Srbija: Najmanja podrška evrointegracijama u deceniji

Na eventualnom referendumu o ulasku Srbije u Evropsku uniju 44,5 odsto Beograđana glasalo bi za, dok bi jedna trećina bila protiv, pokazalo je istraživanje Agencije za evropske integracije. To je najmanja podrška evropskim integracijama od demokratskih promena 2000. godine.

Mnogi od onih koji su pre samo nekoliko godina sa puno entuzijazma govorili o mogućnosti da jednog dana budu punopravni građani Evropske unije danas kažu da su apatični i da sumnjaju u takvu budućnost.

Beograđani koje smo pitali da li su za ulazak Srbije u zajednicu evropskih država uglavnom tvrde da im je to jedno od težih pitanja današnjice.

„Ipak mislim da ne trebamo tamo. Mi smo Balkanci, još nismo zreli za to. Zato što smo duhom bogati, a finansijski siromašni... I slepi i gluvi vide koliko nas pritiska Evropska unija. To nije dobro, jer nam treba vremena da izađemo iz naše kolotečine.“

„Moramo u Evropsku uniju jer će nam tamo biti bolje nego sada. Lepše ćemo živeti, neće biti krize, imaćemo sve što nemamo danas. Oni sigurno nisu gori od nas.“

„S obzirom na to da se i oni polako raspadaju, stvarno ne znam šta da se radi. Ne pritiskaju oni samo nas, već i sebe same.“

„Pa ja računam da smo mi već u Evropi. Samo formalno nismo u Evropskoj uniji.“

Ispitivanje sprovedeno medju 1.700 stanovnika glavnog grada pokazalo je da polovina građana srednjeg doba ima pozitivno mišljenje o EU, dok nasuprot njima više od 40 odsto mladih do 30 godina negativno misli o evropskoj zajednici. Generalno, podrška ulasku u EU poslednjih sedam godina drastično je opala, jer je u decembru 2003. bila čak 72 odsto.

Danko Runić, dirеktоr Аgеnciје zа еvrоpskе intеgrаciје, rekao je za naš program da je to rezultat izneverenih očekivanja.

“Izneverni su svi građani koji su učestvovali u rušenju vlasti Slobodana Miloševića. Svi su očekivali više, svi su očekivali brže… Eskalacija sukoba na Kosovu, nespremnost političke elite da se jasno opredeli ka putu evropskih integracija, i profilisanje slike da se evropski put Srbije jasno vidi kao odricanje od Kosova doprineli su negativnom opredeljenju mnogih građana”, ocenjuje Runić.

Ucene Brisela

Skoro trećina građana kao otežavajući faktor za ulazak u evropsku zajednicu najpre vidi stalna uslovljavanja, koja tretira kao “ucene”, i na prvo mesto stavlja nepriznavanje Kosova od strane Beograda.

Za razliku od pre desetak godina, kada su Srbiju vodili ka promenama i Evropi, među onima koji imaju negativan stav prema EU sada prednjače mladi. Maja Mićić, iz Inicijative mladih za ljudska prava, kaže za naš radio da je za to u mnogome kriv obrazovni sistem, koji mlade ne upućuje u procese evrointegracija.

“To je pokazatelj i šire društvene slike. Na žalost sa mladim ljudima se ne radi dovoljno. I veliki problem je to što postoje neke nacionalističke struje koje uspešnije mobilišu mlade. Koje imaju čitave vojske mladih ljudi koje lako izvedu na ulicu kada se treba boriti protiv nečega. A sa druge strane, sve ono što je afirmacija pozitivnih vrednosti je zakazalo", navodi Maja Mičić.

Građani koji su bezrezervno za put u Evropu uglavnom su bolje obrazovani ali i malo stariji, do 45 godina, dok među negativno nastrojenim mladim ljudima prednjače oni koji nikada nisu putovali u inostranstvo. Zato je bitno, kaže Danko Runić, mlade generacije informisati o evropskim vrednostima i prošlosti sopstvene zemlje.

“Čak 60 odsto onih koji su u poslednjoj deceniji dvadesetog veka bili tinejdžeri danas ima pozitivno mišljenje o Evropskoj uniji. Mislim da današnji mladi ljudi, od kojih se dosta njih protivi evrointegracijama, nemaju živu sliku i prave informacije o tome šta se dešavalo i kako se živelo ratnih devedesetih”, kaže Runić.

Kako im uglavnom nije jasna državna politika na putu ka Evropskoj uniji, neki građani imaju svoje predloge i obrazloženja zašto Srbija treba da bude tamo:

“Zato što nikada nije bila u Evropskoj uniji. A time će, nadam se, dobiti i neki novac.”

“Samo treba stvari malo preokrenuti u našu korist. Tako da se ultimatumi koje nam postavljaju iz Evrope pretvore u neke pozitivne uslove. Kao u smislu punoletstva za ulazak u brak.”

Najveći broj ispitanih koji su skeptični smatra da bi ulaskom u Evropsku uniju Srbija izgubila nacionalni suverenitet, identitet, kulturu i jezik. Taj podatak posledica je neinformisanosti, zaključuje Maja Mićić, ali građani iz svakodnevnog života dobro znaju šta na tom putu mora da se uradi:

“Korupciju svakako prepoznaju kao nešto od čega bolujemo godinama i za šta vlast još nije iznašla rešenje. Reforma pravosuđa vraća nas na pitanje kulture nekažnjivosti, koja je izgleda još uvek na snazi u Srbiji, i koju građani lako uočavaju.”

Veliki broj građana Srbije zahteva sprovođenje reformi, bez obzira da li su one uslov za članstvo u Evropskoj uniji, i između ostalog insistira na poboljšanju uslova u zdravstvu, poljoprivredi i zaštiti ljudskih prava.