Dostupni linkovi

Blizu dogovor sa MMF-om


Vlada Srbije je blizu dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), po kojem bi deficit budžeta za 2009. godinu bio povećan na 4.5 odsto bruto bez povećanja poreza na dodatu vrednost i drugih nameta privredi i građanima, ali uz smanjenje administracije. Iako narednih dana predstoje ozbiljni razgovori koji podrazumevaju i 2010. godinu, ekonomisti kažu da su ovo dobre vesti.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) još nije postigla konačan dogovor sa Vladom Srbije, iako je po većem broju pitanja postignut napredak, saopštila je Kancelarija MMF-a u Beogradu. U Vladi Srbije tvrde da je jedno sigurno. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić:

"Dogovor koji se postiže s MMF-om za ovu godinu, neće podrazumevati nikakvo povećanje PDV-a ili bilo kakvih nameta za naše građane. Neće biti nikakvih smanjenja penzija."

Dogovor oko okvira za 2009. godinu koji podrazumeva 4.5 odsto deficita budžeta je veoma blizu, kaže Đelić nakon razgovora sa šefom misije Albertom Jegerom:

"Ali taj dogovor ne bi imao mnogo smisla ukoliko se ne postigne dogovor oko okvira za 2010. godinu. Prema procenama MMF-a, dodatne reforme su nužne da bi izbeglo povećanje deficita budžeta koji bi, ukoliko ne dođe do dodatnih reformi, mogao da dostigne i do 5-6 odsto bruto domaćeg proizvoda. Predlog Srbije je da se postigne dogovor oko strukturnih reformi, smanjenja državne administracije, ali isto tako reformi koje će omogućiti da naša zemlja i sledećih godina koje dolaze ima budžetske deficite koji će biti na prihvatljivom nivou."

I dok potpredsednik Đelić najavljuje da će sledeći dani dovesti do formulacije strukturnih reformi koje će omogućiti makroekonomsku stabilnost i sledeće godine, bez povećanja opterećenja građana i privrede, potpredsednik i ministar ekonomije Mlađan Dinkić objavio je da je MMF prihvatio strategiju Vlade Srbije za smanjivanje javnog sektora:

"Jer osnova te reforme jeste da se onima koji stvaraju vrednost, a nalaze se u privatnom sektoru, onima koji su u proizvodnji, smanje troškovi birokratije i administracije. Dakle, mi ćemo krenuti sa smanjivanjem troškova u državnoj upravi kako bismo, bez povećanja poreza, omogućili privredi da bolje živi i da diše."

Ekonomisti kažu da su ovo dobre vesti jer je MMF pristao na sve zahteve Vlade i Narodne banke u 2009. godini, a sa druge strane u 2010. počinje reforma smanjenja javne potrošnje. Ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije:

"Sudeći prema kretanju u 2009. godini, vidimo proces da rastu budžetski prihodi – to je dobra tendencija u poslednja tri meseca. Dakle, to nam onda govori da budžetska rupa i nije tako opasna kao što se u prvi mah činilo, i da bi ona zaista mogla biti 4.5 odsto bruto domaćeg proizvoda, možda čak i blago manja. Šta je ono što je interesantno za 2010. godinu? Ako se nastave sadašnje tendencije, mi već u 2010. možemo očekivati vrlo blag oporavak, ili barem stabilizaciju – mislim da je vrlo realan blag oporavak – što bi značilo da će i budžetski prihodi – imajući u vidu inflaciju koja ih podiže, imaćemo povećan uvoz koji će ih značajno podići – mogli biti veći. Tako da, samim tim, u 2010. godini bi mogli imati značajno smanjen deficit."

Međutim, ima i onih koji upozoravaju na efekte vladinih mera. Milan Ćulibrk, glavni urednik Ekonomist magazina, kaže da je reforma javne uprave dugoročan projekat koji će trajati godinu ili dve:

"A sasvim je izvesno da u 2010. godini po tom osnovu neće biti nekih većih efekata na strani ušteda u budžetu. Čak i ukoliko bi se u narednih nekoliko meseci otpustilo jedno 20.000-30.000 hiljada radnika u javnom sektoru, što je zaista impozantna brojka koja bi izazvala i mnoge druge probleme. Ne bi bilo mnogo ušteda u budžetu jer bi tim ljudima moralo da se obezbedi novac za otpremnine, takođe iz budžeta, tako da bi te uštede, s jedne strane, na platama, bile pokrivene otpremninama. Dakle, na taj način se na kratak rok ne može uravnotežiti budžet.

Delegacija MMF-a završava posetu Beogradu 2. decembra.
XS
SM
MD
LG