu. To je nešto potpuno različito od borbe za vraćanje Kosova u sastav Srbije. Dakle, ako strategija postane pomoć kosovskim Srbima, otvoriće se širok pregovarački prostor za rešavanje tog pitanja”.


Da prostora za politički pragmatizam, odnosno, okretanje politici mogućeg ima verovatno više nego što srpska politička elita misli, svedoče i rezultati poslednjeg istraživanja da su građani Srbije problem Kosova u odnosu na druga goruća pitanja, stavili tek na deseto mesto.

Koliku će cenu građani Srbije platiti i koliko dugo će je plaćati ako njihova vlast u kosovski scenario ne ugradi dozu realizma i pragmatizma? Dušan Janjić smatra da Srbija već plaća ogromnu cenu jer se u strategiji od Miloševića do danas ništa nije promenilo.
Ono što mislim da ćemo u Srbiji gledati jeste to da će političke stranke nastaviti da zloupotrebljavaju kosovsko pitanje za svoje sopstvene partijske interese, ocenio je William Montgomery.

“Srbija jednostavno gubi supstancu, postaje demografski staro stanovništvo i tu se krije tajna zašto drugi imaju vremena a Srbija nema. Ima Evropska unija vremena da sačeka da Srbija ostari i da se – iz nužde – otvori prema drugima. Ima i Rusija vremena da se igra sa Srbijom jer ona zna da dugo traje kriza u Gruziji i Ukrajini. Svi imaju vremena, jedino Srbija nema, ali njena elita zna da u tom kratkom vremenu treba da ukrade što više i ona nema cilj da spase Srbiju”, ocenjuje Janjić.

Kakav film ćemo gledati na srpskoj političkoj sceni ako Srbija doživi još jedan poraz na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija?

“Ono što bih voleo da se desi jeste da se glavne političke partije okupe i kažu: Srbija je učinila sve što se moglo, umesto da napadamo vladu što nije uspela udružićemo snage i krenuti dalje. To je ono što bih voleo da vidim, ali ne verujem da će se to dogoditi. Nažalost, ono što mislim da ćemo u Srbiji gledati jeste to da će političke stranke nastaviti da zloupotrebljavaju kosovsko pitanje za svoje sopstvene partijske interese”,
smatra William Montgomery.

*****
Možda bi vas mogli zanimati i ovi tekstovi
Srpska rezolucija o Kosovu usporiće evrointegracije
Beograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o Kosovu
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
Integralni tekst prvobitnog Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN-a

"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,

1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,

2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,

3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG