Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Konferencija o Srbiji i NATO-u otkazana na ruski zahtev


Anti-NATO posteri u Beogradu
I pored toga što zvaničnici ne govore o mogućnosti da Srbija postane član Severnoatlantske alijanse, povremeno se u javnosti o tome povede rasprava. Međunarodni institut za bezbednost iz Beograda tako je planirao konferenciju pod nazivom "Srbija sa jakim saveznicima ili neutralna?", koja je trebalo da bude održana u Varvarinu, ali je taj skup otkazan.

To se dogodilo, kaže za RSE Zoran Dragišić, jedan od organizatora, tako što je službenik Ambasade Rusije telefonom pozvao predstavnike opštinskih vlasti i preneo im stav ambasadora Aleksandra Konuzina da ruska delegacija neće doći na proslavu 200 godina Prvog srpskog ustanka 23. septembra u Varvarinu, ukoliko konferencija bude održana:

"Smatramo da je reč o neprimerenom uplitanju u unutrašnje stvari jedne zemlje. Ovo je ozbiljan incident, i mislim da je to ozbiljno ponižavanje Srbije kao nezavisne i suverene države. Tim pre što ova konferencija ni na koji način nije bila uperena protiv Rusije, niti se Rusija na tim konferencijama po bilo kom pitanju pominje."

U Ambasadi Rusije u Beogradu rekli su nam da ne žele da komentarišu ove navode, ali su potvrdili da ambasador Aleksandar Konuzin nije prihvatio poziv za učešće na konferenciji u Varvarinu.

Zoran Milenković, gradonačelnik Varvarina, nije želeo da govori za RSE o tome da li ga je zvao neko iz ruske ambasade, ali je rekao da je konferencija otkazana posle konsultacija sa glavnim organizatorom, Orhanom Dragašem, direktorom Međunarodnog instituta za bezbednost:

"Gospodin Dragaš je u razgovoru sa mnom procenio da je bolje da se konferencija odloži, da ne bismo pravili neke probleme."


RSE: Hoće li sada Rusi doći na obeležavanje 200 godina Prvog srpskog ustanka?

"E, pa to bi trebalo njih da pitate, ja to ne znam. Očekujem da će doći, obzirom da su se oni 1810. godine zajedno borili sa srpskim ustanicima i pobedili u bici na Varvarinskom polju."


'Za' NATO manje od 30 odsto građana


Kao učesnici konferencije u Varvarinu bili su najavljeni predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, MUP-a, NATO
Srbija je relativno blizu ruskih granica i ne žele suviše da im se radikalno smanjuje broj prijatelja koji nisu u NATO.
saveza, i delegacije više ambasada u Beogradu. Ovakvi skupovi već su bili održani u tri grada u Srbiji, a ruska delegacija učestvovala je samo na prvoj konferenciji u Novom Sadu.

Po istraživanju nevladine organizacije Atlantski savet, u ovom trenutku u Srbiji ima imeđu 25 i 27 odsto čvrstih pristalica članstva u NATO, dok je skoro 40 odsto ni 'za' ni 'protiv'. Veljko Kadijević, iz Atlantskog saveta, rekao je za RSE da je evidentno da Rusija nema pozitivan stav o mogućem članstvu Srbije u NATO:

"Verovatno Srbiju smatraju prostorom gde imaju svoj ekonomski i politički interes. Srbija je relativno blizu ruskih granica i ne žele suviše da im se radikalno smanjuje broj prijatelja koji nisu u NATO."


Kadijević smatra da je u apsolutnom političkom i ekonomskom interesu Srbije da uđe u NATO:

"Po meni, stav o vojnoj neutralnosti je lažan. Mislim da stvarni stav aktuelne vlasti jeste mnogo bliži članstvu u NATO, međutim oni zarad mira u kući, da tako kažem, zarad političkog rejtinga ne žele da čačkaju tu stvar."
NATO nam je ovog trenutka otfikario Kosovo, da se kolokvijalno izrazim, petnaest odsto naše teritorije koja predstavlja srž jednog naroda. Čemu NATO u trenutku kada svet više nije bipolaran?


Međutim, protivnici članstva u NATO zatražili su nedavno da se raspiše referendum o tom pitanju, pretpostavljajući da bi odgovor građana bio NE. U grupi od 200 javnih ličnosti koje su potpisale peticiju za izjašnjavanje je i reditelj Siniša Kovačević, koji za RSE kaže da je najbolje za Srbiju da bude apsolutno vojno neutralna:

"Zašto Srbija ne treba da bude u NATO valjda ne treba da vam govorim? Zašto je NATO bombardovao Srbiju, zasto je Srbija bombardovana kasetnim bombama i osiromašenim uranijumom… Da li ste zaboravili sirene, pobijenu decu… Pa zar u Varvarinu nije bio onaj strašni masakr? I na kraju krajeva, NATO nam je ovog trenutka otfikario Kosovo, da se kolokvijalno izrazim, petnaest odsto naše teritorije koja predstavlja srž jednog naroda. Čemu NATO u trenutku kada svet više nije bipolaran?"


Jedan og glavnih argumenata protivnika članstva u Severnoatlantskoj alijansi je NATO bombardovanje Srbije 1999. Današnji gradonačelnik Varvarina Zoran Milenković kaže da je uprkos tome ipak poželjna javna rasprava o atlantskim integracijama:

"Ja sam jedan od građana koji su direktno bili pogođeni NATO bombardovanjem Varvarinskog mosta 30. maja 99, jer od deset žrtava jedna je bila moja kćerka koja je tu poginula. Ona je imala petnaest godina… I ja to kao roditelj ne mogu da oprostim ni da zaboravim. ali sa druge strane, kao građanin Srbije, ako gledamo u budućnost trebalo bi da razmišljamo šta je najbolje za našu zemlju. Još uvek nismo doneli odluku, da li ulazimo u NATO pakt ili ostajemo neutralni, ali trebalo bi razmotriti saradnju sa svima koji su dobronamerni."


Argumentacija pro-NATO dela javnosti je da Srbija ne bi mogla da prosperira, ako ostane van tog saveza. Siniša Kovačević ne misli tako:

"Srbija ne bi bila ni u čemu uskraćena. Treba razmisliti o tome da li postoji nešto što je nematerijalna vrednost, nešto što je osećanje digniteta, samoponosa, da li postoji nešto što u ovom poremećenom sistemu vrednosti može da se izrazi drugačije a da to nije evro."

Bilo kako bilo, zaključuje Vladan Živulović, iz Atlantskog saveta, Srbija će za koju godinu sigurno biti stavljena pred izbor – članstvo u NATO alijansi ili ne:

"Ta neminovnost biće nam upućena u trenutku kada budemo počeli ozbiljno da ispunjavamo uslove za članstvo u Evropskoj uniji. Tada će država morati da izvuče ispod tepiha priču o NATO i da krene u ozbiljnu raspravu šta mi to stvarno želimo."


Srpski parlament 26. decembra 2007. jednoglasno je usvojio Deklaraciju o vojnoj neutralnosti i ta odluka i danas je na snazi, a od kraja 2006. Srbija je u NATO programu Partnerstvo za mir.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG