Vlada se, sudeći prema skorašnjim najavama premijera Mirka Cvetkovića i nekoliko ministara, sprema da ubeđuje sagovornike iz MMF-a da ne treba da povećava Porez na dodatnu vrednost (PDV) niti smanjuje zarade i penzije, i da joj se dozvoli povećanje budžetskog deficita sa 3 na 4.5 odsto bruto društvenog proizvoda.
Čekajući misiju MMF-a ekonomisti odgovaraju na pitanje može li Srbija ostati bez druge tranše kredita od blizu tri milijarde evra, ukoliko budžetski deficit bude viši od 3 odsto bruto nacionalnog dohotka dogovorenog u vreme sklapanja tog aranžmana. Hoće li joj to MMF dozvoliti, pitamo Sašu Đogovića, saradnika Instituta za tržišna istraživanja:
"Ne verujem da će MMF tako blanko pristati na ove sugestije koje dolaze iz Vlade. Na žalost, izgleda da nama MMF postaje veći prijatelj od nas samih, jer nas upozorava da samim zaduživanjem i širenjem budžetskog deficita, a ne preduzimanjem korenitih reformi u privredi, i uopšte u društvu, ne možemo ništa postići, nego samo kupujemo vreme za ulazak u neku dublju krizu."
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je Međunarodni monetarni fond jedan relaksirani zajmodavac:
"Ali, relaksirani su čak i da progledaju kroz prste za sve neozbiljnosti naše vlade koja apsolutno nije ništa ispoštovala od onoga na šta se obavezala."
Zadužiti se nije sporno, ali se mora imati plan i strategija kojima bi se opravdalo zaduživanje. Mora se smanjivati rashodna strana budžeta, počev od javne administracije, jer privreda takav balast ne može da izdrži, kaže Saša Đogović:
"To je jedan pravac u kojem treba krenuti. Zatim, restrukturiranje preostalog društvenog sektora i javnog sektora. Odstraniti kancerogeno tkivo, ono što ima tržišnu prođu da se stavi na zdrave temelje i pronađe strateški partner za takva preduzeća, kako bi se smanjile subvencije iz budžeta države i smanjila dalja javna potrošnja. Znači, kad se pregovara sa MMF-om, morate da imate određeni plan, program rada, i taktičke mere koje ćete preduzimati u tom nekom dugoročnom periodu u okviru kojeg imate stand by aranžman sa MMF-om, kako bi MMF na bazi toga mogao da donese odluku da se dodatno zadužite, a da to neće uticati nepovoljno na platežnu sposobnost same države, u smislu da u narednom periodu država neće doći u dužničku krizu."
Vlada Srbije nije ispunila ništa od onoga na šta se obavezala, ocenjuje Stevanović:
"Dakle, nema tu ništa od smanjenja administracije. Pošto je MMF rekao da smanjimo deficit kako god mi hoćemo, ali da ga moramo smanjiti, bojim se da će ovi pregovori biti dosta teški i da ovaj put neće moći da se uzmu pare, a da se ništa ne uradi, ili da se opet obeća da će se nešto uraditi pa da se onda na trećem susretu opet kaže kako se nije puno uradilo i da fali novca."
Dobar broj ekonomskih stručnjaka očekuje da će vlada doneti odluku koja je u njenom interesu, a on se nikada ne podudara sa interesom društva. “Zamislite”, kaže lokalnim medijima Ljubomir Madžar, “da vlada mora da smanji penzije, pa izazove gnev 1.6 miliona penzionera. Ode veliki deo biračkog tela. Isto bi se desilo i sa smanjenjem zarada u javnom sektoru ili povećanjem poreza na dodatnu vrednost. Šta vladu briga ko će vraćati dugove koje ona sada uzima kako bi finansirala deficit. Tada će na vlasti biti neko drugi”.
Čekajući misiju MMF-a ekonomisti odgovaraju na pitanje može li Srbija ostati bez druge tranše kredita od blizu tri milijarde evra, ukoliko budžetski deficit bude viši od 3 odsto bruto nacionalnog dohotka dogovorenog u vreme sklapanja tog aranžmana. Hoće li joj to MMF dozvoliti, pitamo Sašu Đogovića, saradnika Instituta za tržišna istraživanja:
"Ne verujem da će MMF tako blanko pristati na ove sugestije koje dolaze iz Vlade. Na žalost, izgleda da nama MMF postaje veći prijatelj od nas samih, jer nas upozorava da samim zaduživanjem i širenjem budžetskog deficita, a ne preduzimanjem korenitih reformi u privredi, i uopšte u društvu, ne možemo ništa postići, nego samo kupujemo vreme za ulazak u neku dublju krizu."
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je Međunarodni monetarni fond jedan relaksirani zajmodavac:
"Ali, relaksirani su čak i da progledaju kroz prste za sve neozbiljnosti naše vlade koja apsolutno nije ništa ispoštovala od onoga na šta se obavezala."
Zadužiti se nije sporno, ali se mora imati plan i strategija kojima bi se opravdalo zaduživanje. Mora se smanjivati rashodna strana budžeta, počev od javne administracije, jer privreda takav balast ne može da izdrži, kaže Saša Đogović:
"To je jedan pravac u kojem treba krenuti. Zatim, restrukturiranje preostalog društvenog sektora i javnog sektora. Odstraniti kancerogeno tkivo, ono što ima tržišnu prođu da se stavi na zdrave temelje i pronađe strateški partner za takva preduzeća, kako bi se smanjile subvencije iz budžeta države i smanjila dalja javna potrošnja. Znači, kad se pregovara sa MMF-om, morate da imate određeni plan, program rada, i taktičke mere koje ćete preduzimati u tom nekom dugoročnom periodu u okviru kojeg imate stand by aranžman sa MMF-om, kako bi MMF na bazi toga mogao da donese odluku da se dodatno zadužite, a da to neće uticati nepovoljno na platežnu sposobnost same države, u smislu da u narednom periodu država neće doći u dužničku krizu."
Vlada Srbije nije ispunila ništa od onoga na šta se obavezala, ocenjuje Stevanović:
"Dakle, nema tu ništa od smanjenja administracije. Pošto je MMF rekao da smanjimo deficit kako god mi hoćemo, ali da ga moramo smanjiti, bojim se da će ovi pregovori biti dosta teški i da ovaj put neće moći da se uzmu pare, a da se ništa ne uradi, ili da se opet obeća da će se nešto uraditi pa da se onda na trećem susretu opet kaže kako se nije puno uradilo i da fali novca."
Dobar broj ekonomskih stručnjaka očekuje da će vlada doneti odluku koja je u njenom interesu, a on se nikada ne podudara sa interesom društva. “Zamislite”, kaže lokalnim medijima Ljubomir Madžar, “da vlada mora da smanji penzije, pa izazove gnev 1.6 miliona penzionera. Ode veliki deo biračkog tela. Isto bi se desilo i sa smanjenjem zarada u javnom sektoru ili povećanjem poreza na dodatnu vrednost. Šta vladu briga ko će vraćati dugove koje ona sada uzima kako bi finansirala deficit. Tada će na vlasti biti neko drugi”.
